Srpski književni glasnik

80 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

кроза све стихове жица крепког родољубља. — Својим сонетима, „Језеркињама“ и „Путним успоменама“ Трнски први истаче природне лепоте Плитвичких језера.

Од приповедака Трнскога највише их изиђе у часопису „Вијенцу“. 1871 године издало је Јеронимско Друштво у Загребу његову врло успелу приповетку „Учи: тељ Добрашин“, намењену широким круговима народа и задахнуту љубављу једног народног апостола.

Као радник на пољу филологије, својим чланцима у „Вијенцу“ 1874 године он представља првог ап ђагђаги5-а за којим пођоше доцније и Др. Т. Маретић и И. Броз. Много је његове заслуге што је множина добрих на родних речи ушла у хрватску књижевност. Он је кренуо филолошку полемику која допринесе чистоти хрватског језика. Пре годину дана, у 172 „Раду Југословенске Академије“, штампана је његова расправа „Роду о језику“. Сем свега овога, његов рад на упућивању осталих песника да пишу правилно, његово савесно рађени преводи неколиких стручних књига за које је требало налазити терминологију, најзад његови преводи из многих страних песника учинише много за развиће хрватског језика.

Као преводилац обогати Трнски своју књижевнбст неколиким изабраним делима. („Отело“, „Евгеније Оњегин“, Халмов „Син пустиње“, Шилерово „Звоно“, и друга).

Кад је Иван Трнски пролазио у последње време ше, талиштем и улицама Загреба, он је био свима драг као живи спомен великих часова из Хрватског Препорода, на њега се гледало као на сведока и заточника великих напора, патњи и разочарења за време Апсолутизма, у њему се волео један од првих радника на Југословенској Идеји и старина који приђе Младима при почетку њихове распре са Старима. Сад, после смрти, он ће служити узором како се испуњује свој животи како се истрајно и са увек младим одушевљењем ради. Ми Срби сачуваћемо трајни спомен на Ивана Трнског јер, искрен и одушевљен, међу првима принесе свој обол за културно је. динство нас и Хрвата. Културна и књижевна историја записаће му име на оном свом листу где истиче имена људи што су свој таленат расковали у ситан новац да га пруже широм свију страна где је потребан. Е. Н.

Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ,