Srpski književni glasnik

38 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

у Босни и Херцеговини! он је 1,149, Према томе је 1905 године могло имати у косовском вилајету на 370.600 православних и католичких Срба и на 211.400 Срба мухамеданаца. Али број хришћанских Срба треба повећати бар за једно десетак хиљада због тога што је од 1900 године на овамо пришао Србима патријаршистима знатан број егзархијских домова у паланачкој, кумановској, кратовској и кочанској кази.“ А треба још повећати и број мухамеданских Срба опет за приближно толико исто, јер се за то време уселило у косовски вилајет много мухамеданаца из Босне и Херцеговине,“ који су се наравно по своме досељењу још и множили. И тако излази, да је у округлим, али доста приближним бројевима у косовском вилајету 1905 године било на 380.000 хришћанских Срба (од којих су око 12.000 католици, а остало православни) и око 220.000 мухамеданских Срба — укупно на 600.000.

2. Бишољски вилајеш. Податци о броју Словена у овом вилајету јако се размимоилазе. Ми ћемо овде узети у обзир само најновије и најпоузданије.

По турској статистици било је 1896 године у битољском вилајету 225.235 патријаршиста у опште,“ т.ј. православних Срба, Цинцара, Грка и Арбанаса под патри: јаршијом. Тај је број без сумње мањи од стварног броја, јер је већ поуздано утврђено, да турске статистике редовно смањују број хришћана у корист муслимана. Али ни из тога броја не можемо изнаћи, колико би долазило на Србе, јер не знамо колико чине остале три народности. У томе нам не могу помоћи ни друге, приватне статистике, јер се у податцима за те народности међу собом јако разликују. Примера ради да наведемо само

1 „Главни резултати пописа у Босни и Херцеговини 1895 год.“ (Сарајево, 1896). Стр. БХУП.

2 Иван Ивачић: „Маћедонија и Маћедонци“, 1 књ. стр. 303.

8 Види о том даље, где се говори о исељеницима из Боснем Херцеговине.

+ Иванић: „Маћедонија...“, По књ., стр. 38.