Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 803

"сандић сам. И тога самог Г. Росандића ја волим и искрено

поштујем, и не само као изврсног техничара познаваоца логике камена, владаоца средстава за уметнички изражај, него, што је важније, и што је одлучно, као уметника, који ствара искрено, оно што доиста осећа, онако како доиста осећа: Г. Росандић није толико наш колико је Г. Мештровић, он је више Словен, његов домен није храброст него благост, није снага него мекота: то је његово, и ту је свој. Ту је и најбољи. И добар. Глава Г-ђе Берсе, осим што је добра скулптура, схваћена скулпту.· рално, добро конструирана, са лубањом испод коже, са плохама које се преливају, које су камените и јаке, и ако су сенкама умекшане и оживљене, говори о уметничком осећању Г. Росандића, осећању искреном, лепом, израженом, и говори о његовом таленту уметничком.

Да, говорим истину: више та мала, спиритуализована глава него друге велике главе и акта који су скулптурално добри, врло добри и изврсни, али који естетички, својим изражајем, садржајем свога изражаја не говоре лепо о уметнику Г. Росандићу него о Г. Росандићу скулптору. Али, то није доста: бити скулптор, то је што је: не бити песник него бити стихотворац, не бити сликар, уметник него сликотворац, не бити музи: кални песник, стваралац, него бити виртуоз, у највишем случају само виртуоз: само техничар. Ту ће Г. Росандић наћи себе: у благости, мекоти, милостивости словенској, скоро у сентименталности, и ту ће он изразити своју уметност која још није нашла адекватан израз. Он је много више лиричар него драматичар, и то лиричар тихе, контемплативне, лепе лирике, лепе у најлепшем смислу речи; ту ће бити његови предмети; треба само више вредноће и више савесности, више озбиљног третирања својих озбиљних претензија, и за успех Г. Росадића, пуни и лепи, може се јамчити. Овако, ако он не нађе себе и не изрази себе, ако остане код самих глава и не приђе дубљим и сложенијим задатцима, ако своје

способности не буде озбиљно третирао, он ће остати ово 51%