Srpski književni glasnik

БоРБА ЗА ЖИВОТ И УЗАЈАМНОСТ КОД ЖИВОТИЊА. 859

Сигурно је, да нити је то овде борба за одржање феле,

_нити је корисна за народ који се бије.

Лебок мисли, да код пчела нема израза њежности, пријатељства и другарства и да оне остају сасвим индиферентне кад која од њих западне у невољу или угине. Међутим је још Реомир проматрао како утопљену и обамрлу пчелу другарице лижу и суше док је не по врате. Лебок на то примећује да пчеле одиста радо лижу своју другу, али ону која се у меду умеља, а да "су немарне спрам оне која у воду падне.

Лепшири, скакавци и вилини коњици живе у ја. тима; а кад неки од њих хоће да се крену на даљи пут

" искупљају се у огромна друштва, која се као облак кроз

простор провлаче. Вероватно је да и за ова удружења има разлога ма да се још јасно не очитују.

Код инсекта који се зову гробари, зато што затрпавају лешине тица, жаба, мишева, кртица и тако даље, очевидни су случаји узајамнога помагања. Кад један пар није кадар сам да сарани леш на који наиђе, онда му дођу у помоћ по три-четири друга, који се без икакве награде уклањају пошто своју услугу изврше. (Роменс, [, страна 217).

И код љускара има примера узајамне помоћи у невољи. — У акваријуму је проматрано, како су се молушке крабе по два сата наизменично мучиле да подигну свога друга, који се на леђа изврнуо и у препону једну укљештио (Кропоткин). — А кад се обичне крабе

1 БРађђоск: Еошт а, ађеШез, гперез ПИ, 46—47. Врло лепо написана књига о пчелама јесте: Га ује Фез ађеШез од М. Маеђегппек. Рагз 1908. На српскоме језику писано је већ прилично о пзелама; истичемо књижицу: Пчеља, жсивота и развиће њено од Доброслава М. Ружића. Београд 1890 и занимљиви и ако већ давнашњи спис: Пчеле од Д. И. Писарева. С рускога превео Андра Николић. Из „Радника“ прештампано у „Малу Библиотеку“ 1. Нови Сад. 1877. |