Srpski književni glasnik

Уметнички ПРЕГЛЕД. 69 више сам Г. Мештровић са својим национализмом у умјетности, као прољетос код колективне изложбе његове пренесене у Загреб из Беча; ту је већ била цијела једна мала и лијепа заједница умјетника којих је стожер Г. Мештровић и који бришу посљедње народне разлике и траже умјетност нашег јединственог народа, без обзира које је име народно полазна тачка за појединце. Хрват из Хрватског Загорја, Г. Рачки изложио је пет великих декоративних паноа, илустрирајући моменте из народних пјесама о Марку Краљевићу, који није био Хрват из Загорја и за кога је сумњиво да ли је говорио хрватски, мада га опијевају хрватске народне пјесме, које су идентичне са српским које га опијевају. То је незгодно онима од којих се треба спасти: уједињене душе двоименог јединственог народа, и ока изложба, која има много већу националну вриједност него умјетничку, значи првенствено моћан покрет умјетничком национализовању нашем, српском и хрватском, уништењу разлика између дијелова нашег једног народа, освјешћивању једног, делом однарођеног дијела нашег: национализовању Хрвата. Импровизована за четири мјесеца, ова изложба је дала осјетити сву брзину, грозничавост, неизрађеност која је разумљива и ако није опростива. Па ипак је она појава умјетнички значајна много више него што је то осјетила загребачка журналистика, заједно са загребач: ком публиком, и српска журналистика која је изложбу само забиљежила и која међу својом публиком за њу није чинила никакву пропаганду. То није први пут да се десило оно што није требало да се деси, али бар са српске стране требало се потрудити да се види шта хоће да кажу ови озбиљни радници културни, који у БРОМ одушевљењу за своју националну дужност не могу бити спријечени, али који треба да буду више познати и вољени и поштовани.

Бијела, тешка, са влажним дахом у себи, озбиљна и туробна у свом муку, испупчила се изнад нас купола Г. Метровићевог Марка Краљевића на Шарцу. Огромно,