Srpski književni glasnik

910 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

наслона, за пробе, губили су се у једном углу простране сале, чији би студени изглед празног музеја заплашио сваког другог сем мале Башелри; али она је била тако детињаста! Намамљена великим, сјајно углачаним паркетом, она се забављала клизајући се с краја на крај дворане, утегнута у жакету од крзна, с рукама у малом муфу, и са уздигнутим носем испод токе, с покретима играчице која игра „балет на леду“ из ГПророка.:

Руместан је затече у овој игри.

—- Ах! Господине министре...

Она застаде збуњена, трепћући брзо, мало задијана. Он је био ушао уздигнуте главе, одмереним кораком, да би тиме мало загладио овај необични сусрет, и очитао лекцију овој шипарици која је смела допустити да Његово Превасходство чека на њу. Али је одмах био обезоружан. А и како не биг2... Она је тако лепо умела да објасни своју малу ствар: како је одједном обузела славољубива жеља да учествује у овом концерту о коме се толико говори, да се том приликом прикаже публици друкчије него у оперети и раскалашној шали, које су јој већ додијале. Али је одмах затим обузела трема.

— О, те још каква трема... Је ли, мама

Руместан тек сад примети једну дебелу госпу у кадифеном огртачу, са шеширом с перјем, која се приближавала с краја дворане клањајући се дубоко: Г-ђа Башелри мајка, негдашња кафанска певачица Дигазон, са бордовским наречјем и малим носем своје кћери који се губио у њеном расплинутом, простачком лицу, једна од оних страшних мама које се појављују поред својих кћери као жалосна будућа слика њихове лепоте. Али Нума није био расположен за филозофска проучавања, сав очаран младалачком безбрижношћу овога девојчета, чије је тело већ било развијено, и позоришним жаргоном којим је мала говорила смејући се од срца, смејом шеснаестих година, — колико јој је било по њиховом казивању.

1 Мајерберова опера. Пр.