Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 967 градска епидемија Савом отишла и до Загреба, и Г. Андрић патетично преклиње „младе напредњаке“ хрватске да се не трују београдским отровом.

Модерно и књижевно схватање есрпско-хрватског књижевнога језика код нас је већ однело победу, и за тај свршен чин немају значаја последња трзања престареле и преживеле филолошке школе. Наш књижевни језик се данас развија онако као што су се створили и као што се стално и даље развијају књижевни језици код великих народа, и ту природну еволуцију ништа више неће моћи зауставити, а најмање празна писања и немоћна зловоља јадних епигона старе школе, који осуђују оно што не разумеју, и што по својој консервативности и неинтелигенцији нису у стању да разумеју. Јо:

АНКЕТА по МакеЕДОнСК:а и БАЛКАНСК!А ВЂПРОСЉ“, СоФфта 1910 година.

Књижевни лист „Савремена Мисао“, затражио је од познатих бугарских политичара, и од оних што су радили на маћедонскоме устанку или са њим стајали у свези, -—– мишљење о турскоме питању. „Савремена Мисао“ је поставила ова пигања. „Шта мислите о. јулскоме превратуг Како цените младотурски режимг Куда води турска политикарг Какви треба да су односи између Турске и Бугарске у најближој будућности» Шта треба желети за будућност Балкана, а шта ће битир“

Одговора је дало тридесет лица. Шефови политичких партија, које су данас на влади дали су готово исте одговоре. Др. Данев, шеф прогресивних либерала, изјашњава се за политику доброга суседства, а народњаци су за искрено и трајно пријатељство између Турске и Бугарске да би било мира на Балкану. Оваквога мишљења су широки социјалисти, и готово све остале фракције социјалиста. Радикали су за покушај зближења са Турцима, и њихов представник професор Милетић, који је добар познавалац маћедонских прилика, мисли да Бугарска треба да се озбиљно приближи оној групи Сила у којој буде