Srpski književni glasnik

Политички ПРЕГЛЕД. 551

приморју ће се дизати трговачка и ратна пристаништа (Кепе Ртоп: ГЕтргте ае !а Меадпегттаппсе).

Изненада, по новој методи, Италија је послала Турској једну ноту у којој је тражила да јој у року од 24 сахата одговори пристаје ли на талијанску окупацију Триполитаније и Киренаике. Пре него је послала ноту, она је послала флоту под Триполис и распоредила ратне бродове по Јадранскоме и Средземноме Мору, и на тај начин учинила сваки одговор од стране Турске готово немогућним; за дан и ноћ тешко би дале одговора на сличне препадне ноте и много спремније државе, него ли што је Турска. После протеклога рока Италија је и званично објавила, преко своје амбасаде у Цариграду, рат Турској. Галијанско ратно бродовље је одмах почело да врши све што се ради на мору кад је рат. Турска влада је најпре објавила да неће противстати искрцавању италијанске војске, надајући се да ће добити времена, а за тим поднела одмах оставку Султану. Узбуђење је у Цариграду било велико. За првих неколико дана водили су се преговори о томе, који ће бити нови великк везир. Најзад је Кучук-Сеид паша постао велики везир, и образовао владу, у коју су ушли сви стари министри, сем министра марине и унутрашњих дела. Кад је образована нова влада упућен је један апел на европске кабинете са молбом за интервенцију да се обуставе непријатељства од стране талијанске. Одговор Сила је био да се не може интервенисати. Италијанска флота је окупирала варош Триполис и почела из Италије тамо слати војску. Турска је наредила протеривање талијанских поданика и предузела све мере које се обично предузимају за време рата на територији зараћених страна.

Турска није дала никакав непосредан повод за ову талијанску акцију. У ноти коју је Италија упутила Порти 15 септембра ове године, Ђолитијева влада се жали да је Порта сметала економскоме развићу Триполитаније и Киренаике, да је стално сметала талијанској иницијативи у овим провинцијама, нарочито за време новога режима