Srpski književni glasnik

СРПСКО-БРЕТОНСКО ПРЕДАЊЕ.

Етнологија никад не води рачуна шта појединац ради и како мисли, него се у испитивању увек обраћа маси: шта она, као социјални чинилац, чини и у што верује. За то се за овакве студије узима цео народ, или бар већи део његов, али и ту само оно што је ону простоти својој стварао, дакле, док је био у повоју развића. Да се прозре социјална психа није довољно познавати само свој народ, него треба проматрати сличне појаве и код туђих сродних и несродних народа, и тек онда ће се моћи поставити закон опште народне психологије. Дакле, овде се по читав народ узима као једна колективна целина како стоји према истој целини другог народа. Поређивајући овим начином, долази се често до невероватне сличности, па чак и истоветности, између два народа, који ни у ком случају нису ово могли примити један од другога. Најчешће је да се ипак у нечем опажа разлика, која долгзи од локалности где се то десило, после због друкчијег историјског развоја, географског положаја и много других утицаја, које ми сад нисмо кадри ни да уочимо, јер им се траг одавно потпуно утро. Доста је што је језгра сачувана, као производ исте природе људске, а варијације треба подврћи критичкој анализи, па колико се успе.

Ко је путовао у мају кроз Косово Поље, особито ако је ударио обичним путем из Глободерице у Приштину и Грачаницу, он се морао дивити необичном црвенилу, на све стране докле око допире, гледајући стасити