Srpski književni glasnik
РОМАНТИЧНЕ ДУШЕ. 893
Али ипак, да није све ово Казна што тражисмо све чудно и новог (Ћутање. Посматра Паскиноа који чита.) На капуту нема више свога цвета! Сиромах он! (Дигне се, идући тамо-амо.)
Личи на жука што шета, А пеш му се сваки као крило вија. (Претвара се да чита кад Бергамен прође покрај њега.)
БЕРГАМЕН. (Посматрајући га; за себе.)
Он је просто смешан; вечно лакрдија. (Враћа се, звиждећи )
Паскино. (За себе, нервозно.)
Звижди |... То је њему још навика драга ! (Гласно.)
Не шичите ваздан, ко гуја, до врага!
БЕРГАМЕН. (Смешећи се.)
Трн у туђем оку гледамо ко беду, А у своме оку не видимо греду ! А ваше мане2
Паскино. Моје
БЕРГАМЕН.
Па ви знате Да гегате; стално, вечито кијате; Нос вам је заптивен, поцрнео чисто Од лечења; стално причате ми исто...
Паскино. (Седне, прекрсти ногу и клати је.) Али... БЕРГАМЕН.
Чим седнете — гледати не могу! К'о кадионицу клатите ту ногу.