Srpski književni glasnik

РОМАНТИЧНЕ ДУШЕ. 893

Али ипак, да није све ово Казна што тражисмо све чудно и новог (Ћутање. Посматра Паскиноа који чита.) На капуту нема више свога цвета! Сиромах он! (Дигне се, идући тамо-амо.)

Личи на жука што шета, А пеш му се сваки као крило вија. (Претвара се да чита кад Бергамен прође покрај њега.)

БЕРГАМЕН. (Посматрајући га; за себе.)

Он је просто смешан; вечно лакрдија. (Враћа се, звиждећи )

Паскино. (За себе, нервозно.)

Звижди |... То је њему још навика драга ! (Гласно.)

Не шичите ваздан, ко гуја, до врага!

БЕРГАМЕН. (Смешећи се.)

Трн у туђем оку гледамо ко беду, А у своме оку не видимо греду ! А ваше мане2

Паскино. Моје

БЕРГАМЕН.

Па ви знате Да гегате; стално, вечито кијате; Нос вам је заптивен, поцрнео чисто Од лечења; стално причате ми исто...

Паскино. (Седне, прекрсти ногу и клати је.) Али... БЕРГАМЕН.

Чим седнете — гледати не могу! К'о кадионицу клатите ту ногу.