Srpski književni glasnik

О кнезу Милошу ОБРЕНОВИЋУ И ИлиРЦИМА. 917

обитељ и влада прогнанога Кнеза Милоша. Истиче се, да је народ уз Обреновића. То да је показала и буна Стојана Јовановића. Стојан је подигао буну, да покаже народну захвалност прогнатој династији. Истакнувши то, обара се Павловић на владање Милошево поради оваква неистинитога писања. „Нису ли под владом Милошевом многе обитељи несретне учињене, својих права и сигурности лишене и до крајне невоље упропаштенег“ Вели даље, ла Милош има заслуга, али те заслуге нису такве, да би их требало истицати као нешто особито. Оштро се обара на дописника пештанских новина, који је хтио да погрди успомену Карађорђа. „Карађорђе је жртвовао самога себе, да му домовина не би као жртва пала; — да је Милош тако радио, осигурао би се мир и спокојство у Србији“. Мјесто тога Кнез је Милош у земљи за 27 година спречавао свако развијање и напредак. Његова је владавина тјерала Србију у очај. Својим поступањем није заслужио Милош никакве хвале, а какве су његове школе и судови били, то — вели Павловић — најбоље просуђује иначе добри пријатељ Милошев Вук Караџић, који је најоштрије осудио владање Милошево. Дописник спомиње и Михаила, али ни он није бољи од оца, јер је повјеровао вођење послова људима, који су радили за новац, а не по праву и правди.

Допис је био жесток. Али није био једини овакве руке у Гајевим новинама. Ударало се и на друге. Није остајао поштеђиван ни Вук Караџић поради својих односа спрам Милоша, којих у Хрватској нису особито поштовали. Све би се то могло разумјети. У животу се догађа много, што се тек у први мах не може да схвати. Па и ово се може разумјети, "што је долазило у хрватске новине. Милош је дао писати у пештанске новине о себи, а против нове владавине. Његови су заштитници, кад је изгубио заштиту народа, постали Ма. џари. И то је бољело наше људе, који су сваки дан осјећали, како су Маџари поступали са Србима и с Хрватима, и како су баш у овим годинама радили на затирању народности. За то је, сигурно, уредништво новина дало одштампати тај чланак, јер је водило бригу о оним главним принципима илирства, 0 народној слози јужних Словена.

Мени није посве јасно, како је загребачки ценсор про"пустио овај чланак. Све ми се чини, да је Гај морао негдје