Srpski književni glasnik

%

904 Српски Књижевни. Гласник.

ехоћ17е5 |есћетез“ и „јез соопрз а Гапџарје.“ Али старац није хтео да чује ни о каквом „ехоћ2е5“. Сав запрепашћен чуо. је Сањин, како је Пантелеон причао своме саговорнику о некој младој, невиној девојци, чији мали прст вреди више од свих официра на свету... („ошпе хешпе даписеја 1ппоисеп!а, аша еПа зоја Чап5 зоип рен доа уаје рш ачџе [ош Је 20 5516 де! топдо !“). и неколико пута са жестином понови: „То је срамота ! то је срамота! (Е ошпа опа, оппа оп!а!)“ Потпорузник испочетка није одговарао, али се доцније осети неко љутито дрхтање у његовом гласу, и он му примети да није дошао овде да слуша моралне придике..

— У ваше доба је увек корисно чути истините речи! узвикну Пантелеон. |

Препирка између господе сведока била је често бурна; продужавала се више од једнога часа и завршила се, најпосле, овим условима: да Господин барон фон Донхоф и Господин де Сањин пуцају један на другога сутра, у десет часова у јутру, у малој шуми око Гана, на растојању од двадесет корака; · сваки има право да пуца два пута, према знаку, који ће му дати сведоци; пиштољи без ороза и без олука. Господин фонРихтер оде, а Пантелеон свечано отвори врата спаваће собе и, саопштивши и резултат седнице, понова узвикну: „Вгауо Киззо ! Вгауо слоуапобо! Ти ћеш победити !“

Кроз неколико тренутака обоје се кренуше ка посластичарници Розели. Сањин је претходно узео реч од Пантелеона да ће држати у највећој тајности целу ствар у двобоју. Место одговора, старац само подиже прст у вис и, жмирка: јући једним оком, прошапута два пут узастопце: „зеотеде27а! (тајна) Он је изгледао млађи и кретао се некако слободније. Сви ови необични, и ако непријатни, догађаји живо су га пренели у доба кад је он сам позивао на двобоје и примао их, и ако на позорници. Баритони се, као што је познато, увек ребре у својим улогама. |

ХР Мен Емил је истрчао Сањину у сусрет; — он је више од једнога часа ишчекивао његов долазак. — Шапнуо му је брзо

на уво да мати ништа не зна о јучерашњој непријатности, коју не треба ни спомињати. А он мора опет у радњу !!... али отићи неће, ма се и сакрио негде! — Саопштивши све