Srpski književni glasnik

СирАНО ДЕ БЕРЖЕРАК. 903

СТАРИ ГРАЂАНИН, (Иза њега).

Ал' ви нам буните представу Елоризе ! Ја... Сирано. (Окрене столицу према њему). Мазгове, ништа савест ме не гризе, Јер Баровљев комад ни паре не вреди !

ПРЕЦИОЗЕ. (У ложама). Ју, наш Баро !... Драга, зар вас то не једиг Страшно... Сирано.

(Окрене столицу према ложама, галантно). Лепе госпе, цветајте и сјајте, Песницима занос за стихове дајте, Ваш осмејак нека чак и смрт залуди, Ал' ниједна нека о стиху не суди!

БелрРоЗ. Знам, ал ко ће нама штету да намири>

СирАНО. (Окрене столицу према позорници). „Једва нешто мудро! — Да Теспису вири Кроз огртач рупа, ја то нећу дати! (Устане и баци кесу с новцем на позорницу). Ево кесе ове, управо ће стати!

ДВОРАНА. (Запањено).

А]: ЖОДЛЕ. (Подигне брзо кесу и одмерава је руком). Лепа сумица, како ми се чини: По ту цену увек Клоризу прекини |... (Звиждање у партеру). Ма тад дочекали све нас звиждућући ! БелРоОЗ.

Испразните салу !