Srpski književni glasnik
4
922 Српски Књижевни Гласник.
љака, никада га нису идеалисали. Знали смо да је у већини неписмен ; да не уме још добро да обрађује своју земљу; да није сваки обавештен о држави, народу, Српству; да здравствено не стоји свуда славно; да је заостао у култури; да је многи и многи сиромах; да има и порока код њега. Не, није он сваки могао да каже, а многи ни да зна управо зашто долази- тако хитно, тако одлучно, тако пожртвовано, и каква је корист од тога за њега Многи може бити није ту корист видео, многи се о свему негативно изражавао, али то је био наш сељак кога смо знали, такав какав је: пун пожртвовања, брат наш из броја десет милиона сељака што вековима живе по шумама и гудурама балканским, на раскрсници двају светова, у кућицама својим као мученици, поцепани на пет царстава, вечно патећи се, трпећи, подносећи све невоље са силном снагом једне расе коју нико и ништа не може да уништи, са дубоким инстинктом националним, са културом својом, српском, оном што су је сковали векови робовања, у којима се сва енергија сабила у душу, певајући у мраку ропства о светлости српског царства. Ту, у мраку и несвести, а ипаку инстинктивној свесности, која, ако не зна, наслућује, ту је то небо наше народне снаге било у које смо гледали и зато. | били занесени. Оно нас није преварило. У једном замаху дигло се оно са земље, на којој је лежало, изнад наших. глава високо, и потоп је био ту, поплава, пролом облака, вихор и олуја, море снаге. То је наш сељак како га знамо и волимо. Е
Уз то је деловало и ново време.
Било их је ту међу њима, који су били часници по својим општинама и селима, угледнији људи који су знали књигу, политику и државне потргбе. Било их је многих неписмених, који су били на разним зборовима и предавањима, са којих су у своја села однели на својим од домаћих брига погнутим плећима и бриге опште народне и државне. Онај који. српског сељака не познаје, не слути колико много озбиљности и дубине има у њиховим мислима и како !: смешан многи наш господин који у сваком нашем неписменом сељаку види дивљака или дете. Ново време Србијино, њена нова култура, _ отворила је на многом месту у мрачном простору народне душе прозор, а толико прозора колико је било, дало је до- _ вољну количину светлости на којој је могло и морало да |