Srpski književni glasnik

932 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

и скице који су се тицали војничкг живота и тежњи тих. дана. То га учини познатим; он поче добивати похвале, подстицања за нове радове, једном речи, наиђе на врло велики пријем. — Шта је тај његов први књижевни рад. који је сабран у збиркама: Војнички Живош, Успомене из 1870-71, Приче 2 Какав положај, какав дух открива писац у њима» Шта је био осетио и приметио, што је кретало његову уметностр

Ми, који их читамо после толико година, налазимо да је де Амичис, у свима тим написима, узимао перо да послужи неким одређеним идејама. Те његове слике, те његове приче јесу, у ствари, апологија. МИ морал аполога састоји се у учвршћивању веза које имају да стегну војску за народ и овај за њу, у откривању, испод војничке униформе и суровости дисциплине и касарне, срца човека и грађанина. У једним написима је глас умерене либералне странке, која је хтела да обори световну власт, задржавајући ипак поштовање које се дугује религији; у другима је забринутост па: триота пред извесним подвајањима која су се показивала, или којих се бојало, између разних покрајина Италије; у другима, опет, види се човек који воли добро, који гледа симпатичним оком отпочети рад нове Италије на пољу народног образовања. У Војничком Животу, у једној сличици: „Посилни“, описује се љубав, узлржљива и дубока, између једног официра и једног простог војника. „Регрут“ напомиње новим војницима да се не узнемире и не осете рђаво због оштрог тона и грубог држања њихових старешина. „Једна медаља“, наставља тај исти мотив и додаје му нежни лик војникове мајке, лик који се враћа, са сигурним ефектом, у неколиким другим сликама. „Каменица“ је протест противу гомиле, која у варошким нередима вређа доброг и јадног војника. „Официр на стражи“ приказује последице и грижу савести због прегрешења прописане дужности. „Кармела,“ „Китка цвећа“ су историје и приче војничке нежности. Неколике приче из рата и о смрти на бојном пољу спајају херојство са добротом и нежношћу: многе стране посвећене су причању о сажаљивој и човечанској улози војске, за време

колеричне епидемије 1867 године. Стране, као ове последње, .

које потпуно иду у историју, чине већи део збирке Успо: мене из 1870-71. „Ово је књига — вели писац у предговору — у којој се говори о отаџбини, о рату, о студијама и то

МАРА о Фул: