Srpski književni glasnik

Политички ПРЕГЛЕД 951

пошаљу најмање по 100.000 људи на случај рата. Одмах чим је рат био већ у изгледу, бугарски главни генералштаб тежи да се ослободи ове своје обавезе и тежиште рата хоће одједном да премешта на маричко војиште. ИМ не само да то тражи, него се стара да од српске војске добије потребну потпору за то војиште. Кад је српски генералштаб пристао да помогне бугарскоме, он није тражио никакве обавезе да шаље на маричко војиште своје трупе. Напротив, он тражи још увек да бугарска упути бар чеки део трупа на вардарско војиште. Један споразум утврђује обавезу Бугарске да пошаље једну дивизију да оперише под командом српске војске у правцу Скопље--–Велес—Штип, с тим да је може повући кад српска војска заузме ту линију. Место ове дивизије Бугарска на ту страну шаље једну бригаду у правцу Султан Тепе—КочанеШтип, а друге две бригаде упућује на Серез и Солун. Дакле, од обавезе да пошаље 100.000 војника, Бугарска своди на то да шаље два пука пешадије. И тако је Србија морала примити на себе да сама ратује противу Турака на вардарском војишту и на тај начин употребила двапут већу снагу, управо сву снагу да спречи турску офанзиву која је имала за сврху разбити српску војску и упутити се у Софију. Потпуни успех на Куманову не би био могућан да је Србија остала само на ономе што јој је војна конвенција са Бугарском налагала да пошље на вардарско војиште. Сем овога, Србија је одмах после Кумановске Битке, ничим обавезна на молбе и наваљивања Бугарске, пристала да пошаље две своје дивизије под Једрене, и послала их. Овде је Србија погрешила што није одмах покренула цитање о накнади; садашњи поступци Бугарске јасно показују да није требало имати обзира. Одласком српских трупа под Једрене завршена је и ратна акција, јер су Турци тражили мир. У Лондону Турска је била готова закључити мир са балканским савезницима и уступити целу Стару Србију и Маћедонију. Бугарска је захтевала Једрене и Тракију са толико исто настојавања са колико је пре тога, у познатоме вагону на тракијскоме ратишту, хитала да закључи примирје. Кад је закључивала примирје изјавила је својим српским и грчким савезницима, који су захтевали да се стим не жури, да ће Бугарска сама закључити примирје; у Лондону Бугарска је изјавила да ће сама ратовати и даље са Турском, ако савезници закључе мир пре него Бугарска добије Једрене и