Srpski književni glasnik

ОцЕНЕ и ПРИКАЗИ. 933 роким слојевима руског друштва. Букурешким Уговором (маја 1812) Русија је положила прве основе будуће самосталне срп: ске државе. Ове симпатије Русије пратиле су Србију све до великог Источног Рата 1877—78 године. У доба када је руска војска безуспешно месецима држала у опсади Плевну, импера: тор Александар ! позвао је и Србију да одмах поново ступи у рат. „Не заборавите да кажете кнезу, разумејте ме добро, рекао је цар српском поверенику у руском главном стану. пуковнику Катарџији, да ако Србија не пређе границу у року од дванаест дана, она је изгубљена и њена народна будућност за свагда компромитована“. Српска влада није се одмах одазвала овом категоричком позиву монарха моћне словенске царевине. Тада настаје други период у одношајима између Србије и Русије. То је период неспоразума између двеју словенских држава. Сан Стефански и Берлински Уговор, СрпскоБугарски Рат, многи покушаји Великих Сила да се заведу реформе у ·вилајетима Европске Турске, показивали су ла Русија, с малим изузетком, не показује према Србији оно интересовање које је показивала до 1877. За све то време Србија преживљује врло тешке дане, налази се у мучним финансијским приликама и стално у неизвесном међународном положају, многи српски политичари и публицисти окривљују у првом реду Русију као главног кривца за тешки удес српског племена.

Неспоразум је у толико више растао што се у Русији велики број интелигенције одушевљавао Сан -Стефанском Бугарском, чак и после свих разочарења која су доживели многи виђени Руси приликом њиховог бављења у Бугарској. Тако је неприметно створено неповерење између већег дела руских и српских просвећенијих кругова. Неповерење, а често и мржња према свему што је руско, владало је понаособ у оним српским круговима који су посве површно познавали руске политичке и друштвене прилике. Међутим широке масе нашег народа, упућиване неком врстом урођеног нагона, вазда су остајале непоколебљиви приврженици велике руске царевине. Руско друштво није изражавало нарочито негодовање према Србији. Но самим фактом што се указивала сва пажња бугарском народу, утвђивала се равнодушност према српском.

Овој дугогодишњој кризи у српско-руским одношајима,