Srpski književni glasnik

ју ЗВАНИ Ч

БЕЛЕШКЕ. 95

„ЦРВЕНИ КРИН“, -– Анатол Франс, пре десетак година готово сасвим непознат код нас, почео је да осваја и наш читалачки свет. „Модерна Библиотека“ Г. Св. Б. Цвијановића, која се одликује добрим књижевним избором, продужује успешно своје изилажење. Као 5 свеска изишао је врло познати роман „Црвени Крин“, један од најбољих дела славног писца, из првог гериода његова књижевна рада. Преводи лац је Г. Радивоје Караџић.

„О по уа4152“ у сРПСКОМ ПРЕВОДУ. — Светски популарни роман Хенрика Сјенкијевича, који је до сада код нас неколико гута превођен, али у подлисцима дневних листова, сада је изишао у целини, у засебној књизи. Преводилац је Г. Лазар Р. Кнежевић, који са лепим успехом преводи са пољскога, и чији преводи се одликују добрим српским језиком. Издавач је Свесловенска Књижара у Београду. Књизи, која је повезана и има 645 страна, цена је 6 динара. Н.

„Максиме“ Ла Рошфукол. — Славни француски мора. лист Ла Рошфуко почео се преводити код нас још у првој половини Х/Х века. ИМ од тога доба стално, по часописима, а нарочито по листовима, превођене су његове оштроумне и горке максиме. Сада су његове „Максиме“ изишле преведене у засебној књизи (1914; 80 стр. 86; издањег. С. Б Цвијановића; 1'20 динара). Преводилац је Г. Др. Милутин Ускоковић. У

"овој малој књизи има више филозофије, познавање људи и

животног искуства но у другим дебелим свескама, и она и код нас заслужује што више и што пажљивијих читалаца. | Н.

Прилог НЕМАЧКОЈ Филологији. — У немачком стручном часопису „Вентасе 2: Оезсћастје дег детћасћеп Зргасће ипа ГИега ит“. (38 књ., св. 1—2) који изилаз,ру Хале, штампан је рад Г. Др. Милоша Тривунца „2иг Апззјоззипе Чез зсћуасћеп Е !т башзсћеп дез 11. ипа 12. Јаћтћипден“. _Д.

Чланци и књиге о Балканском Рату код Словенаца. — Већ је у „Српском Књижевном Гласнику“ било речи о брошури Др. Оражена „Мед татјепши зтђакти ђган“ Сад је на словеначком језику изишла друга књига о српском рату, и то од Г. Милана Плута „Ро такедопзкот бој си“. Писац је стално као новинар ишао са српском војском до Битоља, те је као очевидац догађаја описао са великом пластиком, 0со: бито последњи део (Прилип, Битољ). — У Марибору (на не: мачко-словенској граници у Штирској) изишао је „Мапђогзк! ЗТоуеп5. Каједаг“ (за годину 1914). Овде је у добро преглед