Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 957

народно јединство. У тако чврстој организацији збијени немачки певачи чине једну велику силу, којој је гвоздени немачки канцелар Бизмарк, признао, да је она „испевала политичко јединство немачког народа“. И Срби певачи, сви и свуда, и они у слободној Србији и они у Црној Гори иу Аустрији и у Америци, треба да оснивају у сваком већем месту певачка друштва и да се удружују у своје певачке савезе. Код нас, држим, неће то тешко ићи, можда лакше него код Немаца. Срби су склони к задругарству. При том Србин по својој живахној природи, воли песму.

Савез Српских Певачких Друштава, као што поменусмо, чини први покушај са својим догодишњим певачким слетом. За овим првим слетом, доћи ће, од времена на време, други, трећи слет, сваки пут у другом средишту српскога живља. За овим покрајинским српским певачким слетовима, следоваће своопшти српски слетови, а за овима свесловенски. Ето перспективе рада Савеза Српских Певачких Друштава ! На до: годишњем слету у Сомбору поједина друштва неће само по: лагати испит из технике певања пред широм публиком. На њој се неће само показати снага и лепота српске песме, када се у нарочитој, акустички подигнутој арени, она захори из тисуће и више грла одушевљених певача, него ће се постићи нешто више, што се не да у перо ухватиги, и што ће се осе тити у срцима оних који буду дошли на певачку славу.

Сомбор. Милутин ГАВРИЛОВИЋ.

КОНцЕРАТ Г-ЂИЦЕ ЈЕЛЕНЕ Докић у Љувљани. — 26 окто: бра концертовала је у Љубљани Г-ђица Јелена Докић, српска пианисткињв. Концерат се давао у врло угледној словеначкој „Глазбеној Матици“, којој је хоровоћа Г. Матија Хубад. На истом концерту певао још и оперску «= ач из, Загреба Г. Вушковић, те је према томе концерат био управ југословзаски.

Критике које су о српској пианисткињи изишле у љубљанским новинама, врло су похвалне. Дневник „Рап“ пише: „Госпођица Докић показала се првог реда уметнипом. Све што се о њој писало, истинито је; додати бисмо могли још цео сла вопев. Публика била је очарана. Било је красно вече.“ „З10уепзку Магод“ пише: „Г-ђица Докићева несумњиво сведочи да се много врбовала., и својим школовањем постигла похвалне успехе... Не може се лако наћи место које с потребном еле. ганцијом није савладала. Композиције што их је свирала, изискују од пианиста највише захтеве.“ — Службени немачки лист „Гапрасћег Хепипо“ истиче: да је Г-ђица Докићева пизнисткиња одличних својстава; њезина техника је на високом степену. Већ њезин програм сведочи о висини њезина уметничка схватања, и изабрани комади спадају међу најбоље клавирске литературе уоште. Уметница влада својим инсрументом и у најтежим пасажима. Њезино свирање није женско, чак је