Srpski književni glasnik

СираАнО ле БЕРЖЕРАК. 93

Роксана. Кудг Кроз шпанске чете! ПРВИ КАДЕТ. Само жене могу томе да се сете !

Гиш. Како сте промакли кроз редове њине2

Ле БРЕ. Богме, за то треба велике вештине!

РОКСАНА. А, не! Возећи се, у касу, кроз страже, Чим се какви горди хидалго укаже, Ја му осмех пошљем !... ИМ сме да се суди Да су та господа све отмени људи, Јер ме одмах пусте!

КАРБОН.

Кад за пасош важи

Осмех ваш!!,.. Ал' чудо да промакне стражи Да вас пита, госпо, куд журите тако>2

РОксАНА. О, често! Ја кажем: „Драгану!“ Тад свако, Чак и онај што је подивљ о од рата, Озбиљно и важно колску браву хвата, Са краљевским гестом врата сам затвара; Упрту мускету у земљу обара, Затресе мамузе, обвијене чипком, И, скинувши шешир с перјаницом гипком, Нити ми пут пречи, нити ме што пита, Клања се и вели: „Прођте, сењорита !...“

ХРИСТИЈАН. Али... '

РОКСАНА.

"Реч „драгану“ лукавство је чисто;

Да сам рекла „мужу“, нико не би присто Да ме пусти даље!

ХРИСТИЈАН.

Али...

РОКСАНА. Шта је тебиг