Srpski književni glasnik

40 Српски Књижевни Гласник.

, мах, није могла поправити, он се није устезао да погрешку призна. Нема бољега знака за човека правоумна, ни корисније врлине за човека који хоће у себи да однегује правоумност. Бити готов признати своју погрешку, значи, поред увиђавности, гипкост и отвореност духа, и урођену љубав према истини, без које и сама способност правилног мишљења (у колико те две ствари могу ићи одвојено) неће често уродити здравим плодом. Кад је изишла његова критика на Песме Саве ПетроBHha („Armand ОРима!“), упитао сам га што му је требало да се свом снагом окоми на тога пријатеља песништва који ником не чини зла7 Скерлић је одмахнуо руком, с изразом човека који зна да се преварио. Кад сам додао да се у тој збирци Петровићевој може наћи покоја нејака, али. лепа песмица, Скерлић ми је одговорио: „Има их.“ — Кад је написао сличну оцену — у осталом, једну од његових врло лепо написаних оцена, и у основи тачну — о Песмама Владислава Петковића га, ја сам му, у разговору о њој, поменуо да тај песник кажем „тај песник“ да бих избегао овај сад поменути немогућни, неопростиви псевдоним — да тај песник има лепих стихова, меких, и као угашено светлих, боје старога сребра; — Скерлић ми је опет одмах одговорио: „Има!“ Кад сам га у оба случаја, у овом и малопређашњем, упитао с оправданом радозналошћу: „Па зашто то нисте рекли у својој оцени“ он није одговорио ништа, из скромности, из поштења, из

деликатности критичарског осећања. Он је лако могао одго-

ворити оно што је у почетку поменуто о главној особини дела, о спорној тачци која је једина важна у текућој критици, — и рећи, да је оно требало рећи што је он рекао, и да поменути додатак не би ствар много мењао; али није одговорио ништа зато што је осећао да, код шаквог кришичара као што је он, погрешка, и мала, остаје погрешка. Он је своје погрешке осећао. Отуда је он, и кад је грешио, остајао човек бољи од својих дела, и његова стварна компетенција виша од примењене. Ово последње треба стално имати на уму у понеким случајевима у којима се на први поглед чини да га је његова критичарска компетенција издала. један је такав случај, случај са поменутим Песмама Петковићевим чије врлине, по више

пута изреченом мишљењу, Скерлић није осетио. Ми смо баш сад ·

видели да је обратно случај. Њега су омели други узроци, неке

Роди;

же бори ји

~

___

нај