Srpski književni glasnik

МИ

Ди

ДО IR 930 MA

27

| IUTO Ce npuHTaiHo Meby прстима мојим као да је мртав ал' кад отворих руку, . онда опет одлети као да с највише стабљике откину се цвијет а латице му сада · оживио је лет.

НЕ И И + ЊЕ“

SOVA) OE.

Pe с VN Ne m MN e " 27 0 OT Ma: 7 | io Не | , ТЕ ара а,

И опит летом

и опит свијетом

и опит сунцем

и ваздухом чистим осмијехнух се шумама и крају

и у свеможном

- загрљају

пољубих земљу што ме породила, пољубих груду што ме отхранила.

А Ри .—d——~———–— = рта ииит а Ири < и.

да > И „ 7 Ž TA IN ot „2 0 S VK TEN

Еј

БОЖО ЛОВРИЋ.

БОЛ ОЧИЈУ.

Наше су очи четри плачидруга у твојим је слеђен леден мрамор и сумор

и туга —

у мојим је клонуће и замор

и умор.

Једна туга —

четри плачидруга

"сретају се немо у болном сазнању након давне плиме

без иједне речи — —