Srpski književni glasnik
| | E 3 it | | '
0 Преводи у Стиху и Слику. 61
/
Зар не смем бити ја ни раван теби 2
, Привући те кад бејах доста јак,
Придржат' те већ бејах слабачак.
Тренутка тог, ах ! тако блаженог,
Да бејах мален, велик бејах себи !
Ти окрутно ме одгурну на страну
У судбу човечју непоуздану.
Ко да ме учи 27 Чега да се чувам can?
Да попустим зар нагону оном 7
Ах! дела наша к'о и сваки јад
Развитку сметају нам животном.
i Најдивнијем што је поприм'о ум, Навек се предмет туђ па туђ придружи, Доспемо л' к добру, свет што нама пружи, Зове се боље: превара, безум. Што живот нама даде, дивни осећај, Утрне одмах земни комешај.
Кад машта зачне смели свој полет И наде пуна шири с' к вечитом, Довољан онда њој је скучен свет,
“ Стамани л' време срећу за срећом. У срце брига се угнезди нама, Потајним боловима ту је. вир, Немирна је и квари вољу нам и мир, Непрестано под другим личинама. К'о кућа, стобор, жена или дете, К'о вода, ватра, отров или мач;
Од ствари стрепиш које и не прете, А што не губиш, том одајеш плач.
Све ове речи и реченице изгледају без логичне везе
еби немају. Гете оваквим стиховима не би стекао свој глас есника и мислиоца. (Крај у идућем броју.)
БОГДАН ПОПОВИЋ.