Srpski književni glasnik

Српски Књижевни Гласник.

Ноћ је.

У хладну вечност полако часови тону и капљу црне минуте.

Све је мртва даљина

и свуда се, свуда кочи бескрајни, празни простор и језа пусте ноћи,

ко да је црни застор

пао пред наше очи.

Тко зна

дали смо управо сада

пред вратима правог живота или за његовим плотом 2 јер све је далеко од нас

и све нам је близу;

све је мртво пред нама

и све се пропиње, живи новим, чудним животом.

Дању нам певају песме хареми блудница боја, дању из сребрних чаша пијемо рујну светлост, дивно и опојно пиће.

На другој обали, ноћу, исток је наше душе; на другој обали, ноћу наша душа ко сунце свиће, свиће и свиће.

Ноћ је.

Шуморе крошње, певају стабла и шуме, путују потоци, реке, пене се далека мора. О нису очи слепе!

О нису душе пусте!