Srpski književni glasnik

Истина о Колубарској Битци. 47

урачунљиво раздраженом стању у коме је данас — престанимо је дражити. То је у осталом једини услов да и она мала мањина која је сада још с нама или близу нас, добије храбрости да истраје у заједничком раду на придобијању већине. :

Београд. МИЛАН ГРОЛ. (Наставак у идућем броју.)

ИСТИНА О КОЛУБАРСКОЈ БИТЦИ. (Крај.) П- ДЕО. БОЈЕВИ НА ЉИГУ, СУВОБОРУ И МАЉЕНУ ОД 8—16 НОВЕМБРА.

Овде треба нарочито истаћи један врло важан моменат, који пуковник Г. Милосављевић брижљиво прикрива и прећуткује. То је једна погрешка команданта прве армије, која је могла бити фатална, да је Врховна Команда није за вре-

мена исправила. Ствар је у овоме. По напуштању Сувобора од стране

] армије, војвода Мишић наредио је повлачење својим дивизијама на нову линију западно од Горњег Милановца: ЛипеНакучани—Таково—Семедраж, јер, како вели у своме извештају Врховној Команди, других положаја није било. Лево крило ове одбранбене Мишићеве линије било је врло много заломљено уназад, услед чега је између левога крила ] армије и деснога крила Ужичке војске остао празан простор око неких 10 км. у правој линији. . Међутим непријатељ је баш наспрам овога празнога простора концентровао своју главну снагу из 15. и 16. корпуса, у циљу пробоја нашега операцијскога фронта и избијања у долину западне Мораве у правцу ка Чачку, као што су ово ускоро и сами догађаји потврдили. Да није Врховна Команда ову погрешку команданта 1 армије војводе Мишића на време отклонила, 1 армија би била одвојена од Ужичке за 10 км., непријатељ би на овај простор управио свој главни напад (као што је то и доцније урадио), тај напад не би се могао ничим отклонити, — и битка би била изгубљена.

Када је војвода Мишић био на ову опасност на време упозорен телефоном из Врховне Команде, он је одбио да