Srpski književni glasnik

50 Српски :Књижевни Гласник.

нерала %Ж. Мишића из овога ратног периода, тек ако је за нешто блиставији од сјаја бисте војводе Радомира Путника“.

Треба имати на уму да писац ове реченице у којој се са таком сигурношћу и прецизношћу одређује ранг: војводама Путнику и Мишићу, јесте један млађи ђенералштабни официр, који је тада био један сасвим мали чинилац у штабу 1 армије.

После ових навода мислим да ми нико неће замерити што се нећу дуже задржати на овом делу написа Г. Милосављевића. П ОДЕЉАК. ОД 20 НОВЕМБРА ДО 2 ДЕЦЕМБРА.

И у овоме одељку излажу се операције |! армије до завршетка Колубарске битке, операције чисто локалне природе, без икаква значаја за питање које се овде расправља.

На стр. 68, став Ш, пуковник Г. Милосављевић наводи: „Избијање 1 армије за разбијеним непријатељем на вододелницу Сувобор—Рајац—Проструга беше први и несумњиви знак, да је битка добијена“.

Ово је сасвим нетачно. Избијање 1 армије на горе поменуто развође није био знак да је битка била добијена, већ је био знак да је извршен пробој непријатељског фронта, па и то још не у потпуности. Ова нетачност долази отуда што пуковник Г. Милосављевић не познаје ни развој ни целину Колубарске битке, и што му је стало да ту битку веже за ] армију и њенога команданта.

Заузимањем развођа Проструга—Рајац—Сувобор, 1 армија је само извршила пробој, и створила себи јак наслон за даље напредовање ка Ваљеву. Војнички речено, ово значи створен добар почетак битке, али до њенога краја и дефинитивнога успеха имало је да се преживи и претури преко главе још много мука и невоља, и да се преброди неколико криза. Да све те позније тешкоће нису савладане брзо и како ваља, од успешнога почетка Колубарске битке (Сувоборскога боја) не би било ништа. Колубарска битка је дефинитивно одлучена у нашу корист 30 новембра пре подне на Раљским положајима, акцијом Команде Одбране Београда, коју је Врховна Команда за овај циљ била ојачала, и активним успешним садејством деснога крила П армије (тимочка дивизија 1 позива), које је било раније заузело Вис (К. 418), и тиме довело до