Srpski književni glasnik

Развитак Вароши у Србији. 601 ударцу Европе, и у томе је предњачио. Већ 1829. године видеоје Пирх у Београду по кућама мешавину европског и турског намештаја и констатовао да се турски начин живота све више напушта. Новине у том погледу доносили су на првом месту досељеници: чиновници, трговци и занатлије; затим емигранти, који су се постепено враћали, и најзад домаћи трговци, који су својим пословима ишли до Пеште, Ђура, Шопрона и других места у Аустрији. Они су били „у неку руку прва интелигенција, која је развила лепши укус у свему, као: у оделу, јелу, пићу и уљудној постељи“. У Београду на Сави било је неколико трговачких кућа чији су сопственици били у директним трговачким односима са Земуном, па су им куће биле „удешене по европском начину“. И ако у мањој мери, ишле су за Београдом, из истих разлога, и вароши у унутрашњости. И у њима је било досељеника са стране, враћених емиграната и трговаца, који су видели иностранство. Кад је Пирх 1829 године био у Крагујевцу, Кнез Милош је наредио да одседне код Д. Давидовића, јер је у његовој кући „намештено и живи се по европски“.

И ако је Кнез, Милош у погледу новачења у кући био. консервативан, ипак није могао остати ван новог времена. Он је још 1824 године наместио у своме двору у Крагујевцу, у место тавана дотадашњих кућа, „штокатор“, имао нарочиту собу за библиотеку и галерију слика, и одаје по европском начину намештене у које је примао стране госте.

Браћа Кнеза Милоша била су у погледу кућњег намештаја много напреднија, нарочито Јеврем. У његовој су кући у Шапцу и Ј. Вујић 1826 и Ђ. Магарашевић 1827 године видели поред богато украшених соба „по источном начину“ и собе по европски намештене. У Јевремову кућу је унесен и први кревет, јер су у Србији сви спавали на поду. То је кревет на коме је спавала његова кћи Ана. Код Јована Обреновића у Брусници Пирх је 1829 године запазио да је „франачки намештај већ где-где преовлађивао“.

Најзад, у наше вароши почињу се усељавати и нови обичаји. Људи почињу носити браду и замењивати поједине делове одела; жене престају да крију лице на улици и добијају места у цркви међу људима; женска деца почињу ићи у школу. Нарочито су Срби из Аустрије доносили нових обичаја. То су: прављење балова, приређивање „лимунација“,.