Srpski književni glasnik

Уметнички Преглед. 621

поменутих радова нећемо моћи писати на овом месту о овом нашем великом уметнику. Међутим велики број уметника који заслужују помена, а који се по правцу рада нижу од објективног натурализма до строгог академизма, или су расути по широком пољу личног схватања различитих школа и техника, нећемо моћи исцрпети у овом нашем прегледу. Забележићемо само најистакнутије београдске уметнике. — Михо Маринковић изложио је неколико добрих студија, којима није довољно представљен. — Бета Вукановић, која је у извесним својим ранијим радовима, схваћеним у даху импресионизма, дала доказа нарочите даровитости, изложила је један леп зимски пејзаж и низ ситнијих акварела. — Драгомир Глишић и Ана Маринковић изложили су пејзаже који представљају њихов несумњив напредак. — Љубомир Ивановић је донео велики број одличних цртежа. — Миодраг Петровић је изложио неколико радова, међу којима Моџе Оате нарочито привлачи пажњу. — Милица Чађевићева стално напредује. Њена слика Девојчица са цвећем пада у очи свежином колорита и сликарског 'поступка. — Наталија Цветковић и Анђелија Лазаревић су такође напредовале. /Тред огледалом од Н. Цветковићеве одликује се дискретношћу тона. — Зора Петровић послала је неколико врло крепко сликаних радова. — Најзад Михајло Миловановић изложио је његову врло добру слику Војници се облаче и још три друге, две реминисценције из рата и једну са села.

Скулптура је на овој изложби изузетно слабије заступљена него сликарство и него што је то иначе обичај у нас. Скулпторална обдареност Југословена у толикој се мери већ манифестовала да се једно време чинило да је она главна уметничка обдареност наша. Велики успеси наши у овом погледу ставили су нас међу прве савремене уметности на свету. Међутим и сликарство се у нас тако и толико развија да се већ може равнати са скулптуром. И ако Иван Мештровић није заступљен на овој изложби онако како би требало, што је за највеће жаљење и за осуду и Изложбеног Одбора и Уметничког Одељења и самога Мештровића, показало се да је наша скулптура снажна и значајна уметност. Тома Росандић, Петар Палавичини, Фрањо Кршинић, Иво Кердић, Јосип Туркаљ, Хинко Јун, Милан Недељковић и млади Словенци, међу модернима, и читав низ консервативнијих, с Франгешом, Симом Роксандићем и Драгомиром Арамбашићем, показали су сву бујност и разноврсност наше скулпторалне делатности. ~

Тома Росандић стоји на челу вајара. Од његових ранијих радова поново смо, и с великим задовољством, видели дубоко изразиту, аскетску фигуру Ессе Ното, и ако мало, изванредно ремек дело у црном дрвету Маши и деше. Од нових радова Росандић је изложио Девојчицу, Напушшену, Радосш живоша и Поршре Ивке Лукинић. Радосш живоша Росандић је изразио