Srpski književni glasnik

62 Српски Књижевни Гласник.

онима од којих су највише препатили и који су били .најбруталнији. У сељачке масе ушли су нови људи, т. ј. агитатори за социализам, комунизам, проповедници грађанскога рата и будућег благостања на рушевинама старога поретка: противници „прошлости“, ауторитета, традиција. Жена Гашпара Војничића, Ана, симпатише новим социалним струјама. Она утиче на свога мужа да се не ставља на супрот новим струјама; конкретно, она га убеђује да један део земље треба дати, управо поклонити и разделити сиротињи, сељацима, у име социалне правде и виших идеала, у интересу друштвенога мира, а задржати само онолико колико је потребно за пристојан и угодан живот. Гашпар, који у ствари није ни мало убеђен њеним теоријским разлагањима и доказима, пристаје на то само из жеље да избегне евентуалне сукобе, ради личнога мира, и из љубави према својој жени за коју је готов да принесе све материалне жртве, коју је узео из љубави, а која је за њега пошла под притиском тешких материалних околности. Ана је, на против, заузета својим „социалним дужностима“; она је у разним одборима и разним сед“ ницама за подизање азила, болница, васпитних институција и т. д. и даје импресију да се много боље осећа напољу него у тихој, мало загушљивој атмосфери свога породичног живота, и ако се, иначе, као отмена жена, осећа знатно обавезном према жртвама и љубави свога мужа.

Наравно, поред свих својих настојавања да остане на миру и да учини све што може да му се не поремети домаћа и породична срећа, Гашпар у томе не успева. До његових ушију допиру струје новога. времена, и ако се он повлачи: револуционарне тенденције нових, приче о гресима његових предака, који су пљачком и насиљем стекли своје поседе, које он ужива; бајке о нечистим дусима у његовом замку, о мистериозним ходницима и гласовима који се чују под његовом кућом. Неврастеничан, слабих живаца, помало сујеверан, Гашпар је услед тога прилично узнемирен и нерасположен.

Драма његовог породичног живота настаје, у ствари, онога момента када у његов дом долазе два млада и нова човека, Иван и Павле, два револуционарца, два идеолога и борца новог времена, иначе два стара, предратна познаника Анина. Павле је страстан борац, агитатор, подстрекач маса против социалне неправде, против племића, разбарушен занесењак који вечито дражи сељаке и прича о будућој срећи човечанства. Иван је затворенији, сталоженији, али ипак нов.. Он говори о будућем времену само у врло широким и апстрактним фразама, али има један много конкретнији циљ Фд будућега раја на земљи. Тај циљ је задобијање Гашпарове жене Ане, коју он воли некаквом љубављу или страшћу — то није много јасно — и с којом је он још у младости имао једну љубав. Та љубав се, при њиховом поновном састанку