Srpski književni glasnik

594 Српски Књижевни Гласник.

„5) да не само да такав режим не осигурава интернационализацију мореуза, коју Силе мисле да остваре, него он иде на руку национализацији њиховој од стране једне државе.

„Интернационализација мореуза моћи ће се остварити само помоћу нарочитог међународног организма, то значи помоћу организма који би представљао скуп свију држава“.

Турска је тражила осим тога да се утврди нарочита континентална зона за мореузе, која би у Европи обухватила и цело полуострво Галипољ, а у Азији Кара-бига и Езне.

Најпосле је делегација турска изјавила да је „отоманска влада готова, што се тиче зоне мореуза, да уђе у дискусију пројекта за једну конвенцију која би за њих установила режим сличан ономе који је предвиђен за Суецки Канал Цариградским Уговором од 1838“.

Критика је озбиљна, јер је несумњиво, најпре да. је пројекг Севрски циљао установљавању власти једне државе над мореузима, а после, да је слобода саобраћаја у њима илузорна, ако се не установе на континенту мореузне зоне које не би биле под непосредном влашћу ни једне државе.

Енглеска свакако није мислила да се непосредно, сама, утврди на мореузима, али су тераториални уступци Грчкој у Источној Тракији, а нарочито у Галипољу, осигуравали овој, а преко ње и Енглеској, привилегисане положаје на Босфору и Дарданелима. Те териториалне позиције, поткрепљене ·најмоћнијом флотом на свету, чиниле су све одредбе Севрског Уговора о интернационализацији мореуза беспредметним.

И оно што је Енглеска хтела да избегне, неминовно је наступило. Турска се повукла дубоко у Малу Азију изван домашаја оне флоте којом је Енглеска мислила да је застрашава, и организовала отпор енглеском империализму. Већ у јануару 1919 ствара се на Кавказу националистички покрет турски, који се брзо проширио на целу Анатолију, чим су грчке трупе дебаркирале у Смирни. Мустафа Кемал се ставио на чело покрета и сазвао у Ерзеруму скупштину од највиђенијих представника целе Турске, и ова је решила борбу на живот и смрт противу Савезника, који су подржавали Грке. Зближење са Совјетском Владом манифестовало се не само у писменим споразумима но и у јакој материалној помоћи коју је Кемал добијао из Русије.

У познатом „националном пакту“ који је изгласан у Ангори 26 јануара 1920 године, у члану 4. каже се да „Цари-