Srpski narod

ерпеттРЈол ш

^ОЛИКО јв нама познато код нас нијв никада позоришту с луткама посвећена озбиљ/ \/ нија пажња, иако је оно по_ / / стојало, примитивно и врло 4 Ј слабо, уосталом, да изрази све своје могућности. Али већ три хиљаде година постоји ово позориште, и оно се одржало од античког доба до наших дана, мада је у прошлости би. ло периода његовв веће и мање славе. Ово мало и скромно позориште поседује низ начина да изрази своје идеје: духовитошћу, алузијама, својом чудном мимиком, у којој се осећа неодољиви »брио«, толи-

рочито у Грчко], а доцнијв с на)ве*им успехом у Италији. У Грчкој се јављају и праза, мала позоришта с луткама. У Атини, на крају богатих гозби, изводе се духовите и занимљиве игрв с марионвтама. Ксенофон нам је описао са свим потребним појединостима ове претставе. Сократ је устао против тога, али је овај обичај и даље одржаван у богатим кућама. Народ у Грчкој је то одмах прихватио и у овој забави јако уживао. Позната су позоришта с луткама за времв Софокла у Атини. Али нв само ту. Игра марионета била је пра^ена гласовима, нарочито у Грчкој, где жива реч много

ко своЈствеи развоју акцијв; најзад, ееим оним богатством духа, на коме почива читава радња и без кога се не може да замисли његов успех м његов успон. И код овог позоришта, као и код великог и правог, учествују вајарство и сликарстео, му. зика и игра, и, што је у његовој традицији, импровизација; слобода да се све каже и да св пусти фантазији на вољу. Не треба веровати да у томе нема поезије и лепоте. Кад смо као деца уживали у тим малим позориштима, чија је позорница била блиска и својом величином нашим схватањима, и кад смо са сузама од смеха излазили из тог зачараног царства, нисмо тада ни слутили да су се и велики духови и најве&и умови света интересовали за ово позориште, помагали га и налазили да оно има пред собом обимно поље рада. Нисмо тада знали да је ово позориште привлачило и вели&ог музичара Хајдна и да је он за њега компоновао, као и бесмртног Гетеа. И кад помислимо колико духа м праве и истинске комике изиђе са ове минијатурне рампе, колико благе и човечанске ироније, више каткад него са великих и скупоцених позорница, ми тек тада осе. ^амо колико се можемо о њих да огрешимо ако их не узимамо озбиљно. Треба да св сетимо овде и једне изванредно интересантне књиге коју је Шарл Мањен, члан француског Института, посветио марионетама кроз векове, излажу&и у тој веома забавној студији, са потребном историском вернош^у, постанак, развој, значај и уметничку вредност позоришта с луткама. Да ли је оно почело са постанком лутке, т.ј. са првом играчком ко/у је античка девојчица сматрала својом другарицом и својом забавом, или још раније са дечком, кад је јашући очеву палицу веровао да прелеће планине и да ствара историју света. Пластика је постепено доприносила да се прелазним облицима дође до савршенијег модела, у које је човек преко покрета уливао живот и свој све развијенији дух. Није без интереса да се помене како је прва употреба фигура—аутомата учињена по храмовима, где су статуе биле тада покретне. Њихове руке и ноге могле су се ставити у покрет. Стога би се рекло да је тачно и мишљење како је пластика, удружена с механиком, у хришћанској уметности одиграла исту улогу као и у паганском свету. У Египту, о чему је писао Херодот у својој другој књизи, старој Грчкој и у Риму, у религиозним процесијамв ношене су статуе са покретним деловима. Сетимо се такође да је Хомер у Илијади певао о Вилкену, који се на златним точковима покретао. То су прве статуе са сложеном механиком. Тит Ливије говорио је о свечаностима у Риму, и он, помиње како су свете слике окренуле главу од принете гозбе, на опште запрепашкење и страх присутних. Статуе са покретним деловима употребљује затим аристократија ради своје забаве и најзад оне долазв у руке широких народних масв, на-

Цртсжж С. БогоЈеввћ значи. Али се исто тако приказивала и пантомима, која потиче из далеке прошлости и претставља први облик ове врсте уметности. Занимљиво је поменути да тадашњи свештеници и теолози нису осудили позориште с луткама, као што је то био случај са правим позориштем, коме су биле упућене толике анатеме. У Италији позориште с лут_ кама напредује стално и у седамнаестом веку постоје већ мала и укусна позоришта у свим већим италијанским градовима. Временом су ова позоришта тако добро уређена да су приказивала и сложенијв комедије и драме, Почетком 19 века у Ђенови је приказана драма ЗаузИмање Анверса са до тада невиђеним ефектима. У Милану Фанточини, у позоришту Ф и а н д о, изазивају општу пажњу и заслужују пу_ но признање. У њему је приказана истовремено и драма у шест слика »Принц Евгеније Савојски опседа Темишвар« са савршено успелом и солидном игром, која је изазвала искоено дивљење савременика. Између слика изведен је необично грациозан балет, на опште изненађење и задовољство гледалаца. За успех ових позоришта не могу се заборавити заслуге једне чувене маске Комедије дел' Арте, по имену Буратино. У једном богатом флорентинском дому приказују нешто скра^ену Макијавелиеву •Ландрагору. Није чудо лто је у Италији, где се показало толико интересовање за марионете, бнпо највише и успеха. Из ИталиЈе марионете прелазе у Шпанију и Португалију. Народ прима радо ово позориште. У овим земљама приказују се највише романсе и борбв с биковима. У Француској се, као и у другим земљама, јављају статуе са по кретним деловима по храмовима, да постепено пре^у као праве лутке у богате домовв и широке народне слојеве. Познате су у Француској полуцрквене а полународне претставе, религиозног карактера, у којима играју марионете, као што се појављују у П а влу и Виргинији, или Атали. Познат је у Паризу чувени Сен-жерменски вашар, где се изводе претставе полишинела, а нарочито од краја седамнаестог века, због чега се овај вашар и сматра пра-

■ом отаџбином позоришта с луткама. Једна варијанта овог позоришта налази се и у познатим сценама са сенкама, које су нвм дошле из Кине и са Јзве, почнате нррочито у Итали!и и Немачкој. Грим је у ср<-|'о1 Кореспонденци| и 1770 године говорио доста иронимно о овом позоришту, мада јв и сам додао да је у детињству био њим очаран. Навели смо ве^ да су многе драма приказане у позооишту с луткама. Треба ли |ош да додамо да су и сва Шекспирове дралле послужиле као предмет обраде. У Немачкој је такође почело са покретном скулптуром, тим пре што јв познат уро+^ен смисао Немоца за скулптуру. Хофманова прича о мајстору Мартину указу|в на урођене и типичне особинв становника севера. Сра^на хармонија између уметности и науке развила Је код Немаца неслућене могућности за развој позоришта с луткама. Не треба се чудити онда наглом развоју овог позоришта. У шеснаестом веку метафизичке препирке увукле су се и у само позориште с марионетама, и народ је на свим странама најрадије гледао Страшну и жалосну повест доктора ф а у с т а. Али и у најтужнијим повестима У позоришту »токеншпилера« уобичајено је било да се укаже и једна весела појава ради добре забаве гледалаца. Позориште с луткама било је честа појава у Хамбургу, Берлину и Бечу. Тадашњи писци нису избегавали да напишу текст за ова позоришта. Међу њима Шинк, па и сам Гете. У својој двадесетој години Гете пише С в вчаности вашара у Плу» ндерсвајлерну. Мало позориште с лутцама остало нам је живо у свести, као једна од најлепших успо-

жићнв празнике сматрали смо некада за највеће задовољмена из двтињства. Пред боство да видимо »лутке којв играју, говоре и певају«. Прелазећи данас у овом кратком прегледу развој позоришта с луткама, ми смо се још једном сетили срећног детињства, његових радости и задовољстава. Др. в. н. д.

31лашно ЛАПОЉУ бије љута кошава. Можда ме вбиља много волела. А била је ружна, много рошава, и сужна као да је болела. Некаква гуга много голема, што ме је много залуд желела. И с вечери би сваке платно на месечинм трудно белела. Да чујем после како ноћу седне да платно бело шије, ко да би само желела с њиме ружилр своје да покрије. Б. X ЛАЗАРЕВИЋ

ШужоКЧ

У необузданој дечјој игри зачепркасмо обале потока сред шуме нечујан, хладан што је ходио. Немирне руке смо забадали у бистрине његовог отока и тако нас је, и не мислећи на то, певушећи водио. На обали другој, испод брестових зелених грана, једва приметна вода цедила се спорошћу сузе. Жељним прстићима нагрнусмо са свих страна и неописива нас, изненада, радост све обузе. Што смо копали све даље, све дубље, све шире, снаге нам се, лакоћом невиђеном, двостручиле и, гле! Усклицима одјекну шума: вода поче да извире из невидљивог, пподземног живота набрекле жиле! У хладни загрљај жубора својих шапутавих поток је примио свежа, нова отицања; силније потече, ван закона путева правих, испод обислог, са птииама у лишћу, веленог грања. Данас, тај извор, слађе но ишта на свету, у дане косидбе, орања или жетве вреле, работнику бодрост враћа, а трави, дрвету, цвету дарује сокове, и птицама недостижне узлете веселе. ВЕСЕАИН ФИЛИПОВИЋ

Ш. НАПРАВНИК: ИЛУСТРАЦИЈА ЗА »НЕЧИСТУ НРВш