Srpski narod

Операциони план Осовинских сила

Изгледа међутим да Совјети нису у довољној мери били предвидели циљ и правац вероватних немачких операција које су претстојале у летњем периоду 1942. Потврда за то налази се у првом реду у неуспеху њихове одбране и тешком поразу који су претрпели на целом фронту јужног отсека. А затим, то погрешно схватање види се и из једног Стаљиновог говора одржаног у новембру 1942. Говорећи о немачким офанзивним операцијама у току минулога лета на јужном отсеку фроита, Стаљин баца главну кривицу за совјетске поразе на своје англосаксонске савезнике, који ни у другој години рата још нису образовали „други фронт у Е^ропи' 1 . Он тврди дал>е, да нису тачпа излагања иностране штампе да је главни циљ немачког наступања у томе времену био заузимање петролејских области Грознога и Бакуа Факта говоре", каже даље Стаљии, „да кретање Немаца у правцу петролејских области Совјетског Савеза није био главни него помоћни циљ. У чему се онда, у том случају састоји главни циљ немачког наступања? Он се састојао у томе — обићи Москву са истока, одрезати је од волшке и уралске позадине, а затим ударити на њу. Кретање Немаца на југ, у крајеве петролејских области, имало је свој помоћни циљ не само и не толико заузимање петролејских области, колико одвлачење нзших главних резерви на југ и слабљење московског фронта, да би се тиме лакше постигао успех код удара на Москву". Овакво схватање совјетског воћства не изгледа нимало оправдано. Чини се да оно у ствари није ни постојало, или бар не у потпуној мери. Пре ће бити да је циљ оваквог тврђења да се објасне и оправдају сопствени неуспеси и слом јужнога фронта, које је совјетско воћство унеколико још и могло да предвиди али ни у колико није успело да спречи. Кад се на овај начин немачком ратном воћству приписују циљеви и тежње које не еамо није ни покушало да оствари, већ који еу очевидно временскки и просторно у 1942 години били неостварљиви, онда се еопственој пропаганди даје могућност да велике поразе' на јужном фронту ублажује слабом утехом да је несрећа могла бити још много већа! Овакво схватање Стаљиново обара међутим и сам његов главни савезник Винстон Черчил. У својој књизи „Светски рат", — „Светска криза 1911—1918" он излаже раематрања Фалкенхајмова око утврђивања плана немачких операција за 1916 годину, па критикује његову одлуку да главни немачки напор упери противу Вердена. Између осталог он ту каже: „Животна потреба Немачке еастојала се у томе да пробије блокаду. Једино ако би успела да себи осигура сретства далеко већа од оних која су се могла наћи у границама Чегворног Савеза, дуги рат на који је свет сада био осуђен није се морао неизбежно завршити њеним исцрпљењем и поразом. Она није имала изгледа да пробије блокаду на мору... куда се онда она могла окренути? Само у једном правцу лежао је њен спас... Једино на истоку и југоистоку и у Азији могла је Немачка наћи земљишта за исхрану и простора за дисање._ Из свега овога изашло би да би први стратегиски циљ Немачке у 1942 години, онда је очевидно оно то списко море". То што је показало искуство из прошлог светског рата и што истиче и сам Черчил, усвојило је немачко ратно воћство као циљ својих операција у 1942 години. Ако совјетско воћство хоће да претстави да такав није био и није требао бити главни циљ немачких операција у 1942 години, онда је чевидно оно то које је на погрешном путу. То је доказао резултат операција на Европском Истоку у 1942 години, а то ће доказати и даљи развој операција у будућности. Према плану немачког ратног воћства, 8 маја је отпочео немачки напад на совјетске снаге на Керчком полуострву. Уски совјетски фронт код Парпача, снажно утврђен и брањен врло јаким снагама био је потпучо пробијен. Један део разбијених совјетских снага био је притеран уз обалу Азовског мора, опкољен и заробљен, а други гоњен до Керчког мореуза, где је на морској обали доживео нсту судбину. Само мали део совјетских трупа спасао се преко мореуза на његову источну обалу. 15 маја пала је и варош Керч. Скоро потпуно су уништене три совјетске армије, 44-та, 47-а и 51 -а, у јачини 17 стрељачких дивизија, 3 стрељачке бригаде, 2 коњичке дивизије и 4 оклопне бригаде. У немачке руке пало је 170.000 заробљеника. а уништегао је и заплењено 258 оклопних борних кола, 1.133 топа и много другог ратног материјала. Мећутим још док ]е Керчка битка би-

ла у пуном јеку, отпочели су Совјети 12 маја своју велику офанзиву у области Харкова. Совјетски је продор био изведен на две тачке: јужно у правцу Краснохрада и северно у правцу Харкова. Као каква кљешта, ове две продорне масе требале су да се затворе у предеду Харкова, а да у немачком фронту створе једну брешу ширине око 150 км. Али су почетни совјетски успеси били краткотрајни. Успоравајући совјетско надирање жилавим отпором, немачко је воћство У исто време привлачило и резерве за противнапад. Он је отпочео већ 17 маја и то против обе совјетске продорне групе, и оне су обе биле разби.јене, већим де лом отсечене од своје позадине, опкоље* не и уништене. 29 маја битка код Харкова завршеиа је огромним поразом совјетских снага. У њему су уништене три совјетске армије, 6-а, 9-з и 57-а, око 20 стрељзчких и 7 коњичких дивизија и 14 оклопних бригада. У немачке руке пало је преко 240 000 заробљеника н огроман плен од 1.249 оклошшх борних кола, 2.026 топова и 538 авиона. Најзад, као природно поодужење Кпимске операције, започете битком код Керча, отпочеле су немачке окружане снаге 7 јуна напад па тврђаву Севастопољ. Цела нападна операција извођена је са изванредном методичношћу, па и поред краЈ1Бе штедње губнтака у људству ипак завршена са пуним успехом за неверовгтно кратко време од 25 д?на. Твпђг>ва је пала у немачке руке већ 1 јула у подне, а са њом до 4 јула и 97.000 зарс бљеника, 26 оклопних борних кола, 627 топова и огромне количине другог ратног материјала. Оперпције на Криму и код Харкова биле су од врло великог значаја. Овим победоносним биткама Немци су потпуно осигурали десни бок јужног отсека свога (Јфонта од сваког угрожавања са копна, мора и из ваздуха и омогућили овиМ својим снагама потпуну слободу дејства у претстојећим великим операцијама у правцу доње Волге и у пр-звчу Кавказа. Са друге стране порази Совјета код Харкова, Керча и Севастопоља значили су дефинитиван слом њиховог летњег плана и покушаја зт прелаз у оф.^нзиву и преотимање иницијативе у операпи.јама. Неуспеху њихове шестомесечне зимске нападне битке следовао је и неуспех жељене летње офанзиве. Совјети су били дакле осуђени на одбрану од немачких офанзивних подухвата и тв под отежаним условима. У овим трима биткама они су изгубили око 500.000 људи само у заробљеницима и велике кодичине наоружања и ратног материјала. Кад се уз то узме у обзир и број мртвих и рањених у ове три битке, као и тежак утисак који су ова три пораза учинила на совјетеку војску, онда је очевидно да су совјетске снаге на јужном отсеку биле врло озбиљно ослабљене у моралном и материјалном погледу. Појачања упућена маршалу Тимошенку од стране совјетског врховног воћства могла су само делимице да поправе његову ситуацију. Са друге стране, немачка војна сила овом троструком победом не само да је добила морално, већ је за претстојећу офанзиву могла располагати и са већим делом својих арДонска бнтка а) Претходне операције Битка код Харкова завршена је крајем маја и њоме је, заједно са покушаном совјетском офанзивом био ликвидиран и испадби део совјетског фронта у пределу Изјума. Убрзо по том, немачке и савезие трупе на јужном отсеку Источмија са Крима, које су сада постале слободне за даљу употребу. »ог фронта отпочеле су у оквиру једног већег плана локалне акције, које су имале да их поставе у што повољнији положај за општу офанзиву великих размера која ће обухватити цео овај отсек фронта. Средином јуна немачке трупе су успеле да ое пребаце преко Доњеца источно од Харкова. да образују мостобран и потом да га прошире ка северу. Том при-

РЗО, ЧИСТО ИУСПЕШНО УПРАВЉАТИ СВОЈИМ ЖИВОТОМ. А САВРШЕН БУДЕ ЧОВЕК, А НЕ ДА НАМ ЖИВОТ ХРАМЉЕ ПО НЕДОСТАТКУ. Домеитијаи (XIII век)

ликом опкољена је и уништена једна совјетска дивизија. 20 јуна немачке и румунске трупе форсирале су Доњец југоисточно од Харкова, а потом прошириле створени мостобран ка североистоку и југоистоку. До 26 јуна савезничке трупе ивбиле су у широком фронту на реку Оскол и заузеле градове Купјанск и Изјум. Совјетским снагама нанети су знатни губици: заробљено им је око 22.000 људи а заплењено и уништено преко 100 оклопних борних кола, 250 топова и велике количиве разног другог ратног материјала. У области Курска, Немци су такође успели да помере свој фронт ка истоку. У исто време, немачка војска извршила је низ локалних акција и на средњем и на северном отсеку Источног фронта. Њихов је циљ био с једне страве побољшање тактичких услова фронта на дотичним тачкама, а са друге стране прикивање тамошњих совјетских снага и растурање њихове пажње, у интересу што гаотпунијег успеха офанзивне акције на главном правцу дејства. на- јужном отсеку. У овоме погл«ду нарочито су биле значајне акције на Волховском фронту и у области Ржева, а обе су се завршиле опкољавањем и уништењем дотичних совјетских снага. Прва је ликвидирана 29 јуна са 33.859 заробљеника и пленом од 649 топова, 171 оклопних борних кола, 2.904 митраљеза и другог оружја и ратног материјала. Акција у пределу Ржева завршена је 12 јула такође са пуним успехом. У овој једанаестодневној бици опкољено је и уништено око 11 совјетских стрељачких и коњичких дивизија и једна оклопна бригада. Немци су вадобили преко 40.000 заообљеника а запленили и уништили 220 оклопних борних кола, 738 топова, 1.660 митраљева и бацача мина и много другог материјала. б) Главна битка ! Донска операција отпочела је 28 јуна општим нападом на јужном отсеку, на фронту од Харкова и јужно па до Курска северно. Она обухвата углавном дејства између Доњеца и Дона, а почиње пробојем совјетског фронта на простору између Харкова и Курска, па се завршава форсирањем Дона од Калача код Стаљинграда до његовог ушћа код Ростова нз југу и код Вог>оњежа на северу. По форсирању Дона, немачка офанзива расчлањава ее у два правца: ка истоку развија се Волшка операција, где се на простору између Дона и Волге бије битка за продор на Волгу и заузеће Стаљинграда. Ка југу развија се Кавкаска операција, где ое поступно бију битке на Кубану и на Тереку и подилази самом гребену Кавказа. Донска битка развијала се углавном по три правца: на северу правцем КурскВороњеж; у центру правцем између Доњеца и Дона; и на југу између Доњеца и Азовског мора општим правцем ка Ростову. За ову велику битку немачко је воћство груписало врло јаке снаге, а нарочито моћне оклопне и моторизоване групе, тешку и спегшјалну артилерију и остале техничке борбене и помоћне јединице. А нарочито Је сасредило моћне ваздушне снаге које ће обезбедити апсолутну надмоћност у ваздуху и слободу акције копнених трупа, а у исто време снажно потпомагати њихова дејства како у оперативном тако и у тактичном погледу. Ове моћне немачке снаге, у једној одлично припремљеној нападној акцији и у неодољивом налету пооломиле су оовјетски фронт између Харкова и Курска на ширини од 300 километара у току од само три дана. Совјетски отпор, ослоњен на дубоке и врло јако утврћене положаје био је изванредно жилав. Они су вршили низ противнапада уз поипомоћ јаких оклопних снага и садејство свога ваздухопловства, али без икаквог успеха. И жилави отпор и очајни противнапади били су сломљени неодољивим надирањем савезничких трупа, а фронт продора и даље проширеи како на северу тако нарочито у правцу југа. Оклопне и моторизоване снаге продрле су дубоко у позадину Тимошенкове арми.је којој је претила потпуна катастрофа. Совјетске масе потражиле су тада спас у журном отступању. које је у многоме личило на бегство. Само се местимице могао давати отпор јачим снагама, иначе се већином водиле заштитничке борбе. Надирање савезника узело је каоактеп гоњења а чело њихових трупа већ до 5 јула избило је широким фронтом на Дон, који је убрзо био прећен на више места. 7 јула заузет је Вороњеж, при чему су сломљени у више махова понављани огорчени совјетски противнапади. А фронт

продора проширио се још више ка југу на преко 500 км. и снаге које су оперисале између Доњеца и Азовског мора, после вишедневних борби продрле су 17 јула у Ворошиловград, најважније место Доњецке индустриске области. На зони између Дона и Доњеца, на знатној дубини између немачких брзих формација у совјетској позадини и пешадиских дивизија које надиру са фронта журно су отступале у великом нереду многобројне измешане совјетске дивизије, покушавајући да се пробију ка истоку. На овоме простору од Оскола до лука Дона према Стаљинграду, дубиве око 600 км., водио се нив узастопних местимичних борби катшто врло крвавих. Немачке и савезничке трупе гониле су и нападале противника, настојавајући да га опкољавају и уништавају. А совјетске раздвојене колоне тежиле су да дају колико је могуће отпора, одвосно да продуже отступање а да противника задржавају жртвованим заштитницама, и да се пробијају кад им је отступница пресечена. Крајем јула на овоме луку Дона већ је била дефинитивно пресечена отступница и последњим деловима совјетских снага, који нису били раније заробљени или нису успели ни у овој последњој фази отступања да измакну преко Дона. Од 7 до 12 августа водила се опкољавајућа битка на десној обали реке северозападно од Калача. У њој је уништена главнина совјетске 62-ге армије и јаки делови 1-ве оклопне армије. Немцима је овде пало у руке 57.000 заробљеника, преко 1.000 оклопних кола и 750 топова. А укупан број заробљеника и плен кој ји су задобили Немци и њихови савезници у овим тромесечним летњим операцијама почев са битком код Керча па закључно са овом борбом у луку Дона изнео је 1,044.701 заробљеника, док је ваплењено и уништено 6.271 оклопна борна кола, 10.131 топ и 6.056 совјетских авиона. Средином августа било је у луку Дона још само неколико локалних бораба, у којима су ликвидирани и остали мањи делови још заосталих совјетских трупа. Међутим још крајем јула немачке су снаге успеле да се пребаце преко Дона, на речном отсеку јужно од Калача. У исто време одговарајуће немачке труп« прешле су такође Дон око 150 км. јужније, код места Црмљанскаја, продрле у правцу реке Сала а потом продужиле надирање зоном између Сала и Дона ка североистоку. Северно од Калача немачке су снаге избиле на Дон у другој половини августа, по уништењу споменутих совјетских снага опкољаваних у луку Дона северозападгао од Калача и ускоро су отпочеле прелаз реке на овоме отсеку. 23 августа немачке пешадиске дивизије и брзе трупе, моћно потпомагане ваздухопловством успешно су завршиле овај прелаз и продужиле надирање ка истоку у простор између Дона и Волге, западно од Стаљинграда. Напоредо са овим операцијама између Дона и Доњеца развијала се исто тако успешно немачка и савезничка нападна акција између Доњеца и Азовског мора. По заузећу Ворошиловграда, 17 јула немачке нападне снаге продужиле су нади* рање по два правца, ка југу и јутоистсн ку, и већ 20 јула отпочеле концентричан напад на Ростов са севера и истока, који је употпуњен нападем са запада од стране трупа које су надирале од Таганрога. Прво је сломљен отпор Совјета на систематски организованим истакнутим положајима у области Ростова, а потом су савезничке трупе продужиле надирање и пришле јако утврђеној линији мостобрана, изграђеног у волукругу око града са крилима наслоњеним иа Дон. 22 јула, и поред огорченог отпора ти су положаји били пробијени и немачке и словачке трупе стигле су до саме градске периферије. 23 јула заузета је и варош Ростов у току огорчених уличних бораба. 25 јула Немци су већ прешли Дон ју* жно и источно од Ростова и продужили надирање ка југу. Са тиме се може сматрати да је завршена донска операција Немачке и савезничке снаге владале су десном страном Дона од Вороњежа па низводно, а прелазима код Вороњежа и целом доњем Дону, почев северно од Калача па до његовог ушћа. Одатле су оне продуживале своје нападне операције ка истоку у правцу Стаљинграда и Волге и ка југу у правцу Кубана и Кавказа. Армијски генерал Милутин Ђ. Недић (Наставак у следећем броЈу)