Srpski narod

16 јануар

СРГТСКИ НАРОД

Страна 3

Наша будућност Ову Нову годину, другу послв нашв народне пропасти, дочекујемо са ојачаном вером у бољу сутрашњицу српског народа. Ве1=» је преваљен најтежи део пута којим смо пошли ради спаса народног. Остаје, истина, још доста тешкоћа да се савлада, Још доста напора да се учини пре него што се ми Срби чврсто дохватимо котве спасења; али оно што је у том погледу већ досада постигнуто, испуњава нас самопоуздањем и даје нам снаге за нова прегнуКа. Српски народ искрено се предао мирном раду, убеђен да му је то једино оруђе којим може себи исковати лепшу буду^ност. Он је од себе за свагда одагнао сваку помисао на било какву непромишљеност, на било какву пустоловину, која би му само могла донети нова страдања, нове несреКе и нова разочарем>а.

Времена метежа, буна и братоубилачких борби неповратно су прошла за српски народ. Поучен тешким искуствима, а свестан положаја у коме се налази, он је решен да ствар свога унутрашн>ег мира брани као ствар свог опстанка. Зато ће се о ту његову чврсту решеност разбити сваки покушај уношења нереда и раздора у његову кућу, ма са које стране долазио. Захваљујући томе мудром држању српског народа Србија је м релативно кратко време опет постала земља реда, рада, мира и законитости. Од колике је то важности по наш народ јасно је свакоме разборитом сину наше напаћене Отаџбине. Благотворне последице тога нашег подизања из понора, у који смо били гуриути за туђи рачун, као и данашњег нашег става осетићемо у најближој будућности. Са том нашом решености да опстанемо као народ, да не ишчезнемо у вихору догађаја који ковитлају народима и државама, макар и по цену највећих жртава у души нашег народа дошло )е до велике промене, до правог преображаја. Српски народ је најзад про»рео суштину овог стихиског ратног збивања у свету. Њему је пукло пред очима да овај садашн.и светски ратни пожпр није наставак прошлог, нити је он ма чиме обавезан да се залаже за своје бивше савезнике, од којих се неки већ налазе у супротним таборима. Њему је јасно да се у овом рату не ради само о границама појединих држава, о надмоћи једних над другима. Јасно му }в да су у питању много веке и судбоносније стаари* У питању је Европа, њена цивилизација и култура. У питаи>у је слобода и духовна баштииа европских народа^ у пктању су сва она велика морална и материјална добра која су европски народи вековима стварали. Очигледно јв због тога да само победа Европе над њеним непријатељима са Истока и Запада може донети спас европским народима и могу^ност да се њихов стари континенат реорганизује на бољим политичким, социјалним и економским основама, као што Јв Јасно да би пораз Европе био у ствари њена коначна пропаст. Ова велика истина продрла је »вк дубоко у свест европских народа. Баш на подлози ове истине ра■ђа се духовно јединство Европе, ]ача европска солидарност, која свв ве^ма постаје чињеница одч пресудне важности за исход рата. Ова појава у животу Европе обухвата чак и оне народе, који су, погрешком својих дојучерашњих управљача, били доведени у

сукоб са снагама које се боре за Нову Европу. Случај српског народа Ја веома значајан у том погледу, Иако тешко погођен судбином, српски народ није клонуо духом, његов видик није остао замрачен. Ни он не жели да одвоји своју судбину од судбине Европе, јер добро зна да без њене победе Нема ни њему спаса. Наша приврженост миру, наша одлучност у борби против мената нереда, наша воља за плодоносним радом, у суштини је само израз наших нових сазнања, нових схватања, жеље нашег народа да и он, макар и посредно, допринесе успеху опште европске ствари. Ако са овога гледишта оценимо положај нашег народа, онда заиста имамо рашта бити мање 1 забринути за нашу сутрашњицу. Својим ходом спасоносним путем, који смо својевољно изабрали, као и нашим залагањем за ствар Европе, ми у суштини осгварујемо оне услове који ^е нам омогу&ити да у обновљеној Европл опет успоставимо своју држазу и постанемо користан члан европске заједнице народа. А то је околност од битног значаја за нашу даљу судбину. Под тим изгледима ми ступамо у нову годину, уверени да ^е српски народ, под мудрим во^ством великог родољуба генерала Недива, претседника владе Народног спаса, продужити и сре&но довршити величанствено дело народног спаса и препорода. Ђорђв Пер«К шеф Државне пропаганде (Говор одржан иа Београдском радиу)

Шџељшл преГлед. меЏунарофних дтаЏаџх ПРЕВИРАЊЕ ПРЕД НОВЕ ДОГАЂАЈЕ

Први дани пете ратне године донели су у светској политици неколико занимљивих чињеница, којима се светска јавност доста опширно позабавила. Рузвелт се правд* Почетком јануара изашао је претседник Сједињених Држава оа две манифестације пред свој народ и пред свет. Прва је била Бела књига, у којој су после дужег предговора Кордела Хала објављена документа, са циљем да се докаже како Сједињене Државе нису хтеле рат, већ су у њега увучене против своје воље. Друга је посланица, којом је отворено »аседање новоизабраног Конгреса, у коме је после последњих избора спала у Парламенту већина демократске странке од 96 на 14 посланика. а у Сенату од 36 на 19 сенатора. Разлози за издавање Беле књиге леже пре свега у жељи Рузвелта да за своју политику задобије Конгрес, који сем слабе већине Рузвелтове странке показује још и тенденцију да са више енергије заузме критички став према политици претседника Сједињених Држава. Година дана рата, у којој је Рузвелт изгубио не оамо врло важне територије у Пацифику, него и везу коју је градио годинама премЈ холаидским колонијама, Индији и Аустралији, изазвала је. пц,иродно, тенденцију за хладнокрвни.шм и мање оптимистичким посматрањем положаја. Уз то долази и чињеница да је заиста и у Сједињеним Државама дошло до значајних рестрикција у погледу важних сировина, почев од бензина па до израда од метала, почев од ротационе хартије па до млет Најзад, све обимнија регрутовања нису могла да појачају одушевљење за Рузвелтову политику, која је обећзвала брзу победу у тре.нутку када <ге први амерички војник појави сз оружјем V руци на источној хемисфери. Изгледа, сем тога, да се појављује и извесно нерасположење спотив претерано семитофилеке политике Франклина Рузвелта. Недавно је на конфеоенцији штампе у Белој кући Рузвелт изјавио да не разуме опозицију, која почиње да се отвара нарочито у крилу Републиканске странке против утицаја јевре.ја у америчкој политици. Том приликом је Рузвелт нагласио да је решен да устраје. упркос те опозици.је, при своме схватању сарадње са јеврејима. Повезаност Рузвелта и иеле амепичке политике са јеврејством је исувише позната А

појава антисемитизма у Америци је неминовна последица те повезаности, која је цели народ Северне Америке, а преко вашингтонске политике целу утицајну сферу Сједињених Држава, ставила под контролу и управу јеврејске плутократије. Сви ови разлози учинили су, да, пре но 'што би евентуално из крила Конгреса изникла јача критика, засно_вана на лако уочљивим слабим тачкама Рузвелтове политике, велики део аргумената својих противника Рузвелт унапред поклопи Белом књигом. Сам садржај Беле књиге није интересантан. Пада у очи чињеница да V њој нису уопште ни једном. речи поменути извештаји главних Рузвелтових сарадника у спољној политици и то Булита, ранијех посланика у Паризу, Дода, који је заступао Сједињене Државе у Берлину и Бидла, који је резидирао у амбасади у Варшавц. С др.\уе стране се, међутим, на.јвећа пажња поклања извештајима ранијег трговинског аташеа у Берлину Милера, који је ради доказног уцењивања јеврејских емиграната, утаје јеврејскогз новца и злоупо,требе курирске поште за шверц девива, отпуштен из службе америчког министарства спољних послова и хитно опозват из Берлина, где је ради ових кривичних деда стајао пред хапшењем. Друга значајна чињеница је признање Кордела Хала у предговору, дз је после Минхенске конфе_ренције, којом је 1938 године отклоњен рат, било за Сједињене Државе јасно да треба спречити свако даље попуштање Енглеске и Француске. Кордел Хал називз Минхенску конферевцију, ко|а је могла бити почетак европске сападње да је остварена идеја о Пакту четири велике силе. најзнвчајнијим немачким удар.цем против зграде мира. |

ху Рузвелт им вели, да ће кооз 2 године можда моћи да саопшти да су Сједињене Државе у свету победиле. Треба регистровати да ни Бела књига, ни посланица нису наишли у светској штампи на нарочито велики публицитет. Нарочито у Енглеској се штампа, углавном, држала доста равнодушно и није изашла из оквира нормалнога репродуковања.

Поорочанства коЈа стају 100 милијарди далзра Рузвелтова посл-зница је наставак зкције која је започета Белом кц>игом, а занимљива је по двема чиЈћеницама. Прв'а< је тражење да се одобри нови буџет у износу од 100 милијарди долара ,а доуга је ив.јава, према ко.јо) се Рузвелт »ада да ће моћи 1944 године да објави Конгресу победу. Другим речима, Американцима, који су замишљали да са врло мало труда могу се довинути влад?и,а светом, наметнчт је је1ан буцет у досада невиђеном фантастичном износу, а као уте-

РЕТСЕДНИКОВ БАДЊАК

Претседник владе, генерал г. Милан Кедић по старом српском обичају посипа житом бадњак. (Снимак „Српски народ", М. Р.)

Замршени положај у Северној Африци 1 Док на тај начин Вашингтон гледа да ртвори у.Конгресу повољно расположење за Рузвелтове мере, а у народу Сједињених Држава разумевање за све теже терете рата, дотле се, у вези са догађајима у Африци, америчко-британски односи све више компликују. Постављење Жироа без питзња Лондона, у тренутку када се очекивало у Даунинг Стриту да ће на место убијеног Дарлана преузети Де Гол воћство ствари у Алжиру, морало је да изазове у Великој Британији ново разочарење. Лондон је поставио за Северну Африку свога министра, да би тиме показао жељу џа утицањем у послове Француске Африке. Но, чим је Мек Милиен, нови министар, стигао у Алжир, издато је тамо саопштење, како је он дошао једино због тога да се нађе при руци гене*ралу АЈзенхауеру. Де Гол је, са сво.је стране, покушао да дође у везу са Жироом, али све до краја јануара од њиховог састанка неће бити ништа, јер га је Жиро олбио. Исто так.0 и очекивана посета Де Гола Белој кући одложена је за фебруар. У вези са свима овим догађдјима очекује се да ће ускоро доћи до састанка Идна или чак Черчила са Рузвелтом у Вашингтону. На томе састанку би имала 1а. се претресе замршена ситуација у Африци, а и поремећ.ење савезничких планова V по-; гледу на намеравану офанзиву против Ооовине из Средоземља, до кога је дошло заузимањем Туниса. У шведгкој штампи дискутује се чињеница да се поред свега осталог појављује у Алжиру још и гроф од Париза, претендент на француски престо, и цитирају се веети Дејли Експреса, који наводи да је Бурбонски претендент стајао у вези са покуша.јем пуча у Алжиру, који је са своје стране у вези са Дарлановим убиством. У колико заиста дође до састанка британских државника са Рузвелтом, биће свакако тешко постигнута сагласност односно опречних гледишта у Северној Африии. Американци позивају сада у помоћ и дипломатију Совјетске Уније,, сматрајући да је мања опасно да одобјзе платонско мешање Москве у питање о будућој судбин« Северне Афпнке, но' да ту област деле са Великом Британијом. УЕВ115 Са данашњим бројем цена писту је 3 дин. због увећаних издавачких трошкоаа. ф Обавештавамо публику да нико није озлашћен да прима прилоге за »Српски народа.

ГЛАВНИ УРЕДНИК. одгоцоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић нз Београда. РЕДАШИЈА И АДМИНИСТРАЦИ.ЈА: Чика Љубина 1/1V. Телефон бр 20-383. 1ПТАМПАРИ.ЈА „ЛУЧ". Кра1 >ице Натачије 100. Тромесечна претплата 23 дин.