Srpski narod

Страна 6

СРПСКИ НАРОД

23 јанузр ,

л*еђун&^аднии %&1аЏа$а ЈЕДНА ЖИВА НЕДЕЉА

Две државе, које су досдда биле. — макар званично — ван ратних збивања, ушле су у рат. Нзнионална Кина нанкиишке владе објавила је рат Великој Британији и Сједињеним Државама. Шеф урођеничке, управе у Ираку Нури Саид објавио је рат силама Оеовине и Јапану. Мада ове две изјаве рата нису измениле постојећи положај у свету, ипак су утолико од интереса, што показују с једне стране тенденцију Савезника дз за своје цил>еве мобилишу психолошки и арабљански свет, а с друге стране степеи, до кога је дошло изградња солидарности у источно-азијском простору. Пребл®м АраСљана и Велика БрктаниЈа Проблем Арабљана је за Велику Британију од прворазредне важности. У прошлом саетском рату, најспособнији агенти британске службе, од којих су Гертруда Бел и пуковник Лауренс ностигли светски глас, покушали су све, да Арабл?ане иривуку на страну Савезлика. Обећавана је самосталност и самоопредељење — разуме се, за после рата. Простор, У коме је ^рабљански елемент. насељен претставља. један од најважнијих животних центара Британске Империје. Отуда је сав значај ових настојања разумљив, поготову кад се томе додају сзе снажније националне освешћивање Арабљана и њихова бројна снага. После победе, положа] се променир. Побеђене Централне силе нису претстављале никакву опзсност. Отуд се од многих обећања одустадо- Системом Версајског уговора потвр5)ено је разбијање арабљанске целине у низ држава, од којих су многе стављене под мандат, — другим речима потврђене у својству колоније, Са новим светским ратом, проблем арабљанског света опет оживљава. Овога пута појачано, јер је двадесет протеклих година знатно допринело даљем снажењу оних тенденција, које у арабљанском свету настоји да доведе до уједињаваг н>а. Британска политика нашла се у делимично веома компликоваиој .ситуаци.ји услед потребе да поведе рачуна о арабљанским тежњама, да сачува своје политичке позиције у арабљанском простору и да истовремено н^ђе и солуцију за јеврејску државу око Палестине, која је Арабљанима трн у оку. Почело је са заузимањем сиријске групе арабљанских држава Сирија, Либан и Ирак су во.јнички окупирани. Трансјорданија је још снажније ставфена под контролу, уз истовремено пртстицање амбиција Емира Абдулаха у правцу уједињења Арабљана под његовом династијом. Затим се прешло на Египат, где су британске труце изашле из уговором за њих одређене зоне поред Суепког Канала и заузеле целу државну територију, а на власт _је дбведен Нахас паша. Једино је Саудија остала нетакнута, но она претставља више — ради Меке и Медине-™ - моралну ставку у политици арабљанског света, до реалну снагу, Арабљанс«а федерацнја на хортоту И — по узору из рата од пре двадесет и пет година V поново се појављују из британских извора вести и верзи.је о стварању арабљанске државе, овога пута под називом Арабљанске федерације. По томе питању је Емир Абдулах од Трансјорданије дао ових дана' дописнику Јунајтед Преса занимљиву изјаву, у коЈоЈ^на питање о могућности стварања панарапске државе одговара, да је Версајски уговор раздрузгао арабљанско .јединство и да се оно може постићи једино ако тај уговор изгуби своЈу снагу А о стварању нове државе моћиће се разговарати када ће државе сиријске групе бити из-

једначене са Египтвм. Другим речима, мудри Абдулах посгавља као прсТходни услов захтев враћање или успостављање пуиог суверенитета код арабљанских држава, после чега би тек могло да се помисли на стварање нове, заједничке државе. Још значаЈнши је. био његов одговор на питање о могућностима, да се још за време трајзња рата завр.ш.г принреме за федераиију и. да се нарочито припреми за то јавие мнење араољанских држава. Абдулах је истакао да треба прво. укииути мацдате, и счријсде • лржаве дакле Палсстину, Тран.сјорданију, Либан и Сирију —• спо.јитц у један блок, п.а да би тек оцда .)И.ш Арабљани склони да третирају питан>е фгдераиије. Из ове ситуација требз посмагрзти и ирачку ,-објапу рата, Ведикој Британији 1е сгало да код Арабљана, који су (чак и британски оријентис&ни; Абдула,х!) доста неповерљиви према њеним намерама, изазову Тшјаву солидарности, која би била упереиа аротив Осовинг. То је понајпре могло да. се постцгне у Ираку, где је затсблита' втада Рашида ал Га.јланија от.грана из земље и где .је упостањљенз управа под ранијим британехим службеником Нури Саидом. Тако долази до објаве рата, чији аначај је Велика Бр;п 'Еии 'а желела да подвуче н::".; оптирпии и содачним тс'";рамом Винстона Чгрчила; а кс .је у. арабљанским земљзма нћ,|-'е И3а3вп':з до сада никакве ' рзп:р';уеи,''е. Велика Бгита:"т : а г :" ' ! и сада да пр:; -п к Еп :"пт -ч објаву рата. К .'Х"с п • 1 јс као уздарје пГу' ••♦-! сувереност за послгратно доба, Изгледа склон да попусти овнм жељама. Али кр'-> Ф-о"-. потдмак арнаутина Мгхмсда Алије. који ,је деценијама игсдо вешту политичку; игру изиеђу Високб Порте и-великих сита и тнма постао оснивачем егнпатске државе, стоји на супротноме гледишту. Он жели да своју династију стави у средиште арабљанског покрета и ради тога избегава да изађе Из своје до сада сачуване резерве. Како ће се у Египту ствари развити још се не може претсказати. али ће борба ту бити веома жилава са обе стране, јер је Египат најважнија државца творевина зрабљанског света. Нанкиншка Кина у рату С друге стране, објава рата, коју је прокламовао Ванг-ЧннВај зз националну Кину, је и по броју људи који стоје иза њега — око 250 милиона — тако и по својим политичким последицама значзјнија. Пре свегз, нзпоредно са објавом рата долази Јапанско одустајање од свих екстериторијалних права, које су велике силе — па и Јапан — у ранијим деценијама себи обезбедиле у Кини. Међународне концесије, туђе енклаве под туђом јурисднкиијом у кинеском телу, престале су да постоје. Кинезима је прђдата њихова управа, коју су до сзда држали Јапацци. Ова објава рата значи дз је изграђивање новога реда на Далеком Истоку толико иапредовало, да Јаианци без бојазни за какво могуће угрожење својих планова, могу да предају нанкиишкој влади пуни суверенитет над територијом н>ене државе и да истовремено у даљим борбама против Чанг-КаЈ-Шека један део њиховог терета преузимају сами К*иези. Велика привредна снага Кине још ђе у пртпуншој мери бити стављена у службу новог реда који предводи Јапан. Корак Нанкинга може се сматрати карактеристичним си^птомом за степен. до кога ,је стигла консолидзцијз положаја у простору Источне Ази.је. На другој хемисфери се, у међувремену, по.јачао у току последњих дана притисак Сједињених Држава на две јужноамеоичке државе, које су до сата још успеле да сзчува.ју сво.ју

спољнополитичку независност ц своје дипломатске односе са силама Осовине. Парочито Чиле, као слзбија од њих две, морао је да осети шта значи супротстааљан»е Вашингтону, који је граничне спорове између чилеанских суседа, који су се већ подвргли политиии Беле Куће, и Чилеа искористио за отворгне претње протнв политик? владе у Сантјагу. Бар против њене досадашње политике, јер — како по свему изгледа ««• Чиле вивде не може да се одупре овом притиску који јој прети ратом. Једним ратом, који би за рачуи Вашингтона водили други јужнозмерички народи против »епослушног ЧилеаШта ће посЈЈе овога бити са Аргенгином не мо;ке се пргдвцдети, но не треба заборавити, да је претеедник Аргентинске републике Кастиљо бац| лично истакнути протагонистз става, коЈи су досзд заузимале »егова држава и Чиле за.једнички. Ако треба да падне и Аргентина, онда ће за то Вашингтон морати да прибагне нарочито јаким сретствима. У Буенос Ајресу је, уосталом, баш ових дана изазвала сгнзациЈу изЈава министра спољних послова Уругваја, ГуаниЈа, који је на пропутован>у за Вашингтон дао веома интересантну изјаву аргентинској штампи. Гуани путује у Сједињене Државе да тамо закључи за.јам за своју државу. Износ.који се помиње је 50 милиона дрлара. Али том приликом она намерава, како је нз: авио, да покрене дискуеију о еономским тешкоћама Уругваја и да тамо прикаже велике теш;;оће у које је Уругвај упао поогедљих месеци. Како ,је престао сзаки' поморски саобраћзЈ у уругвзјским лукзма са иапуштањем неутралности, усахнули су истовремено и државни приходи од Ј !арин,а и разчлх. такеа. Оскуди<\а у петролеју се повећала у тој мери, да га је иестало не само за аутомобиле (чији је саобраћаЈ морао бити потпуно обуставл>ен) него и за животно важне индустриЈе, тако да Је остало преко 100.000 радника без посла. Услед прекида довоза материјала не могу се довршити већ започети грађевински радови, што даЈе ново повећање настале незапослености. Тако су, поред привоедних, и социјални односи у Уругвају ушли у фазу потреса. Гуани је на крају подвукао да се мора због тога обратити Вашингтону за заЈам, како би се макзр донекле ово тешко стање могло да преброди, а да ће исто.времено тражити и лађе. Случај Уругваја је типичан и карактеристичан за све јужноамеричке државе, које су пале пбд пуну власт ВашингтонсКе политике. После политичке подвлашћености долази сада и економска, уз истовремено разарање Домаће привреде и социЈалногз реда. Јужноамеричке државе постаЈу све слабије, а истовременр утицај СЈедињених Дожзва у њима све више расте. Политика и новац иду под руку, упућивани јединственим ратним планом, да целу Јужну половину Америчког континента подвргну капитализму Уол-Стрита, који Је прави и једини носилац власти у Сједињеним Државама. Окр Тангера Политика пресије, чија ђе жртва овиЈг дана бити Чиле, као да почиње да се примењује и у Европи. Истога дана, када је шпански министар Ареза стигао у Немачку на значаЈне разговоре, Лондон објављује једно саоп-' штење, у коме подвлачи да не признаЈе шпанске мере У Тангепу. Као вдто је познато, ту варога која је, ради обезбеђења Гибралтара, била специјалним статутом стављена под некакав међународви, а уствари британски режим. ШпаниЈа Је пре извеснога времена ставила под свој суверенитет. Она је то морала да учини , јер је Тангер кључ да ИЈпанскИ Мароко. Б^зб-тност о-

вог најважниЈег шпанског поседа натагала ,је Мадриду ту меру, која је, уосталом, прећутно или изречно "била пРизната од свију потписиика Тангерског протокола од Ј925 годинг. [Јрсле више од две годИне новоствореног стања у Тангеру, у коме року анЈе било никаквих корака или протеста од стране Лондона, нашао се Даунинг Стрит изненада побуђен да изјзаи, како шцанске мерг у Тангеру де Јуре не пвизнаје, Сер Сам.јуел Хор. британски посланик у Мадриду Је иа тан иекрцавања Ацгло-у\мерикаааца у ФранцускоЈ Северној А; 'зрици дао свечанз уверавања, ТСаудиљозоЈ влади, да се иекрцаван?ем нг дира ни у шпангч\ ггриторију у Африии. ни У постојећи модус вивенди у Тангеру. А свега два месеиа после овога долази до овог упаадивог подвлачења бритадских аспирациЈа на Тангер. Ову појаву не треба посматра.и изолованО, већ у сплету британско-шпанских одноеа. Када су се Британци и Американпи игкрцали у Африци, рачунали су свакако с тим, да ће Мадрид, чи; и Је афрички посед садз сз три стрзне опкољен ангдо-змеричким • трупама, бити дубоко импресиониран. Међутим, у.скоро после тогз долази до посете грофа "'ордана у Лисабону и"до аагУ личке шпанско-португалске антибољшсвичке декларације. ко'и садржава осуду британске потитике, Јер обележава најважни!ег британског савезника наЈвећим непријатељем човечанетва и ;ултурз и потврђује решеност за борбу проТив њега. Као одговор на ово долази пуштање свих у Француском Мароку ингернираних шпанских комуниста, 'рвених крвника из грађанског ->ата. Чак се ол њих прзви нова .међународиа бригадз", којој се свега нгколико дана стзвљз на чело сам Рузвелтов син (коЈи јс после тога, истина; пот изгоротом болести враћен: у Сједињене Цржаве). Док се ШпаниЈа.сва "ресла грозницом одушевљења у дочеку хероја са Источног фронта, младог генерала Мун.озс Гранде и спремала нове контин генте за плаву дивизиЈу. — дотле су разбиЈени остаци одвених 1ригада под окриљем Амепикачаца оПет наоружани и формирани. Било је гласова у британскоЈ ■чтампи, коЈи су оптуживали Шпанију да намерзва да пропусти немачке трупе. ТаЈ пробни балон Је ускоро спласнут па'о. Али када је Ареза кренуо за Немачку, дошло Је, на питању Тангера, до званичне изјаве у Лондону, крЈа показуЈе жељу да се Мадриду стави до знања и званичним путем незадочољство са његочом политиком. ГаЈда у Воче д' Италиа сасвим испоавно коцстату.је да Је тиме Велнка БританиЈа отворила врата за нове конфликте, коЈе ће покренути, када и ако јој тб буд» изглецало потребно. А то ће бити, кам се положаЈ у Северној Африци можда претвори у \тпожењ" !ош већег степена за бритаиску пловидбу па и за сам Гибралтар У томе тренутку ће Лондону можда бити потребан и шпански Мароко. Свакако, притксак Је почео. Хе|ц говори Британска политика имала је ^дувек, међу осталим своЈим основиим постулатима, и тендении!У да подржзва слабост шпанске чржаве. Ово делом ради Гибралтара, а делом и ради спречавања та се ШпаниЈа умеша у њене послоџе у иберо-америчким држачама. Јачање Шпаније. мора, према томе да изазове подозривост у Л ондону . као што Је савез између Лондона и Москве изззвао подозривост у Мадриду. Да би ту другу подозривост отклонио, ^ложао» Је посланик СЈедињених Држава Хејц у Мадриду приликом отварања културног отсека при америчкој амбасади велики говор, у коме Је желео да увери Шнанпе. качо евеитуална победл м бољтевика за

ШпаниЈу не би знзчила враћање у доба грађаиског рата и марксистичког терора. Хејц је- нагласио да не разуме, како може веко оптуживати капиталистичк-е државе, као што су Велика БриганиЈа а- нарочито САД Д а пома» жу комунизам, Изгледа да Је Хејц и мимо оеог свог говора, дао уверавања злади у Мадриду, да Је сфера, ;<оЈа Је додељена у Е вропи Совјетима после њихове. евентуалне победе, далеко од шпанских гралица. Велико Је питање., како су го шпански државниии примилц. ; 1иЈе вероватно да они прихвате мишљење Хејцово, како би англо-америчке трупе, које нису чогле да-задрже бољшевичке армнЈе на некаквоЈ демаркаиионоЈ линији коју је озредио Вашингтон, ако би се десило да се суд^ "јинеки Фрон» Европе на всток-у ;крха. Ако би заиста црвене арми.је једном прешле Вислу, оида их ништа не би могло залржати да не продру до обала БискаЈа и до Средоземља. .Отуда Је ХеЈц по свој прилици имао са својим уверавањима у Мадриду. мзло успехз, тим више што се ту добро. зна дз Негрин у>к.ивз срдачио гостопримство у БелоЈ Кући, а :з Је много десеткца хиљ.ада шпанских националиста погцну; то од америчких метака, које су СЈедињене Држзве кспаручизале. ~1 воеме грађанског ра.тз шпанским бољшевицима. Два за Балкан важна догађаја . У балканском простору треба регистровати два значајна догађаја. Први је пријем маршала Антонескз сз грађапскин! и воЈним пратиоцима тсод Вође Рајха и фон Рибснгропа. Разговори, који су том приликом вођенн били су нарочито значајни, што се види из коментара. коЈи су посвгћснл у Вилх.елмготраге,' а ко.ји су. се.одллотвали изузе тјИад., срдачношћу« Наглашеае г .еу . ту,. . пре Свега,. ве.лике заслуге Руму* није зз Ев.ропу и.за њ.ен.у. при 4 вреду. Војни значај РучуниЈе истиче се исто тако, при че.му се додаје, да је организациови рад V Румунији додељеним раниЈе совјетским областимз право ремек-дело европског пионирства. Сами разговоои су обухватали всома широко поље румунсконемачких односа. О.бухватали су политичка, воЈна и привредна питања. При томе се иаглашава да ће Румунија, као Једзн од •нзјвалЛнп'их партнерз у рату бити и једзн од нзЈважниЈих партлера у победи и у плодовима мира, који ће та победа донети. Уостзлом ззиста, ако је Један народ заслужио признање, то је Румуни.ја. Она је успела, после најтеи;и^ унутрашњих потреса, после слома Једногз режимз, зз ко.ји се веровзло да .је корумпирао безизлазно и неизлечиво цели нзродни живот, дз нзђе сзму себе. да баци стотине и стотине, хиљада своЈих синова у борбу и да у тој борби пожње праве витешке и херојске ловорике. А истовремено и да средН, своЈе унутрашње стање, да оздрави, да се организује и препороди. Као верни пратилац Трећег РаЈха, Румунија је Европу много задужила. Друга чињеница Је последња изјава, коју је ових дана дао Сараџоглу. У њоЈ је, као већ некодико пута до сада, нагласио чврсту одлучност Турске да остане по страни сукоба, да задр« жи своју неутралност. Сама пе себи, изЈава ниЈе донела никакве ■ нове моменте. Али с обзиром на тренутак, у коме је изговореиа, с обзиром на општу ситуаииЈу и иа настојањз 'Англосаксонаца око владе у Анкари, с обзиром на хладни и несентиментални реалнзам турске политике, овоЈ изЈави припада ипак уобичајено саопштење о ТурскоЈ, које се понавља свака два-три месеца. Та изЈава даје и слику турске процене положаЈа, Јер.њу у њеном ставу не задржаваЈу никакви начелни или идеолошки, већ једино здрави опортунистички разлози. уеч?«*