Srpski narod

Ускликнимо с љубавку Светитељу Сави! Српске цркве и шкале Светитељској глави. Српска дика школска слава Добри пастир Свети Сава Појте му Срби Песму и утројте!

Благодарна Србијо Пуна си љубави, Према твоме пастиру, Светитељу Сави...

н

а извору српске духовности ВеЛИКО код великих покретача је да одмах прсзру, одмах у дело спроведу главну мисао. ( Главна мисао Св. Саве била је реч — светлост. }' . И наравио, прва вијуга српскога мозга н~прссушно Је зрачење. Стари су веровали да су људи смртни богови, богови бесмртни људи. Што се нас тиче, име Св. Саве везано је бесмртно и за Зедну личност и за једну цркву и за један идеал. За личност — принца Растка Немањића. За цртау — српску цркву. За идеал — логику, етику. И, од жупе до жупе, од столећа до столећа, унухрашња структура зграде Св. Саве остала је такорећи нетакнута. Зидови су прскали и попуштали, али су темељи исконски здрави, јер су оловном животном индукцијом грађени. И тако, геиије великих зрачења невидљиву душу своју изразио је на видљивом лицу своме. А то је отачаства А то је човечанство. ❖ Данас, када нас од смрти Савине одваја више од седам векова, од смрти Теслине тек више од седам дана, као два учитеља поменимо их заједно. И то овако: Сава: реч — светлост. Тесла: твар — светлост. Сава, утокув у последње преображаје духа, Тесла, утонув у последње преображаје матернје, скромни, радни, самосвојствени, доспеше до недокучивОг, до иевидљивог, и, озарени светлошћу бесмртне младости, као гране маслинове пружају нам радне, аскетске руке, ведро говорећи: — Кар српска мисао пође правим путем, она је на добро и отачаства, она је на добро и човечанства. Малено је као и големо, јер, ето, једна малена раса дала Је и једног великог гностичара и једног великог електротехничара, дала и у духу, дала и у материји. -

||РШ:

Тимпанон западног портапа на манастиру Студеници —- ремекдело нашег средњевековног вајарства (Архив „Српски Народ")

Св. Сава и осећање правде нод српског народа Од својих је ученика тражио увек истицао ј!днакост свију пред Свети Сава оданост послу, који законом, тако је исто упућивао им је поверио, а од свих осталих, на једнакост дужности, истичући да његове савете и налоге испу- нужду солидзриости у сваком њавају. Кад је он, наглашавао је народном послу. Свети Сава, напустио свој иза- Мо&не и богате је у свакој свобрани пут, оставио пустињачки јој поуци саветовао, наређивао жигот, напустио бригу о самом им и претио, да нипошто не чина себи, да би само свој народ про- непрапде слабим и сиромашним светио и унапредио, онда је за- и да их не пљачкају. Пошто је служио, да сви пођу за њим, јер знао, да су властела увек наклоја пут, којим их он воли, пут спа- ц>ена силовитости, а богати увек са, среће и напретка. Као што је жељни отимачиие, то их је учио, дз се кане сировости и силовитости, пљечке и отимања туђа имања. Од власних и богатих, који су највише рзметили друштвену правду, Сгети Сава је не само сам звштићивао гоњене и сиромашне, него се трудио, да своје назоре учини друштвеном обавезом, па да сви помажу оне, који су без своје кривице сиротМ и на правди гоњени. Подлога друштва и државе мора бити једна и једнака правда за све. То је језгра етике Светога Саве, којом је пунио своје поуке и проповеди, док су се у исто ово доба по целом свету, а нарочито код Грка, у свима проповедима и поукама мучили слушаоци заплетеним и тамним догматским проблемима. За Светога Саву нија било никакве прече дужности у друштву, него изазвати и утврдити у њему свест о његову јединству, изгладити друштвене неправде, и тако уједначену, складну заједницу просвећивати, јер је он јвсно осећао, да не може бити успешне и неправедне просвете у друштву с разноликим моралом, јаком сталешком мржњом и са у свему супротним жељама. Он је, дакле, просветно питање везао за друштвено и учинио га од њега зависним. Када је Србија била уређена »законима и уредбама«, самостална српска црква добро организована, а цели срлски народ редовном, смишљеном поуком »духовно сједињаванч, онда је Светом Сави остало да се још бори у младом силовитом и ротничком народу против сваке неправичности и силовитости. У том је био, како се дивно и тачно вели, »за свакога ко је неправду и скрб трпео неутрудив«. Ни старост, ни болест, ни неприлике, ни беспримерни напори и патње нису могли сломити ни олабавити његову чврсту и несазладЉиву вољу, да помогне правди до победе. Никада се није могао уморити од учења, да је правда основ свега, о њој је увек и највише говорио, и његов биограф с поносом вели за ова његове поуке: »зјело мног бјеше в сих«. Њему се чинило, да је развиЈање и остварење свих кегових идеја, осим друштвене правде, осигурано, и зато се он у својим последњим годинама најзише око ње старао. Нема сумње, да је он тиме спречио потпуно и оштро цепање нашега царства на сталеже, како је иначе било свуда у Средњем Веку, и развио нарочито јако осећање за правду, које је помогпо, да се изради наше особито обича|но право и напишу српски закони, као сведоци наше необичне државне и друштвеие зрелости и напредности у Средњем Веку. Свети Сава није умео замислити лепиЈИх украса за Србију од делотворне вере, здравог националног осећања, разборите љубави према науци и развијено! 1 осећаја правичности у држави и друштву. Највишу срећу, коју јавни народни радник може доживати, он је дочекао; видео је земљу свога отачаства украшену и сјајну законима и установама и много се томе радовао, »јер нису таџЈти и неразумни били његови трудови о њој«. Др. Никола Радојичић

^Векови су ирохујали... | V " V'.' ' "•' 5: Кр удара тако позно у дубинв иоћног мира Нџ капији затвореној Светогорскот манастира? Већ је прошло тавно вече и нема се поноћ хвата „Седи оци калуђери, отворте ми тешка врата. „Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге. „Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге „Ал је крепка воља моја, што ме ноћас к вама води: „Да посветим живот роду, отаџбини и слободи. „Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру „И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру, ; „Отворте мн часни оци манастирска тешка врата „И прцмите царскоГ сина ко најмлађег свога брата"... Зашкрипташе тешка врата, а над њима сова прну, И с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну, А на прагу храма светог где се име Божје слави, Са буктињом упаљеном настојник се отац јави. Он буктињу горе диже, изнад главе своје свете И угледа, чудећи се безазлено босо дете Високо му бледо чело, помршене густе власи Али чело узвишено божанствена мудрост краси За руку га старац узе, пољуби му чело бледо, И кроз сузе прошапута: Примамо те мило чедо. * * * Векови су прохујали од чудесне оне ноћи Векови су прохујали и многи ће јоште проћи Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава Јер, то дете беше Растко, Син Немањин, Свети Сава! ВОЈИСЛАВ Ј. ИЛИЋ А Доментијанове биографије Св. Саве

Доментијан је 1243 написао дело Живот Св. Саве, али тако да је с њим у српску свест ушла религиска савест. Ход такозваног пуног и коначног сазнања, како учени људи кажу, текао је овако: У средњем веку, људска мисао, прозрев суштину стварности у надчулноме, у Богу, разрађивала је након тога животне појединости перипатетично. И то јемистицизам. У новом веку, људска мисао, назрев суштину стварности у чулноме, у материји и покрету, разређивала је након тога животне појединости догматично. То је материјализам. У наше дане, снажни напори филозофске физике испели су људску мисао до панматематизма. Ход пуног и коначног сазнања, или пак само проста варка додира и разлаза стварности и мисаоности, тек, ето, учени људи кажу да је људски развој овај: 1) Божански дух. 2) Атомска душа. 3) Аксирматична свест. МеђУтрм, 1243 године Доментијан је... * Године 1243 Доментијан је написао Живот Св. Саве; године 1264 Доментијан је написао Живот Св. Симеона — укупно преко 300 страна. И шта је било? Историчари су му замерили тамну реторику, литератори тамну стилистику. И тако, као црна грана занемарено је дело Доментијана. Међутим, да су за тих 700 година и пужеви размишљали о великом српском мистику XIII века, прелиставали 300 његових узаврелих страна — и они би давно стигли да о Доментијану изОеКЈЈУ ЖХМ *5 тиаиад« СКА.

и развиЈу српски религиски мит.. Јер, као од шале понирао ]е Доментијан у целисходност вишега ступња, као од шале проходио баш језгром космичке силине, као од шале стварао нову, за нас, мисаону каквоћу, створио стил велике мистике, потпуно прозрео тај божански дух. Је ли то онда црна грана Доментијана? Јер, као од шале писао је Доментијан о недомисленој радости, о светлим венцима, о пренебесном жићу, о богатој милости, о светолепном признању, о недремљивим подвизима, о умним очима, о чувствима душевним и телесним, створио стил велике догматике, потпуно назрео и ту такозвану атомску душу. Је ли то онда црна грана Доментијана? Јер, као од шале Доментијан је говорио: Истину при свему. Свакоме према трудовима, Оградити се чистом оградом, Да савршен буде човек, а не да нам живот храмље по недостацима, Брзо, чисто и успешно управљати својим животом, и т. д. и т. д. створио стил и те аксиоматике, и, ако не математизам, обелоданио српски афоризам. Је ли то онда црна грана Доментијана? Прошло је 700 година. Ико, иоле од исконске лозе наше, с дубоком поштом, ако ништа више, мора признати. Да је година 1943, година Доментијанова. Јер, пред нама лебди једна џиновска средњевековна сен: сен радна, сен праведна, сен зналачка, сен стваралачка — атлетски замах, који као љубав широм втвара срце, као вера широм отв»ра душу, да је знала филозофија зашто је била слушкиња тео-