Srpski narod
1
Страна 6
СРПСКИ НАРОД
39 }ан>»^
Неџељш ИреГлеџ међ-уиарарних #&1а%а(а КАЗАБЛАККА
Састанак у Казабланки био је, природно, у току иоследњих дана у ценгру светске пажње. Фаза У кбју је ушао данашн>и рат претошзује да ће одлучнији корааи моћи с правом да се- очекују у 1943 години.: Цреурашено је, разуме се. претсказиваше да ће бва година донетр и одлуку, јер су компоненте'и сувише мно' гобројне, које прп овоме треба узети у обзир. Свакако ће, међу* тим,.контуре развоја другог светског рата у нзредних 12 месеци бити посматрачима много ; јагније/ио што су данас, 1 1 : О чему Је требало разговарати .Састанак, у К^забланки пад? У доба совјетсце .Зимске ,офанзиве и иове, ситуације у ; Северној 'кфрицш Разуме ре, да- с.е ртуда тзј састанак доводи. у. везу са целим ратним- абивашеМ.,. Програм разговрра био је веома обиман. Пре. свега се. прстави*: ло оитање заједничке ратне стјзатегије „Уједињених нација", иаи. тачније .речено. четири најв§ћа партнера тога конгломерата, т.ј. Сједињених Држава, Ве: лике Британије, СССР и Чункиншке Кине. Затпм, у питање је био и конфаикт око Северне Африке, гД'е се иза свора Де ГолЖкро крије размнмоилажење Лондон—Вашингтон. Треће питаше морао је бити подморн.ич* ки рат, ко1и,. судећи по све већем аларму у ступцима- анГлбс^ксонске штампе. 'постаје тлавним и основним проблемом рата. Најзад, је било питаше ратних цилзева „Уједињених нација" такође једна од важних тачака дневнога реда% Да су ови разговори бали веома обимни доказује њихово дуго трајањ.е,. као и велики . број учесника( у .њима. У'™Ј1огледу,; резултата тих-- рШт! говора не може се данас рећи -асил ништл. Симптоми, мећутим, који се појављују непоСреднр'пс( : завршетку конференције у јавности, као и околности под којиир је конференција, одржана, дају места .разним закључцима, који свакако нисУ далеко оД правог стања ствари. Чињенице говоре Пре св.ега је значајнр, место одржавања. крнференције, јер се оно налази У рбласти, коза Претставља оојекаг ннтснзивног ћоа.земноГ Спора мећУ англосаксонском браћом. Изгледа да је тај сиор толико дубок, да је треба•до организовати Састанак на лицу. места, при чему је за Лмериканце. било. најв&сније то, што је сИмболичкИ,'' дбласкем претседнНка Руз::глта. дат израз претензијама Сједињених Држађа на домцнацију у трј области. Друга значајнА чињеница је састанак између Жироа и Де Гбл?, и њИхова заједничка изјава, после које је. мећутим. дош.то одМах саопштење нз Де Головег Главног штаба,. у којсм с« гоно■ри о успостављању установа за везу између Де Голиста и покрег та, коме - ј.е Жнро на чел-у. То значи .да није постигнуто уједињење, већ да ће оба француска табора И даље остати одвојена. Најзначајнија је завршна реченица тога .саопштењЗ : у којој се кзже ла је сједињење цоцрцЏјалнога царства и оружаних француских одреда и даље коначни циљ генерала Де Гола, при Чему то сједињење треба да буде у сагласности са вољом идоСтојанством францускога нароДа. ГТреведена на свакодневни језик, ова реченица значи да Де Гол не птступа од захтева дд он остане шеф франц.уске емиграције и да се уједињавању присталица двојице генерала супротстављају. према његовом мишљењу, данас још „воља и достојанство француског народа". Што је. међутим, најзначајније у вези; с& НреговОрима су три факта, кбје примећује већ и гбтово целокупна лондонска штампа. Прво, отсуство Стаљина. ко' - тт«.-'-' Ма-ског олбио чак и
да пошаље свога претставиика или посматрача на конференцчју. Друго, неиспуњење очекивања целокупне англосаксонске штампе у пргледу одређиваша заједничке савезничке команде по примеру из првог светског рата. Треће, отсуСтво сваког објашњења о ратним циљевима и о погледима на послератно уређење Европе и света. Уз ово долази још и околност. да о подморничком рату није пала ниједна реч у саопштењу по завршеној конференцији, што је за Тајмс био цовод да напише, како планови савезника имају само тада изгледа на успех, ак.о ће.угрожење од стране непријатељских подморница најзад престати. Када већ цигирамо британску штампу, треба навгс.ти и писање Њус Кроникла, који сматра да циједан од постигнутих , резулгата не оправдава цутовање, да. је чињеница, што је конференЦија одржана :У АфрнцИј доказ зз т.ежину афричке ситуације и да руковање Жироа и Де Гола ствари није дрвело у ред. А Дејли ХераЛд констатУје да конференција, свакако, није остварила пророчанства, која су у Последњој недељи стизала из Вашингтона. Нису постигнути ни координација ратних циљева, ни остваргње заједничког ратиог савета. Размимоилажгк.з Што није дошло до стћар.аша заједничког органа за вођење рата, доказ је дубоког размимоилажења, које постоји прво између Англосаксонаца и Совјета, а друго к између Англосаксонаца самих. То размимоилажење проистиче Из потцуно различитих ратних циљевз неприродцог п-лутократског - бољшевичког санеза, тако да даиас. устварк, можемо говорити о два одвојена ШЧ Седјети: ратују р,зди. светске реводуције и ради прстварања Евроне у савез сбв.јетских републкка под својим вођством. Англосаксонци ратују за одржање и појачања капитализма и свога империјализма. Ова чињеница искључује и заједничко фиксирање погледа на послератно уређење. Сада је ц.отпуно јасно да Совјети .не пфистају ни ца какве обавезе према својим ГЈјвезницима у поГледу ратних нчл.ева. Оии су урли у рат из саојих рачуна, при чему су вео шали Да им врјска плутркрати.је може помагати у раздрузгавању евронског центра енаге и тиме допринети нстицању црвен? заставе над целом Европом. Вгров?1кр Ш је сер Стафорд Крипс. пр-' њиховог уласка у рат, давар велика обећања у погледу уступа ка територи.јалних и полктичких, које ће^им АнглосаксочЈи дати по задобијеној победи. Данас. међутим, се свакако и у англосаксонсккм главама појзвилз свест о^томе да једну бољшевичку победу и слом европског фронта вд цстоку имају да плате и они. заједно са.целом Евро-
НА СОЦИЈАЛНОМ ПОЉУ НЕМАННА ЈЕ ДОБИЛА РАТ
Данас, о десетогодишњћци национал-социјализма, пред на• ма се појављују његове многоб ројн$ тековине на разним пољима, па и на војничком. Један од основа тих успеха је социјална страна напионал-социјалистичког покрета. Рат јб још у току, али независно. од тога Немачка је већ Добила рат на социјалном пољу и Социјалном препороду не само свог народа, већ и народа целе Европе. Ми обично у национал-социјализму гледамо немачку револуцију: у ствари то је европска револуција, од исто та квог значаја, као што је нскад била франиуска рсволуција. Кзпосредно после рата Езропа
је била зацливзла у марксиззм. Он се манифестовзо кро.з клзсне рздпич- е оргзниззције, које су трзжиле за себе бо.ље мзтеријалне Услове радз и осигурац>а. Али, то се трзжило кроз клзсну борбу, која је све рише ззоштрзвзла односе између по слопримзца и послодаваца. То заоц1травање односа није дзло позитивне, већ негативне резултзте. Пс.их.олсшки појзвљује се пнтање, да ли више пати онај који мрзи, или онај против кота е мржња управљена. У ствари организације на маркснсТичкој основи патиле су и саме од те мржње, која је била прожета социјалне односе, доносећи као поел:дицу штете и једној и другој страни, а тиме н нетини, ка ко појединих вародз, тако и европског континента уопште. ' По доласку националсоцијализма десило ое нешто за нас неразумљиво. Ие.ристалисао се појам рада и радника. НацИонаАсоцијалистДчки покрет донео; је трећи тип социјалног старањз. Новеку није девољно :да јеи..м буде оаигуран. Постојс и душег.не потр.ебе; осећај социјалног мира, привржености по слопримца према послодавцу и обратцо. СТВАРАК>Е ФРОНТА РАДА Фирер, човак који је поникао из народа, који је 1<ао такзв могзо дз осетл психолошке мо.мсн те широких маса, дошзо је нз тр, да се нетрпељивост и мржњз клзса могу излечити Јшчењем самих заражених ћелија, кроз које се та нетрпељивост заоштрзва. Он Је створио Фррнт
после евентуалног слома Европе, -** претстављају зз бољшевиззм наредцог непријатеља и дорта ЈЈак плен. Ова тема, која такође ниЈ'е уадла у коминике о разговорима у Казабланки, била ,је сракако између Рузвелта и Черчила оно о чему су највише разгопграли. А кондчни ефекат десетодневНОГ конферисања и биланс из пом. Пред претставницима капи- њега јеете, да Англрсзксонци тализма' Рузвелтом и Черчилом, ратују за себе, Совјети за себе, појавила се авет једне бољшеви- Л9 су суцротности међу њима зираце Европе, која се не бн п °стале јасне целом свету, да од ззустзвила ни на Средоземном ззЈ'едничких циљева, заједничких Мору ди на каналу ла Маншу. погледа, заједничког вођства не Они су морали доћи до закључ- м оже бити говора. ка да би евентузлна победа бољ- , Пала је јода једна парола у шевизма учинила беспредметним Кззаблзнки, а то Ј'е офанзива и свд њихова нагађања око Ин- 1943 године. Ова парола треба дије. Блиског Истока и Северне ^ одмени ону о другом Фронту. Африке. јер ни те области после Ме ђУТим, реална ситуација је једне такве победе не би могле д ^нас таква, да су европске обада остану_ у њиховој руци. ле. неприступачне, да мостобран Отуда је потпунО немогуће у Тунису, дноструко појачзн пристварање ма каквих Заједнцчких ДОласком Ромелове армнје, зациљева. Англосаксонци СУ хтели тв ара Средоземно Море, 'да је аа разбију за њих опасни нацио- Фр°нт на Истоку успео еластичналсоццјализам посредством цр- но Да задржи совјетску офанзичене војске, рачуцајући с тим да В У и Д а ее подморнички рзт из ће и ова у томе сукобу да се ис- дана У Д а н појачава, тражеђи све црпе до краја. Али они нису ни- ве ^ е и жртве. када рачунали с тим да заиста Наредни месеци покаЗаће, шта успоставе ма какав конетруктив- Ј е У Казабланки позитивно утврни заједнички план са сво|Им ћ™ 0 - 0 «о што .је требалО да сб бољшевичким савезником. Још Утврди и што ни.је уТврђено, мемање, међутим, рв.&ј гледа да у- ђутим,: већ је данас, углавном, споставн у том погледу хармони- јасно.. ју са Англосаксонтшма, кош, —
рада, који је у себи удружио и послопримца и прслодзвца, збли жио га, довео гз до свести де Су и једзн и-други радници н.а истом, пољу, за добро свог и других нгрода: према томе о«и не могу да се мрзе међуербно, међу њима не може да постоји неповерење и сумњичгње. По Фиреровој уредби од 24 октобра 19С4 I длне, Немачкц фрснт рада је орган.^ацијз Не м:цз који ствзр.Ју м^згсм и руком. У њему су окупљени нарочито припадници бивших р:.дничкнх удГУжења, . бивших намештеничких ' уд..ужец>а и бив ших удружења предузетника кзс рзвнопрс.вни члансви. Циљ Је Нгмачког фгонтс рада Да сг псстигнг једна стварна нарддиа и радна заједница сзпх Немаца. Сн сг стара о »с:.зг да сваки појгдинац мо:кг да заузме оно мевто у привргдном животу народа, ко^е ће га пргма његовим духовНим и телесним квалификацијзма оепособити за на'всће стварање, како би се нз тај начин о . сигурала наЈвећа ксрист-за Цародну заједницу. Немачки фронт рада има да обезбеди мир рада, тиме што; код предузетника ствара рззу мевање зз оправдане захтеве њихових радника, а код рздника разумевање зЗ положзј и могућност њиховог предузећз. Искључиво Немачки фронт радв претдтавља све интересенте у циљУ Изравнања њихових оправ даних интересз, које одговара националсоцијалистичким наче лима. Недопуштено је ствзрање дрУгих организаг -ја или њихово деловање на том подручју. „СНАГА КРОЗ РАДОСТ" Дак^е, Фронт радз дошао је дз зближи све рззличите друштвене слојеве преко рззноликих манифестација живота, а У томе видно место заузима заједнииа Крафт дурх Фројде, где УДРУжепи послодавци и послопримци, после зближења у приватн :.1 животу, заједно долазе на своја радна места. Кроз исте мзнифеетзције кроз које је рзније дрдазило до неповерења. сада се поверење враћа и стварају се чврсти оенови сарздње У томе је величина нзциОнзлсоцијализма. Овим зближењем уклања се осећај мржње, а кад се То уклони наступа поверење, које поЈ'ачава радни ефекат. РАД ПОБЕЂУЈЕ ЗЛА7" Сва вргдност заснива се на раду. Злато, коЈ 'е се до сада с :.:а Трало једном оч н-^ећих вр -дноети, у ствари не претставља никакву вредност док лежи неискор:тшћено у земљи. Његова вредност почиње од оног тренутка кад.. пијук у . њега удппи кад почне дт се в° • л"
, Сраија се данас ндиази V. чс Тако теш :;'м положају кЛд. ш
кле од оног тренутка кзд постане лредметом рсда. Исто тако све остале вред ности постају вргдностима само кроз рад. До тог . азнања могао је. националсоцијалио.м да дођ'е 'кроз фазу којом је Немачка отпочела свој нови живот после Светског рата. Она тада ни 1 Је имзта ни злата, ни ма чега. Имала је само народ, који је хтео и умео да ради. Захваљујуђи једино и искључиво том раду, за двадесет г ди. она је постала .не само вој'ничкч н".'јачз, већ ако хоћемо и најбогстијз земљз Европе. , На тој чињеници заснован је појам вредности рада у Немачкој, и тиме му је дато прво место уу .свима пос.тојећим вред ностимз. Ако враћањем поверењз између послопримзцз и послодавзцз постигнемо највећу радност, тиме см.о постигли и најг' ћу вг -т. Премз томе данас постаје ЈГрасумљиво, да један радник, који дзјс рад, дакле највећу вредност, вије до недавно имао н" .;^кву вредност. У националсоци]а .лизЈ »ту радник цостизава ону вредност. коју стварно има, и он, као радна .и национална јединка-, долззи на прво мес.то, па био његов рад физички или ..умни, извршни или водећи. ■ ■■. ■ Војнички рзт Немачке је саадо последњз ф:зз националсоццјал -стичке унутрзшње победе. нсто што се нзлао:: Немачка после С.ает ск ,. ртта. Али, тај положај у тс' '-о је олак ч, шТо пред Н1М1" спробаг методе и готови рс "лтати, које мох:емО да корист -о: то је механизам уг \а у свгком по -.ату. Ј.ш пбвољнијим прави наш положај чињ- 1а шТо, користсћи те рсзултате, нг моргмо на крају . да пит ње сировина Г.ли пр^бављања м-ЈтериЈ ""п решзвамо ратсм у Судућности. Јер, сировина и радне могу^ности имгмо код нас у сасвим довољној' мери, ако' се огрзничимо на изворе које нам нг.ша земљз пружа. То су поља наше ДелатносТи, то су, наше. сировине, ,н .аш мзтеријал. Потребне су сзмо радне руке, плугови који- ће • ззорати земљу, предани пољопривредни радници који ће поЖртвовано лећи на посао ОКо подизЗња надаег воћарствз, грздинарства, виноградзрствз и шумзрствз, пи јуци који ће се зарити у ровове руд ка, да би непроцењиво благо земљиче утрпбе извукли на првршину. Кад постигнемо свест и схватање да рад не вреди ништа маЊе, чак да вреди више него ли злато, кад на тај рад прионемо св. :3 силама, убрзо ћемо увидети и осетпти да нисмо тзко Сирб'- шни ,кзр п:то нзм се тренутно може учинити, и да ће нам рад <*а сопстсеним сировинама и сопсТвеним материј дм д-"гги с једне стране унутрашг.е благостање ,а с дрУге стране поштоваЊ,^ и достојан полс.-.зЈ у новој ззједници р:,дних народа. | ; I Инж. Ст. Добросављевнк, Министар. социјалне политик« н нг.рздног здоаилл