Srpski narod

Страна 12

СРПСКИ НАРОД

27 фебруар

Дирерови цртежи у бечкој „Албертини

ЈЈ

ДИРЕР: МОЈА АГНЕСА

Археолошко откриће у Силистрији

У новембру прошле године у Силистрији, старој римској тврђави Дуросторуму, важном одбранбеном • месту . покрајиие Д®ње Мизије, иронађена је једна врло знача.јна римска гробница „и то случајно, приликом копања једне њиве на градској територији. Важна заштитна тачка на десно.ј обали Дунава. та је твр)5ава била седиште XI Клаудијеве леги.је. У њо.ј се родио познати римски војсковођа Аеције, који .је победио Атилу. Латински натписи, уметничка израда унутрашњости гробнице и други подаци сведоче о напредном стању и нажносгк Ду* росторума (Силистри.је) у римско доба. Како пише бугарски археолог Ив. Велков у Зори од 27 јануара, гробница је сазидана у земљи и има размере 2,60 X 30,30 м„ са висином од 2 м. Свод. јој је цилиндричан. Оштећена је приликом откопавања. По своду и зрдовима налази се укусНо распоређен, уметнички леп и занимљив живопис,, изведен. угла-! вно1(1 плавом, црном, црвеном и жутом бојом. Живопис сачињавају!: фигуре неког достојанст.вепика и жене за које .је и подигнута гробница; поред њих фигуре две.ју жена, затим паунови и друге птице, цвеће, дрвеће, воће, сцене из лова са људским и животињским фигурама и разне складне геометријске шарс Људске и живогињске фигуре, . и остали насликани мотиви распоређени су по своду и зидовима у пољима четвоространим! и осмостраним. И у овом живопису паунови са главама над амфором оличавају бесмртност. Ив. Велков не тврди, да ,је ова гробница раног хришћанског порекла, иако се у Силистрији хришћанство доста рано појавило. „По богатству и разноврсности живописа, пише Велков, гробница у Силистрији заузима, несумњиво,, прво место међу свим познатим до сада живописаним гробницама. Она је један споменик знача.јан за изучавање историје уметности дунавских области." Према особеним својствима овога живописа, ова гробница спада у почетак IV века, мисли Ив. Велков.

Војвода Албрехт Саксонско-Тешенски, потомак немачког цара Максимилијана 1, прикупио је у бечкој „Албертини", у XVIII веку, неких 24.000 цртежа, међу којима је било радова многих Италијана и Холанђана, извесног броја Француза и нешто мало Шп^наца. Од великих немачких средњевековних уметника, заступљени су Шонгауер, Алтдофер, Бехаим., Лука Круанах и Холбајн по.јединим цртежима веома. велике уметничке вредноети. Потом је војводз Албрехт прибавио и цртеже Албрехта Дирера који су дотле били у власништву царског двора, да.јући у замену за њих бакрорезе. Један део тих радова'био је прибавио још цар Максимилијан 1; други, врло знатан део потицао је из Имхофове збирке у Нирнбергу којој су путем наслеђа били Припали и „Пиркхајмерови листићи". Ту је нирнбершку збирку још пре дугог времена купио царски двор. Претпостављајући сама за себе складну целину, ова збирка радова Албрехта Дирера заузима посебан положај у бечкоЈ „Албертини". Могло би се рећи да велики нирнбершки уметник Албрехт Дирер није оставио доцнијим покољењима топлијих, усурднијих и речитијих производа свога уметничког генија но што су баш ови цртежи. То су дела која тумаче живот овога великана. Уз то се налазе у уској вези са оеталим његовим уметничким радовима, указујући на ток мисли, нацрте и студије које су претходиле њихОвом стварању. Она нам стварају јасан појам о пространом кругу техничке многострукости, несаломљиве храбрости за рад и обиља и разноликости идеја Албрехта Дирера. Овај велики немачки уметник знао је у погледу технике којој ће кад прибећи, за пуно варијација. Цртао је час сребрном писаљком, час пером на хартији сиве или друге боје, појачавајући често извесне партије белом бојом. Неки пут опет ради врхом кичице у белој и црно.ј боји. Цртао је и кредом и угљем. Неки пут је цртеже и акварелисао или их је, попут какве мирисне ките љубичица, обЈјадио у гвашу.

пољу, већ испољава.ју као још већи умет.нички триумф силину којом је Дирер овде- успео да улије у сво.је потезе израз дубоког поверења. „Заиста, уметности је корен у природи. Когбд зна и уме да ,је ишчупа одатле, тај може рећи да влада њоме, да је прави уметник". Тако је гласило Дирерово уметничко „Вјерују". Оснивајући се на таквом сликарско^ „символу вере", Дирер је метром и шестаром проучавао човека, створа Божјег, ради утврђивања правих, складних размера; поводећи се за тим својим гледиттем, он има око за мали комадић ливаде, за цвеће, за веверице, за препелице, па и за лЗва који пркосно и претећи — поносито корача. Његова Мајка Божја са животињама, рађсна 1503 године (цртеж пером потом Обрађен воденом бојом), као и листови Који јој у овој збирци претхоДе, приказује нам типичан брежуљкасти немачки пејзаж са свим животињама немачке земље гтсима, овцама, родом, кукавицом и буљуном, која са неког пања

Дирер, кога је цар нарочито подупирао, Кад је Дирер са другим нирнбершким грађанима пошао на Сабор у Аугсбургу, цртао је тамо свога цара и господара. Први нацрт за та.ј портрет, рађен угљем, налази се у бечкој збирци. Исте године (1518) Дирер је радио на Максимилијаново.ј триумфалној поворци. Цртежи којима је припремао тај рад доспели су такође у „Албертину". Дах протестантизма Али није Дирер доживео само триумф немачкбг цара и процват свог родног града са његове четрдесет и две поносите и опште поштоване патрицијске породице већ су круг у коме је живео и радио, запљуснули и први вали реформације;, протестантизма. Било је то доба снажних, борбених људи, научника који неумОрно трагају не би ли, као Дирерови пријатељи Еразмо Ротсрдамски и Пиркхмајер, продрли до дна загонетака живота. Ти и такви одважни и пуни живота људски ликови — неустрашиви саксонски кнез Фридрих

, .< <• > ■ у ч ^

За ово важно археолошко откриће заинтересовао се итаЛијански археолог Антонио Фрова. професор и -члан италијанске археоло.шке комиси.је у Бугарској. Ових дана он је у Италијанском културном институту у Софији одржао цредавање поводом откопане римске гробнице у Силистрији и историскоуметничких налаза у њој. На пре давању су присуствовали претставници Италијанског института и бугарски научници. Професор Фрова је дијапозитивима у бојама ггриказао делове гробнице, а нарочито њен занимљив и разноврстан живопис, који претсавља реткост у историји римског сликарства. По мишљењ> италијанског археолога, гробница потиче из IV века, нема ниједног хришћанског обележја, већ, поред насликаних људских фигура, садржи разл.ичите декоративне мотиве симболичког карактера. Живопис ове силистриске гроб иице има велику уметничку вред ност, те се може сматрати једним од најдрагоценијих римских споменика на Балкану.

ШОПЕНХАУЕР У ЖЕНСКОМ ДРУШТВУ Пбзнато ,је да је велики филозоф Шопенхауер био изразит женомрзац. Не одобравамо тај његов став према лепом полу, али га зато ипак не сматрамо мањим научником. Међутим, покаткад је велики Шопе.нхауер знао врло пријатно да ћаска са дамама. Једном приликом, у женском друштву, гговеде се реч о начелном ставу Шопенхауеровом према женама. У току разговора, тек ће једна дама рећи ве ликом филозофу: — Г. професоре, зна се да сте ви противник жена. Али морамо да вам признамо бар једно: У друштву никад не противуречи те дамама. Шопенхауер јој одговори: — А зашто и да се трудим да противуречим женама, кад оне саме себи противуречу, и то нај мање- једном за нет м-ин-ути.

Младост Дирерова Ако их посматрамо по хронолошком реду постанка, низ Дирерових радова у „Албертини" почиње једним цртежом који је Дирер израдио 1484 »године, кад му је било тек тринаест година. Диреров отац, ма.јстор кујунџија, који ,је имао не мање него осамнаесторо деце, био је свога Албрехта наменио такође изучавању златарског заната. Међутим, пошто је Албрехт убрзо својим цртежима открио дар за сликарску уметност, послали су га као ученика код сликара Волгемута. Пошто се Дирер, по завршеним ученичким годинама и годинама обавезног „странствовања", оженио 1494 године Агнесом Фрај, ћерком из нирнбершке грађанске куће, одмах је овековечио њен лик, бацивши га са неколико потеза пера на комад хартије. И тај се лист налази у Бечу, као и други цртежи који, ако и носе наслове Нирнбержанка на дому, Нирнбержанка у цркви и Нирнбержанка при игри, такође не претставља.ју никог другог него моју Агнесу, како је Дирер назива у тексту уз овај листић. Диреровом циклусу БогородиЦа и фигура које се јављају и у Апокалипси, придружује се нацрт за чувену слику Витез, смрт и ђаво. Овај је нацрт рађен пером, па затим акварелисан у светлим. бо.јама. По повратку са другог путовања у Италију, Дирер се дао на темељне припремне радове за чувени Хелски олтар, за који је сам ова.ј великан рекао да га сматра својим најбољим делом, а који' је прогутао пламен приликом пожара кнежевског дворца у Минхену 1729 године. Од припремних радова сачувани су и налазе се у бечкој „Албертини" цртежи који су служили као претходне студије за одећу, као и апостолове руке које се моле Богу, рађене кичицом у белој и црно.ј боји на плавкастој хартији. Те руке одају не само невероватну усредсређеност овог не1 мачког сликара на анатомском

ДИРЕР: ЦАР МАКСИМИЛИЈАН I (Ро1о: ЕигорИзсће КогезропсЈепгеп)

осматра околину. Невероватно пластично и природно делује на нас лик плавкасте свраке, а млади зека нам упра^во изгледа као да га сад живог можемо рукама ухватити, пошто сликар није заборавио баш ниједан чуперак око репа, баш ниједну длачицу бркова на том складном телу, живом као да ће сад скокнути. Тврди се да Дирер није био задовољан радом резбара за своја Христова страдања. Стога је, веле, израдио дело названо Зеленим страдањима, цртеж рађен врхом кичице белом и црном бојом на зеленој хартији .Војвода Албрехт Саксонско - Тешенски, неуморни скупљач уметничких дела, нашао је пута и начина да збирци у „Албертини" придружи и тих дванаест листова који су кадри да у гледаоцу изазову неко свечано и тужно расположење. Скуп великих уметника За владе цара Максимилијана I рођеног у Винер Нојштату, у Нирнбергу су се били искупили сви уметници који су претстављали врхунац стварања немачке уметности оних дана: ливац Петер Фишер, резбар Фајт Штос, каменорезац Адам Крафт, сликар на стаклу Хиршфогел и Албрехт.

Мудри, Албрехт Бранденбуршки, царски капетан Феликс Хугерспергер, португалски историчар и дипломата Дамјаи де Гоенс — овековечени су у Диреровим цртежима ко.ји су сад на окупу у „Албертини". На путу у Анверс ,1520-21, град чије је контуре Дирер овековечио погледом са Шелде, препуне бродова, наишао му је пред очи старац од 93 године, кога је сачувао од згборава под називом Човек бу> не браде, цртежом који је радио врхом кичице у белој и црној боји на љубичастој хартији. Пет година после пута у Анверс. на коме је Дирер допао првих зачетака болеети која ће га најзад отерати у гроб, даровао је Дирер родном граду Нирнбергу своју последњу слику Четири евангелиста. (слика ее сад налази у Минхену). Један од припремних цртежа за ту слику, лик једног од апостола рађен кредом, налази се у Бечу, као и цртеж Тајне вечере из 1523 године, рађен пером. На том цртежу, Тајна вечера личи на скуп умних, живих немачких људи који се нешто буне и протесту.ју. Цртеж пером Три кра• ља, са дивно израђеним ликом црног Арапина, потиче из 1524 године. Клара Трост,