Srpski narod

Страна 6

СРПСКИ НАРОД

27 фебруар

Добровољци пред новим задацима

(Н&ставж са прве стране) После извршене смотре одр' жао је добровоадвма говор. у коме је, поред остадог рекао: »Јунаци, децв моја, моје је срце пуно среће и наде кад гледам. у вама нашу омладину, Ви сте нада и понос мајке Србије. Ви носите славно име добровољаца, које је окићено славом и јунаштвом јер сте се ви први сврстали у редовв зв одбрану српства. Слава погинулим добровољцима, који падоше да би живела Србија. Децо моја, задатак није свр|цен. Опет вас зове мајка Србија. Црвена аждаја је опет дигла своју главу и спрвма смртни ударац Србији. Ја вам наређујем дз јој станете ногом за врат, да је уништите за сва времена. Поред овог задатка имате још један, а то јо: да сачувате дело, које сте ви створили, да сачувате ред и мир, који сте вашим грудима, с пушком у руци, проливајући своју крв завели. Ред и мир морамо сачувати по сваку цену. Децо моја и Јунаци, ви сте стална стража српског нврода. Ви сте његов стуб и звезда водиља. Добровол.ци су спасли мајку Србију и они ће је чувати и у будућности. Ваш IV батаљон Српског добровољачког корпуса има у томе вредне заслуге. Дошао сам да вас видим и да вам кажем да вас чека нов за- : датак. Сутра +.ете ви поново да заводите ред и мир. Свако ко је непријатељ српства мора да нестане. Зато вам данас честитам што сте ступили под српски барјак, који ■Цете храбро и са поносом носити и бранити. Зато вам кличем: »Да ств ми здрави и живи моји јунаци!« Живео IV добровољачки батаљон«,. Говор претседника. владе поздравили су добровољци са: „Живео отац Србије, генерал Милан Недић!" Претседник је пред свој полазак поздравио дрбровољце са „Живела мајиа Србија!, Хвала, Живели јунаци!"

Кад је под јесен 1941 комунистичка аждаја запретила Србији да и у н»ој уништи српски народ, претседник Српске владе, арниијски генерал Милан С. Недић, развио је српски барјак и позвао је родољубе на одлучиу борбу са опасним, крвожедним непријатељем. На тај позив први су се пријавили српски национални омладинци, из свих друштвених редова, и студенти и ђаци и сељаци и радници и чиновници, и са оружјем у руци сврстали су се у прве добровољачке одреде и кренули на терен у борбу да зауставе разбојничку руку и да је пребију. Борба је била тешка. Требало је много и љубави и идеализма, требало је исто тако много и храбрости и пожртвован.а да се разбију и униште комунистичке хорде и банде и да се васпостави мир и ред у Србији што је предуслов опстанка српског на-

рода. Добровољачки одреди од себе су све дали и њиховом јуиачком борбом олакшана је судбина српског народа и олакшана је тешка и деликатна задаћа Владе народног спаса, коју предводи генерал Недић. Претседник српске владе Милан Ђ. Недић у свом говору пред IV добровољачким батаљо. ном одао је пуцо признање српским добровољциица и нагласио је њихову улогу и значај у да-

нац1Н>ици и сутрашњици. Млади борци са заносом су саслушали топле и муДре речи свога предводника, чврето одлучни да му и у будуће буду од помоћи, кад год затражи, кад год нареди. Нациовзлна омладина, чији су најбољи и најхрабрији претставници добррвољци, гледа у Милану Недићу сиасиоца и вођу Србије и она ће му верно служити, јер у 1ој служби гледа једину истинску и праву службу своме народу и отаџбини.

Дужности добровољаца данас

предавање шефа државне У низу предаважа које Ваопитни отсек Српског доброво,љачког корпуса прганизуја Штабу у улици Милоша Великог 7, јуче пре подне говорио је шеф Државне пропаганх^е Ђорђе Перић о теми: „Дужности добровољаца данас". У почетку свога гтредавања, шеф Државне пропаганде Ђор1>е Перић изнео је узроке наше државне и народне пропасти, па је затим рекао: „Као последица оваквог двадесетогодишњег рада долазе 27 М1арт и 6 април, и наша држава се руши као кула од карата. А затим 22 јуни 1941 године. После тога наш народ запада у тежак н претежак ноложад у каКвом се никада није палазио ни један народ у Европи. Јер, по» сле овога датума сваки Србин имао је онолико непријатеља колико и комшија. Комунистичка побуна, која је једном страховитом ерупцијом избила, претила је да ће довести до потпуног уништења нашег народа. Али, захваљујући Провиђењу, српски народ добио је своје спасиоце: армиског Ге»ерала Милана Недића, као претседника Владе народног спаса, и добровољачке одреде, састављене из редова национално оријентисане студентске, средњо школске и радничке омладине, Задржавајући се на претеш^ ком задатку, који је на себе при мио претседник Владе народног спаса генерал Недиђ и улози добровољаца, који су жртвујући своје животе, пошли да спасавају свој народ, шеф Државце пропаганде Ђорђе Перић рекао је да ће њихове заслуге бити за вечита времена златнцм словима исписане у народној историји. „Судбина нам је дала генера* ла Недића, наставио је г. Перић. После успеха ко.ји »ре састоји у уништењу комунистичког теро-

пропаганде ђорђа перића ра, продужава он данас своје велико де.то спасавања свога рода, свога народа. Српски царод као целина има још много својих непријатеља ,и то у својим рођеним синовима, који под видом неке „оелободилачке акције" служе интересима Енглеске и Америке ,а не интеросима својим и свога народа. Њихова непромишљена акција, нарочито појачана у последње време, прети да српСки народ пОново завије у цриину. Хоће ли у томе успети, поново зависи од вас, добровољци, који се најверније држћте пута којим Иде наш сиасилац генерал Недић. Ви, добровољци, знате да смо ми ' данас '' ИкЈе Дисп.мо на себе и на своје снаге и да морамо сами да сачувам 4 живу народну снагу. Зато сте на нрвом месту ви, српска о.младина, позвани. Нека вас клевет"'у, нека вас оптужују, али баш зато ваш дух, морал и карактер морају бити т већој висини Иегоикада раније." Свој говор шеф Државне пропаганде Ђорђе Перић завршио је покликом: „Живела Србија"! који. еу сви присутни' прихватили. ' ■

1РШШ01Ш МРИРИ181Ц Њен рад и њена улога и значај за обнову земље

ПОВРАТАК ЗАРОБЉЕНИКА У току прошле недеље вратила се је из Немачке још једна група српских ратних заробљеника. У овој -групи је дошдо 400 војника и 19 официра. До опоравка они су смештеш у Војну болиицу: Одмах по њиховом доласку посетио и.ч јс миннстар народне иривреде др. Милорад Недељковић и иоздравио их у име претседника владе, генерала Недића. "

Прешплашише своје у заробљенишШву на

СРПСКИ НДРОД /7решплашу прима ;Ј1реса" Београд Влајковићева бр. 8 Тромесечна преШплаШа сШаје дин. 45.—

Наша збмља по својој структури је земља под.опривредника. Према томе пољопривреда је најважнија грана ђародне привреДе н без њеног напретка не може се уопште замислити наииоиалци -просперитет, Једна од главних препрека напретка наше пољопривреде Је у несразмери између површине газдинстава и броја чланова породице. Према ранијим статиСтцкама на данашњем подручју Србије, на лице са.моста :но запослено у пољопривреди долази просечно око 5,5 хектара пољопривредне нонршинс од које је скрро једна полОвина пашњак и ливада. Да би с једне страие у неколико испунио недостатак сретстава производње и 'да би с друте страце зЛдоваљио жељу за повећањем'поседа, земљорадник је принуђен да тражи кредите. Под таквим оцолностима зеленашко-лихварство узима све већег маха. Не само појединци, који су били на гласу због узимања великог интереса на нозај■мљени иовац и куповашем жита И рода „на зелено", веђ и многе банке у земљи узимзле су несразмерно велики интерес, који су уносиле уиапред у главницу. Таквоме злу морало се тражити лека. Срећна идеја водила је оснивању земљорадничкв, сељачке Банке, под називом Гјривилегованш аграрна банка са импозантним капиталом од 700 милиона динара,. који је прикупљен из свих народних слојева. Прпви.тегована аграрна банка Ииа. 33; ,с |де ц ОД. ј§«1не деценије кредигног цословања иамс.њеног искључиво крсдитном спасавац.у и ојачању земљорадника. У свом пословању Банка је обухватила све врсте пољопривредних кредита како личног тако, и задружног. Сви су они давани под .најповољнијим условима у односу на новчано трЖиште и то нарочито у времеИУ када.су остали иовчани заводи потпуно обуставили кредит земљораднику. Обим својим радом Банка је успела да подржи велики број пољопривредиих газдинстава да преброде тешке привредне прилике, успела је чак у извесној м.ери да их и унапреди. Поред тога постала је Главни кредитор задругарства, нарОчито оних задружних организација к.оје су вршиле откуп прераду и уиовчење земљорадничких производа. На тај начин земљорадник је избегао индивидУалну личну продају својих производа под много неповољнијим условима. Најзад у 1936 години доношењем Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова, Банци је поверен важан и замашан државни посао који је она у потпуности организовала и Према предвиђеном плану приводи га крају. Примајући иа себе и ту дужиост може се рећи да је Банка иа тај начин вршила и други део своје мисије у погледу раздужења нашег земљбрадника, кОЈи је с обзиром на данашње прилике у могућности да прилично лако одговори својим старим и некад судбоносним обавезама. Све менице, које су дужници земљорадници издали приватним заводима и појединцима, прешле су у руке Привилеговане аграрне банке, да се

код ње исплате са законскпм шстересом и повољније. На територији Србије са Б<4" натом остало је земљорадничких дугова око Дин. 500,000.006.Дужници су платили Привилегозаној аграрној банци' и преко Пореских улрава и то: у 1942 г. Дин, 98,750.000.—' у. јануару и до 6 фебруара 1943 год, Дин. 14,800.000.—. Укупно Дин. 113,550.000.Данас када је пољопривредио Својстао н.аше земље .још јаче изражецо Привилегована аграрца банка постаје установа још. неопходнија и од много већег значаја. Данашње кдо и; будуће цридике обавезују Бапку да свој рад у знатној. мери прошири. Побољшање положаја нашег земљорадника треба дп буде.резултат сложених мсра. У оквир. тих мера долази: у првом реду повећање пОљоцривредне првршине добивене на основи мелиорације терена који се могу оспособити за. обраду; затим мера појачаним искоришћењем већ обрадиве површине дозвољеним смањењем површина пашњака и ливада као и подешавањем избора погодне културе која би давал^ највећи принос; затим организовапо снабдевање газдинстава потребним оруђима за бољу обраду; јача употреба пољопривредних машина и појачање живога инвентара; организовање заједничке употрсбе машина и појачање набавке приплодне' стоке; ггојачана органп зади јз. п.рераде п продаје п'6'Ж6Т!врбј1^. ннх производа путем задружних организација; појачање земљорадничког заДругарства у свим облицима како у погледу чланства тако и у погледу сопствених сретстава, и најзад рационално подизање пољопривредне индустрије да би се запослио вишак пољОНривредног становништва и избегло да,ге цепаше. поседа. С обзиром на прчлике и спетства са којима данас распо.лаже наш земљорадник, он у знатноЈ мери одговара и својим старим обавезама, како по онима по којима се обавезао својевремено код Банке, тако исто и по својим обавезама по Урсдби о ликвИдацији земљорадничких дугова. И баш због данашњих при* лцка и могућности земљорадника, било би по њега врло корисно да настане свпм сретствима да се пОтпуно раздужи и испла» ти све Своје обавезе. Раздужујући себе он се потпуио оспосо-. бљава за тренутак; кад ће код н»ега настати поново потреба аа добијањем кредита код Банке, док с друге стране враћањем банчиних сретстава ствара њој могућност за обилнијим крсдитовањем појединаца или задружних институција које већ данас имају потребу за кредитом. Ио не само да оДужи свој стари дуг. Наш земљорадник треба и вишак свога новца да остави као улог код своје сељачке Аграрне банке, да му их опа чува у својим трезорима и да ку их врати кад буде нужда. Ово нека послужи наше.м сељаку као искреи користан саветкОји може да буде само на ше* гово добро. 1 Д-р М. Радосављевић