Srpski narod

6 март

СРПСКИ НАРОД

Страна 13

Не знам ниједан други крај, где Је оило толико животиња и птица као у Нордланду. Не узимам у обзир сваковрсне морске птиае, и морске псе и рибе, говорим о већим реткостима, орловима, лабудовима, хермелинимј и медведима. Све сам то видео још у своме детињству. Шуме у моме завичају биле су у оно време протк2«е готово искључиво птичијим гласовима. У пролеће и лето викао је тетреб горе на висовима, у зиму је гакала северна гуска у чести и дизала толику галаму да људи на маЈуру нису моглц један ДРУгог да чуЈу. То је тако било некада. Пре неколико година налазио сам се после двадеоетпетодневног отсуства опет у завичЈЈу, и питао сам за северне гуске и тетребе. А не, они више немају са шумом ништа заједничко. Као да су птице биле напустиле тај крај, од кад више није било деце код куће. Јер на цело велико острво не беше никад крочио Енглез с ловачком пушком; птице дакле нису биле искорењене, оне су се само отселиле. Цело време ишли смо ми деца тамо амо и занимали се са животињама у шталама и старали се о њима. С некима од крава били смо вршњзци, овце и козе дошле су на свет после нас и видели смо их још од малена како расту и постају из године У годину све веће; најпо-сле су толико порасле, да су добиле звонца. Давали смо по неки уштеђени грош, да се од тога набави з.вонце за овцу или козу. И сва ова мала звонца с различитим звуком брујала су врло складно у шуми и мешала се са великим звонима на кравама. Никада нећу заборавити, како сам требао да убијем нзшег старог мачка. Имали смо срећу, да су се наше мачке одржавале дуго у животу, тако, да смо стално имали по један прзстари ексземплзр у кући. И по правилу је увек било Доста ожиљака и огреботина од силних борби. Један мачак беше оболео и доб»о неке красте тако, да Је зз нас децу постао опасан друг; требало је ст.ога, да га ја убијем. Не зато што бих ја био најстарији од нас мушке деце; то ја нисам био; него зато што се моја мајка беше у пуној тајности обратила баш мени и ником другом, те стога нисам хтео да јој то одбијем; ја сам већ био дорастао једном таквом послу, а било би не мало славе за мене, при таквом једном подвигу. Да га утопим, нисам хтео. Хтео сам да га удавим ужетом. Могло ми је тада биги девет, десет гадина, а и мачак је био у истим годинама, тако да је с моје стране требало пуно храбрости. Изведох мачка у подрум. Ту пребацих, преко једне јаке гвоздене куке у зиду једзн крај ужета, а на другом крају направих замку и натакох • је мачку на врат. Онда сам почео да вучем. Никада н>е бејах видео једнбг болесног мачка тако веселог. Није се ништа опирао, нити се беше нзрочито радовао, али је с почетка опасно фркао? Било ми је хладно од ужаса. Онда се Он некако вргну својим телом око ужета: трзао је надоле, нагоре и на све стране; једнсм ме докачи шапом и добро ме огреба. Срећа, што је уже биио дугачко. Усудих се да затежем мало по мало све до краја и вукао сам из све снаге. Мачак је настављао своја витлања, али све ређе; ча.с се припијао уз уже целом дужином свога телз, час је дубио глаеом изн.ад ужета, и с испруженим задњим ногама у непојмљиву висину. Почех да га умирујем као што се коњ умирује, и да га стишавам; али тешко да ме је још могао чути. Борили смо се овако бесно читавих пет минута, тада мачак учини један последњи скок високо пре«о ужета, згури се у ваздуху и опусти се доле. Мирно је висио. Али са јам знао, да су мачке жилаве животиње, уже нисам пуштао, пре него што не поотекоше добрих пет минута.

Кнут Хамсун

Сзмо да Ј 'е неко духнуо у меие.и она се беше изгубила. Снег Ј "е животињу. Укратко, северна срЈ 'а бих пао, толико су ми дрхта- био висок, и кад она, попла- на је морзла да се прода на мале ноге. шена од нас који смо се туда ло, морала је да се закол!.е. Мачак је био мртав. А ја сам возили, беше побегла с пута, мо- И ми ниемо за све време нипобрао славу од мојих другова. гла је још једва неколико кора- шта друго радили него да н>у Јер то није био посао за свако- ка да гаца. Ханс је мислио, да снзбдевамо храном. Она је р-ало га, који сам ја свршио; с ових је запала невоље. Окренусмо ко- ј е ла пексимит али јарму није мојих двеју песница удзвчо сам ња и одвсзосмо се кући, да до- хтела да једе. Напротив, волела мачка — говорио сам. А ако би несемо пексимита и херинге за ј е да жваће смрзло лишће од ме неко питао да ли је мачак срну. За дивно чудо јела је и р епе1 ко ј е емо срвћом имали догребао, онда сам могао да по- она и једно и друго и није се вољно, и Ханс и ја музли смо кажем једну по живот опасну о- плашила бд нас. Кад се повезо- кришом једну краву и давали греботину на руци и свакога да смо даље у шуму пође и она за ирвасиии млеко; али она није убедим. нама, стајала је поред нае, док х Те лз, напротив, и сама је даваИ до данашњега дана остала смо товарили дрва, и кад опет ла неш то млека Она |"е уосталом је тајна за људе, како сам ја пођосмо кући, она је опет ишла била тако ра з Л оа Ж љива и љута управо отерао мачка у смрт... с нама. Код купе се није дала нз одоасле> да је пуштала само Код куће нисмо имали пса, та- погледати, ударила Је предњом нас децу близу'себе; понеки пут ко да је зими зец долазио го- ногом, кад је хтела неког да о- би нам гурнулз кзп ' у с главе и тово до наших кућних врата. тера. Затим паде »оћ и претста- њушила нам косу Можда је миСтајали смо мирни као мишеви јао је опаки мраз; после борбе слила д „ см0 ми нека врста чуд . и умиривали га тепајући му: јер с оцем, добисмо најзад дозволу ниу попаеикч смо мислили да је глздан. Али да у име Бога затворимо срну у Ј едног дана до ^ е ?едан сусД нам никад није полазило за ру- трло и да јој дамо да једе. ко!и !е ХТРО да , е уби ј р пг , 0 б 0 .' ком, да му се тако приближимо, Али сутрадан она више није . . - несппетан V да му што дамо. И тако нисмо хтела да иде од нас. Напротив, 6во ј ве1ПТИНИ и не погоди нв . жем. ни!е познавап место и удзјпи у кост; ирвасин& се отг^же од нас св"'У и бдјури с нОжем низ пут . Видећеш. да неће ништа устетч. ре п е ми Хачс; иов?"чпа ће се т»<»ћ знати помлћч. Сал су требали да је убиЈ 'у ич тпчттке. Нч то р"ће иитпта помпћи, рече Ханс. И ми се ухватисмо за руке иол отуттте"^ р ња, што то ништа не вредикод на ,т, е спне. Дочедоше нашосле путпкаоа. Он је имао !едну сталу ловзчттттчу, ко : У .!« на''пое мп пд о да от^пачи по"»л ватре на јзК01 то""оти. Онла п"че да те п^ни. Не знам. да ли ?е имчо е\ти'тт е ма"о са"ме. а^и изпеза учтав н«з в^тиких. ексепа нако"■""е и н?*туни 0''п т»е-1т 0 јттлпну у в?тоу; бита <е то ""•'а з?^л»тва или кзква воатт>п, О ^о^тао с у св?ком слутто!у Д от< је Г тг Н Нпо С "•гт.пи.пл,«рчм ли1т°м от с,б» О.бузимала н'с !е с^тч-а н^чт м п а""ог ч ■ Г1Г ДОК т'е О" "40 ПТТИО. П3 п\!<ттг'г>п и не то°ба та заИатли'а. в^ћ в^чч. Ог""мчч н?ка та^четч^чост лежала Ј'е У Н ,ЛГТ,Т5С,| РР^ОТИ. Онда опет потражисмо ирвасицу. Она је била тврдоглава и љута до крајње мере и није хтела више да се врати у двосам видео од мога старијег бра- бласник, он је можда био. н.егде риште, морали смо сви да сиђе-

(Цртеж: Н. Бешевић)

знали шта друго да радимо, до остаде Ј 'едан, остад више дпна и да се искрадемо на страну и дз дође нам скупа; известисмО сресе молимо Богу за зеца. Шго се ског начелника. Била је оглашемене тиче, ја сам то радио, јер на и у цркви, али се не ј-ви

та Ханса; али ни једгн од нзе на ирваским брдИма. Онда је није хтео да покаже, да је тако било говора о томе, да се ирва-

сица изведе на лицитацију; пролазио би ко је у нашој сиромашној паро-

мо низ брдо к њгј Тад^ пушкар узе пушку, нишанио је врали ло дуго и .окиде. Истина је да је ирвасица веи велика

Винценц Чернн

нешто чинио. За време зиме путем понеки пас. Познавали хији могао да купи тако велику лика животиња, али смо све псе из целе околине; по- —: -—• некад су наилазили и пси, које нисмо познавзли, преваљивзли су читаве кћлометре док дођу; и били су понекипут мртви уморни. Ако их викнемо, они би стали и легли; даље нису ишли. Имало је само две ствари у подруму до које смо ми могли да дођемо: тврдо печени хлеб и х$ринге. Па ни од тога ни:мо могли да узмемо већу количину, а да сасвим не нестане; али је наша м:јка била нарочита: увек би се налазила у послу, као да је нешто заборавила, кад би на'с ухватила у подруму. А тврдо печени хлеб и херинге, јели смо више пута и тајво изван редовних оброка, а тако исто хлеб"м и херингама спасли смо рише него једном по којег залуталог

(Наставак са 12-те стране) ча.ј је лежао у спајању и истицању експерименталног проучавања рака, „које је отварало нове изгледе за успешну будућност и богаћење наших сазнања". Још ни данас нису узроци и биће рака до краја проучени. Али познате Су методе, које благовременој примени доводе до успешне борбе против рака. У том смислу захваљују болесници сбих земаља иницијативи Черниа, резултатима његових експернмсната и његовим оперативним методама невероватно много. Черни је у првом реду био хирург. Правовремена хируршка

Али он је био и један научник који обазриво експериментише, и једдн савесан , лекар. У његовом Институту проучаване су друге методе борбе ироткв рака. Зрачење рентгеном, примеца радиума, високофреквентне и високонапете струје и разни лекови. У присној и плодној вези са клиничким посматрзшима стајала су и експериментална истраживања на животињама. Она Институти сачињавају центре истраживања и лечења. Тамо стечена искуства служе лекарима и он? се могу измењдти на интернационалним састанцима и научним конференцијама. Черниево велико дело прет-

животиња мора д? се разобада, кад јој се све пушчане драмлије и ексери сруче у мозак. Један тренутак оста она као заглушена, као да ослушну нешто силНо у њеној глави, онда паде на колена и рзврну се на страну. Угледасмо како се невдто сиво чупаво трже неколико пута, па се онда умири. Тако смрт овлада над ирвасицом. Написао сам тада једну песму, да не би изгледало да је она цркла као ббичаН ћ$с међу нама. Песма је имала много Стихова, али се ја сећзм само једног: „Нестало је патње и гладИ и мука, у гробу почивзш чиста и невина. Нек те небу носи чувар од Сиона Нек ти дадне мане и светога вина." Треба споменути и штеточине меј^у птицама. Мислим на птице које се у пролеће у време сетве у јатима спуштају на њиве и утамањују усеве, — а то су нарочито дивље гуске. врапци, кокошке. Ми, деца, имали смо ту надлел<нбст да чувзмо њиве од ових штеточина, али, пошто је то била једна заиста тешка дужност и пошто нам је кварила многе наше лепе игре, навукоше ове штечочине нашу велику мржњу на себе. И ту мрљњу су осетиле нарочито наше кокошке; били смо чест" срдачно свирепи према њима. Били смо прави вештаци, кад је трСбало, да их гађамо камењем и летвама, тако да су јеДва спасавале само голе животе, какоћући и бежећи на све стране; онда би стари куцнули на прозор, да мало умеримо нашу жеђ за крвљу. Једне године беше Ханс позајмио Ј 'еднУ пушку, којом је могао да гађа ово или оно Био је страсТан ловац; али је у шуми увек промашивао кад би, напротив, пуцао на кокошке. коЈе су мирно стаЈ "але, њих би увек погодио. Тиме су и дани пушци били одбројани. „Дом 13 јануара" у Сарбрикену У Сарбрикену је свечано отворен нови, Дом културе који ће служити као седиште читавог низа културних установа и корпорација бивше Сарске Области која сад чини саставни део Западне Крајине. За овај дом рткупљена је зграда у којој је за време знаменитог Сарског плебисцита 1935 . имао службени стги амбасадор барон Алојзи, као делегат Друштва народа. У спомен н.а Сарски плебиСцит, кад је народ Сарске области онако огромном већином изразио своју вољу да се врати у састав своје немачке домовине, дом је добио име „Дом 13 јануара".

пса. Како су само те несите але интервснција најбоље ,је оружје ставља изванредан успех на по

гутале све што смо им давали, а (Ј РО тив ра;<а. Т.о је он проповепосле њушкале по снегу, дз уга- дао на основу многих искустава. се жеђ. С много нове снаге кз- су била од највећег значаја за сали су они потом даље својим спозна.ју бића и тока болести и путем. за кушање лекова. Било је убеЈедног зимског дана, кад смо ђење Черниево да би лечење расе Ханс и ја били извезли у шу- ка брзо напредовало, кад би се му, да дотерамо дрва, наиђосмо П0 у 3ору на институт у Хајдел- није. Јер рак је излечив кад се на једну велику северну срну. бергу у Немачкој и другим зе- благовремеио и енергично почне Сигурно, да су је ловачки пси мљама основали многи инсти- да лечи, на основу данашњег ле^били одвојили од њеног чопора, тути. карског знања.

љу социјалне медицине. Систематским проучавањем пружено је духовно оружје за темељито обавештење народних слојева. Черни је створио предуслове пре свега за благовремено упознавање болести, а то је оно најваж-

Оригинална партитура Пошто се у Београду даје са успехом Чаробни стрелац, наше ће читаоце интересовати да упра ва берлинске Државне опере, приликом прославе двестогрдиш њице те позорнице издаЈ 'е факсимил потпуног оригиналног рукописа Чаробног стрелца од Карла М фон Вебера.