Srpski narod

29 март

ЗА СРПСНУ ОМЛАДИНУ

Страна 9

УЕДНА ИСПОВЕСТ ИЗ ЗЛђОДА ЗА ПОПРАВКУ И ВАСПИТАЊЕ ОМЈЈАДИНЕ

ОЈ случаЈ

Посматрајући људе бко себе уочила сам 4 извесне неправилности у мећусоблиад односнма шцховим. Оне су ме дубоко дирнуле и тада сам се питала на који начин се оне могу уклонитн. (Наравно да нисам тражила узроке тим неправилностима, нити сам се питала, постоје. ли могућности њиховог умањења). Знала сам само то да ми се оие не допадају. Кзко сам постајала старија, горе-наведено питан>е, мучило ме све више и вивде. У исто време почела сам дознааати политичке појмове. Приметила сам да се једна реч изговар'а са опрезношћу и са некрм заносом на лицу. Та реч била је — комунизам. Тајанственост те речи побудила је у мени радознзлост, и ја сам желела ч;а расветлим ту, за мене, мистичну тајну. Тада сам била ученица 1У-ог раз. гимназије. Приближила сам се људима који су говорили о комунизму. Оаи су се почели упознавати са идеологнјом која се тако звала. Мада сам од џајмлађих дана имала све што сам желела, мада сам живела веома удобним животом, црихватцла сам комуиистичку идеологију и била сам готова да учиним све што би комунистичка партија од мене захтевала. Моји школски другови давали су ми разне брошуре и летке да читам. Била сам одушевљена еланом којим су били прожети редови тих пропагандистичких с.редстава. Повремено су ме почели одводити на састанке, при, ликом којих се говорило о благостању у СССР, о „другу" Лењину и Стаљину, о томе како је комунизам и револуција, најбоља ствар на свету. Ја сам у све то веровала и сваку реч сам просто гутала, не рачунзјући колико ту има лажи и блефа. Тако је то трајало све до обЈаве рата, после кога сам отишла кући у.Бајину Башту. Резултат рада мојих шкоЛских другова био је тај да сам после уласка „партизана" прва појурцла у борбу за ослобођеше од јарма „буржујског", Ишла сам раме уз раме сз мојим „друговима", не осећајући умор ни глад ни жеђ. Трпбла сам све што и они и била поносна што су ми поред дужности болничарке, дали да носим и једдн карабин у случају личне одбране. Бунила сам се што ми нису дозволили да постанем борац као и оии, и веровала да ми тиме ианосе највећу увреду. (На срећу, те је било тако, јер се сзда грозим при помисли да сам могла постати убица, а онда ми је то било саевцм разумљиво и нормално). После три »есеца претрпљених патн»и, у јацуару 1942 нашла сзм се у затвору. Бцла сам дрска у почетку према људима за које сам веровала да су моји највећи н^пријатељи. Кзсније сам престала мрзети оне који су са мном лепо поступали, почела сам увиђати да су и Они поцпеии и добри, што ме чудило, јер сам др тада веровала да се у шима садржи све најгоре. Прешла сам у мислима све пватле л.ане -ч догаћаје г пре-

нераж.енЈ се.ћан»ем на однбре каји су бладзли између водећих и обични ?с бораиа, чудила сам се како о томе нисам Пре размишљала. Установила сам да моји другови нису онакви били у борби,, какви су по моме схватању требали да буду. Радцзд су ствари, којв су биле у противности са оним што су раније говорили. Завист, сурев№ивост, амбииије, повлашћирзше, као ц отсуство осећан>а зз човека испољавали су се у ц>ихоеим поступццма. У мене с? почедз увлачити сумн>а. Задлзвдвн^ том појаром, почела сам саму себе убеђивати да идеја ннј? крива, већ да љуДи ниСУ исправни. Посл? пуштањз из затвора нашла сам се у друштву националних омладинаиа. Била сам неповерљива према њима и непрестано на отстојању, док су они на протиз били љубазни, вечито расположени и пријатељски наклоњени. Све сам тр чињеиице веома добро уочила, али сам их сматрала за масцу и трик. Честе дискусије са њима, натерале су ме да своја извесна ггедишта ппизнам као нетачна. То ме је страшно љутило ц трудила сам се очајничким напорима да не ггризнам еама ееби да еам попустцла, дз ниеам више оно што сам била. Стално са.м истицала како сам оетала ч даље чврста и непоколебнва (то је неколико пута било узрок мог поновног хапшења). Згистз су м? сви у прво време таквом и држали, бцла сам чувенз и популарнз у целој крајини, јер сам прва откшла у борбу. Али моје стално дружење са националцкма ме ј§ касније комнромитова.то, те су сасвим изменИли мишљење о мени и цочелЈ! ми добаиивати погледе пуне презрења.. То је будило стрзховити револт у меии. Због ткх људи који ме сад тако гледају, оста(Јила сам све: куђу, Фца, удобноет и пошлз дз се борим а што је нзјстрашније јз сам све тг> ?а навек изгубила. Зуог моје погрешке маћеха није хтма дз ме прими У кућу и поред најбоље воље татине, који ме је кришом од ње помагао. У мојој души се дтворцло разочзрење когз се ^ош

и &Шшмса

Прим!?цао се Божић, јеДан од најрздоснијих наших празника. Радовали су му се сви без разлике,и младо и старо, и мушко и женско. Спремало се, кувало, пекло, месило, рибзло, ирало, пегЈЈало, да би се свечаније дочекао празчик. У породицн Драга-избеглипе све је другачије. Код њега нег ма дата да се спрема и меси, јер је далеко од своје куће и имовине. Радио је и зарадиб новаца да би купио депи недто за Божић* али. поболеше му се деца, Перка и Драгутин, па их мораде 6двести на лечење. За те новае куповао је деци понуде и лекове, а себи набављао парче хлеба. Жена са двоје деце остаде у селу. Ззхбзљујући Богу и заузимзФУ лекарз деца су се стала опорављаги. Почела су се кграти по болничкој соби, по кревету и око фуруне. Једнога дана чула су кад Милош болничар у разговору са неким помену да ће скоро Божик Кг;д је он изашао деца упиташе оца: — Тат°> па ка Д и е Бозиц? — Скоро, децо моја. — А шта це нам донети цикз Брга? Је ли, тато? Ста? Он је ђутао, замишљен, гледајући у даљину кроз прозор болиички. ГТерка се љутила што није добила одговор, а Драгутин је наваљивао и даље: — Кази, тато, кази. — Шта да кажем ? — Ста це нам донети цика Богз? Чика Богз?.. Срећу, пклићи мбји, срећу, оздрарљење и бољи дацврт. тг* А печениау, гргића, колаца. и то це са слецом, је ли тзто? т* Јес, јсе! т*- одговори Драго, а сузе му чавреше нз очи. Децз еу га још запиткивала. зли кад су виЛда дз он неће да одговада, прцчзла се међу собРМ- Ста це нам ове грдине донети ццкз Богз? « М$ни авцан и колаце, — р.ече Драгутин. » А менц лутку и лобту са Зрнбонима. » Стз це, тзто, донетл мами. Свгти, Блазу? Оце лц нима до нети нестр лспсе?.. АЈмо код мзме. ИИи ћемр, цћи, сзмо полако. Бо>не, дај нам здравља, оздрављењз ц среће, па ћемр имати рремена и за одлазак, Освануо је Бадњи даи. Иако није ивдао у бадњаке, Драго је ипак урзниб. Милош болничар дође и честита му даи. Тадз су децз сазналз аа је већ сутрз Божић, дзвнр н жељно очекиваниВећ се смркавало. Драго остзви децу, узе секиру и нацепа дрва, која унесе у собу крај цећи, а нешто, обичаја ради, ОСтави испред собе као исцепане бзд^ њаке. По соби простре и поседа децу на њима, па онда узе мало проје, раздели деци са соком од скураног вођа. Пре тбга поређа

Устао је и Драго у праСкозорје, умио се и помолио Богу, сз сузама у очима, метнуо шоЉу да скува деци мало чаја, а из кујне ће добити млека... Да их бар с тим срете. За поклрие ће рећи Да их Божић није оставио, зато што није имао времена дз овде дође, а у најмању руку да он не бна да су они Овде, па ће доћи друге гоДине и донети вивде и лепше. Тек је сео и пбчео да размишља, а на вратима се зачу тихо куцање. Била је то госпођа Драга и господин Драгзн. Спремили су што трбба зз Божић Драговој породици и донели. Ту је било и поклонз деци са оделом и новцем, уз јела и колаче. — Хајде улази, економе, рече Драга. — Молим лепо. Уђите ви прво, госпођо. — Улази. Мушкарац носи срећу, а не жена. Увдас5 је прво Драган, па госрођа Драга. •— Добро ти јутро, домаћине. Христос се роди за многаја љета. Затим узеше два бадњака и, По обичају, кресдуше угарке у фуруни. — Дај Боже, колико жишакз толико мушкАх глава у овој кући — дому домаћинову, србће, напретка, блага и берцћета за вјеки вјекова... — Амин — рече Драга. Затим обоје дароваше бадњак. Драго се једва ћрибраб. Није се нздао посети, па је није ци очекиваб. Кад су му пружили руку, једва је отпоздравио од узбуђења. — Ваистшу се роди. Добро ми дошли и срећни Дошли у дом. ко.ш ми је пружио уточиште, за1'едно са мб.шм малишанима. Хвала вам на брацкој пажњи и сјећању. т" рпавају ли твбји мали и •<ако су? — Спавају још... Сад су бол»е. — Како су ти она кући? — Па, ето, хвала Богу, здраво су. Госпођа Драгз приђе децц, помилоза их и пољуби у чгло, з оиа су и даље спавала сном анђелским, можда сањајући божићне поклоне, које ће им довети њихов драги „цика Бога". — Слушај, Драго, ( овде имаш по нешто за децу да их обрадУт 1'ец1. Сцремила Борка. Госпођа Драра, такоће. носи поклоне тво|'ој деци. Молим те, прими то. Није ту нцшта нарочито спремљено, а.;;и вдто је са срца је, брате Србине. Узми и бстави, а ми ћ^мо ићи ла не пробудимо децу. Њ"ма треба одчора. Дпаго 1'е стајао нем од узбућења. Није умео ни речи да изговори, а сузе захвалнице говооиле су много вигае. — Збогом. домаћине! Овај пут овако, а други пут да проведеш под сво ; им кропом и како ти же^ 1,иш, а ја желим то исто. Дпаго се мало прибра напослеТку. «г С^ћ^н В р.м ПУТ ! М~ ни и

ЈЕСЕН Јесен је тужна и пуста као живот промшени; јееен је минула лепота увенула старица; јесен је бона жена у бедне рите одевеиа; јесен је ружна и црна смрт, О, једнолико иебо, по теби читаи тугу неизмерну и дугу; бол јесе&и почива. иа груди твоје усахнуле и снива... и снива.., сиове некдше лепоте. Земља је гола и цриа рака изнемогле јесени; а жуто и труло лишће покров искрзани. Шљиве су скрстиле вуке голе и плачу и моле.

Каранфил оборио главу и као задња утеха јесеиш ћути и сећа иа прошлосг. Драгомир Бодић 1 уч. VII раз. гимназије "Бићевац

V

ни до сада нисам ослободила, Ј ® цу и стаде дз се моли Богу, окренут Истоку.

нити имам и наЈмање врље да га се ослободим. Доцније сам двшлз у Беогрзд где сам нашла Другарице и другове из борбе. Скупцли смо се пове^а. Међу нзма била је једна другарица која је живелз илегално. Наш скуп је откривен и после лежања у црлицији дошла сам овде. Јмџпд, Јовичић ученицз V раареда Смсдеревска ПзланкЗ

мојој дјеци ви, а вама Бог. Опростите! Вашз племенитост мн одузе речи, па не умедох рећи ни хвала. Драган и г-ђа Ђорић су оти* шли својим кућама. Звук звона одјекнвао је кроз Долове и равнине питомог ГЈоморавља. Деца Драговз се пробудише. Пробуди се прво Драгутин. Протрља очи ручицама и упита: — Тато! — Ој, сине. — Је ли досао цика Бога? — Јес, душо. — А је л' оставио колаце и играцке? — Јес, синко, јес, још јутрос зарзнз. — И зз Перу, мзму, Блазу, Свету и све нас? — Зз све, сине. за све. Дете радосно скочи са постеље. Поче да буди сестру и љуби је. — Дизи се, бле, досао цика Богз. Децз су устзла. Драго иј ? обу, обуче, уми и очешља, па се цомодише Богу. а ззтим им раздаде поклоне. Деца су скакутала од радости, и певала Божић бата. а Драго је био срећан што су његовз деца и о?е годице осетила радрст на Божић, у болести и беди, далеко од своје куће и опђишта, далеко од свога ррдног краја. Радостан, пао је нз колена и помолио се Богу, уз звуке звона сз старе и нове цркве, која су његову молитву узносила престолу Свевишњега. У Јагодини, 1943. Мил. Ј. Вукићевић

А сде је свеца, тзто? —■ Немамо, счне, можемо и овзко- — А сто не идемо куци, тато? — Биће. биће, децо. Ајте де, помрлите се 1 г >огу. Децз Лтадоше да читају очеНЗШ, КОГЗ СУ Врло М9Л0 ЗНала крстеђи се мзлим танашним ру* чицама. Пошто вечераше, Драго успава децу, која су се радовала сутравдњем дану, мислећи у којој ће соби бити Божићни поклонч н колачи, а он оста мислећи целу ноћ о својој беди, сиротињи и недаћамз, које су га снашлс. МиСлиО је КЗкО ће му децз сутра плзкати без игде ичега, кзд не буду нашла поклоне, које рчекују, па је и он запдакао над сројом судбином. Освануо је Божић, без снега и хладноће. Сунце је излазило иза дздеких брегова и, Јаједно са звуком црквени:; звона, .испуњаидггг* А5Р1К1М, у сјххмј кхјјиј !

" *Г *Г1-Т|Г1'|1ОТ|«Г»