Srpski narod
Страна
стски НАРОД
8 април
ЉУБИША НАУМОВИЂ: ЛОГОР.
ИЗ НЕМАЧКЕ ЛИРИКЕ Г !??! # ј I '■ ЊЕГОВ ПОРТРЕ Леп ко анђ'о, пун божанске страсти, Првенство му младеж даје сва, Дивна слика, да се може касти: Рефлекс сунца да је с морског дна! Пољубац му.,. рајско осећање! Ко кад пламен с Пламеном се вија. Звуци харфе, кад свира, не мање; Већ божанска влада хармоаија. Загрљај му: бесно усхићење!.' Вруће, снажно, срце срцу треба. Уста... уши... неме... привиђење.,. кад дух лута пут плавога неба. Дух се с душом бори; лети, снива... Усне, лице, горе.., подрхтава!... Душа души хрли... дрше Сива, Да се небо са земљом раставља Отиш'о је,., залуд! Ах, залуду; Уздишући оплакујем крах. Њега иема... од сад ће да буду, Жеље к оје све у тужном: — „ах"1.. ^
ШИЛЕР.
РАДОМИР ЈОАНОВИЋ: АУТО' ПОРТРЕ У недељу, 28 марта о. г. отворио' се, после зимског одмора, поново, Уметнички иавиљон да би нас обрадовао драгим и дирљивим уметничким поздравима из иностранства: изложбом наших сликара из заробљеништва. Једна приредба чији се значај не исцрпљује у њеном чисто уметничком моменгу и ко.ја чак и без обзира на ова.ј има данас зз све нас једну особиту вредност — наиме: осећајну, човечанску', али о којој баш зато са двоструким задовољством утврђујемо да је и у уметничком погледу веома солидна и успела. Наши су сликари у заробљеништву радили не само са искреног поштовања достојном ревношћу и љубављу, већ, махом, и врло Лалачки и оа лепим, свежим стваралачким еланом. То, делом, не би ни било • толико изненадно када се узме у обзир да се међу њима налазе већ и познати, признати уметници какви су на пример Драги Стојановић, Сташа Беложански или Љубиша Наумовић. Али крај ових стоји, са врл«5 привлачним, интересантним, да, одличним радовима, и неколико младих сликара који се сада ј-ављају први пут. Тако одмах и у првом- реду Милош Јонић и Радомир Јоановић који никако не чине утисак дебитаната; али тако и Брана Мирковић, Ђорђе Чермак и Димитрије Парамендић који су, иако познати већ и раније, у ствари такође тек овом приликом јасније потврдили свој талент. Нов је као сликар и Григорије Самојлов који иначе спада међу наше најистакнутије млађе архитекте. Ова последња четири сликара, на челу са Наумовићем и Беложанским, а са њима и Бранислав Кришчински, дали су, претежно, радове масном бојом. Сви они
показуЈу, мање или више и сваки на свој начин, знатно знање и вештину у тој техници. Наумовић је широком кичицом и у деликатним хладним, суморним тоновима (оно тмурно сивкастоплаво) овековечио разне изгледе заробљеничког логора и живота: блокове, бараке, болницу итд. Пе.јзажи од неке чудне, меланхоличне чари који имају сем тога и сво.ју документарну вредност. Беложански је изложио поред две интересантне графике са мотџвима из заробљеничког логора и неколико махом архитектонских предела из Св. Горе, нарочито из Хилендара који се одликују својим штедрим, пастозним колоритом и извесним романтично-декоративним, готово театерским . схватањем предмета. Брана Мирковић дао је читаву једну колекцију портрета, хитро, импресионистички насликаних глава, често врло живо и маркантно окарактерисаних — и композицију „Богослужење" која је такође веома топла у боји, у светлости као и у целој концепцији. Чермак делује исто, изнад свега, својим ведрим и меким, флуидниМ колорнтом и неком усрдном непосредношћу приказивања. Из тих његових квалитета потиче цела она тиха, интимна драж мале композиције „Партија карата". Димитрије Парамендић је у једнОм добро постављеиом и свеже бојадисаном портрету показао своју вештину, док је Самоилов у два-три интересантна портрета, односно аутопортрета, али нарочито у оној малој, тако фино просветљеној. и просенченој сличици „Интиман кутак", осведочио свој сликарски елан и свој израђени уметнички укус. — Бранислав Кришчински је у неколико платна са помало старинском акуратношћу фиксирао разне сценарије и реквизите заробљеничког логора, између којих се угодно издваја једна већ шире, слободније третирана мртва природа. Милош Јонић је слиКар ведре визије и живих, светлих боја које он уме складно и ефектно да повезује, да уобличује; у фигуралним радовима, нарочито у портрету, сочним, енергичним потезом (два врло жива и изразита „Аутопортрета"), а у пејзажу, ентерјеру и сродним мотивима више меко, деликатно и са неком тихом лирском емоцијом (— на пример: „Поглед из логора", „Прозор" или она дражесна булка — „усамљена на стази"). Све су те слике рађене у акв.арелу. Али се поред њих видно
истичу и неколика платна; пре свега: онај топло осветљени пејзаж „Улаз у касарну" и онај колористички тако богати и уопште веома апартни „Заробљенички пакет". У мотивски привлачном и фино изведеном цртежу угљем „Пролеће у логору" дао је најзад Милош Јонић и један успели пример чисте, црно-беле графике. • Радомир Јоановић показао се, у једном низу слика масном бојом, пастела и акварела, такође, као језгровит и темпераментан колориста а истовремено и одличан цртач. Његово платно „Часови забаве" предочава нам у пастозној, жарко бојадисаној фактури један лепо запажен ведар призор из заробљеничког живота. Нешто слично имамо и у графички изврсно компонованом а
Војислав Шикопарија изложио је неколико дискретно рађених пејзажа масном бојом и низ фотографија својих декоративних радова — који сведоче такође речито о животу наших уметника у иностранству. На крају, онај који стоји стварно на челу целе те групе и који је као њен претставник и старији другар свих наших сликара из заробљеништва ову њихову изложбу и отворио: Драгомир Стојановић. Као графичар, карикатуриста, он заузима ту једно засебно место. Његова уметност позната нам је одавно, позната је већ у цело ! нашој зе-
Г-ЂА САМОЈЛОВ ГЛЕДА АУТОПОРТРЕ СВОГ МУЖА
колористички још сочнијем, раскошнијем пастелу „Купање". Неколико снажно окарактерисаних портрета (и један Аутопортре) у топлом . акварелу допуњују згодно колекцију Јоановићевих радова, међу којима се налази по ко.ји од најведријих, најсимпатичнијих докумената о животу наших ратних заробљеника.
мљи — где је годинама ширила добро расположење и смех. У дугим, туробним месецима заробљеништва после, оџа је вршила тај благотворни задатак само у ужем другарском кругу логора, фиксирајући као у неком кривом огледалу пролазне комичне моменте и појаве овога. Ове духовите нове карикатуре Стојановићеве двоструко су вам драгоцене: јер оне, сем своје објек-
МИЛОШ ЈОНИЋ: АУТОПОРТРЕ тивне уметничке вредности, имају још и заслугу да су биле ра^ зонода и разбибрига за наше за-' робљенике; оне ће бити то и за нас. Тодор Манојловић
НОВО ИЗДДЊЕ ЦЕЛОКУПНИХ ДЕЛА ВИЛХЕЛМА БУША ! Велико издавачко предузеће Браун и Шнајдер у Минхену слави ове године стогодишњвцу свога постојања. Као колевка два стара и угледна немачка шан љива листа (РП^епбе В1е1ег и Мтћпег ВИдегћо&еп) ово предузеће решило је да прослави сво| јубилеј новим издањем целокупних дела Вилхелма Буша, веумрлогкраља немачког здравоги популарног хумора. Ово издање први пут ће обухватати н књижевну заоставштину вазда ве-| дрог шаљивчине у цртежу в народском СТИХУ. '.. !.,,|»ј.д | I —»«—• НАЈВЕЋА ЗБИРКА ПРЕИСТОРИСКИХ ЦРТЕЖА До сад највећа збирка преисториских цртежа на камену јесте неоспорно Фробениусова збирка при универзитету у Франкфурту на Мајни. Фробениус и његови сарадници прикупили су највећи део ових цртежа у Северној А« фрици, али их има много и из Француске, Северне Шпаније, Скандинавије и Италије. Последњих година, управа ове збирке приредила је нарочите експеди-. ције у крајеве у којима има много преисториских пећинских и других цртежа.