Srpski narod

СРПСКИ НАРОД

3 април

Инж. агр. Драт. Ј. Грујић: Извођење пилића природним и вештачким путем. Издање ИПРОЗ (Пољопривредна библиотека, св. 25), Београд 1942, стр. 44, дин. 10. На нашем селу се живинар-

Културна Просветног

м и с и ј а г л

асника"

'Ускоро ће се навршити годи- генти, наши однарођени људи, ну д-на откако је поново покре- школовани на Западу, нарочито ство сматра још и данас сасвим нут Просветни гласник, Један од наши франкомани. Они су затроспоредном граном сељачке при- најстаријих и најугледнијих срп вали варошко становништво мавреде. Обично се овај посао пре- ских часописа, који већ децени- теријалистичким схватањем свепушта домаћици, која се њиме

Јама успешно врши своју кул- та и живота, и тиме припремили турну мисију. Пре годину дана терен за појагу атеистичког кобави колико доспије, сад више, Просветни гласник је обновљен мунизма са својим ужасним

сад мање; али увек само онако иницијативом како је научила од своје мајке. У последње време почело се о живинарству да води нешто више рачуна у толико, што су се почеле уводит и у наше сеоске живинарнике ино-стране сорте а неки су се живинари, почели да баве производњом племенитих сората и јаја за насад. Економски ефекат ових новина, наравно, да није могао бити велик, може се рећи чак и да није био никакав, јер је живинарење и са племенитим сортама остало углавном исто као што је и било. Савремено живинарство иде другим путевима. Истина ни оно не потцењуЈ 'е важност наследних !особина у послу рационалнога

..мрцварењем уби.јених људи", јер оваква зверства могу учинити само. „безбожници", тј. „животиње у људском облику".

министра просвете г. Велибора Јонића, а у редакцији нјшег познатог научног и просветног радника др. Филипа Медића, професора Филозофског факултета Београдског универ^итета. Најновија свеска „Просветног гласника", која је ових дана изишла из штзмпе, доноси знатан број интересантних и актуелних Разлаже мишљење да Је отсту1: 0 . . ГГОГХ-Д /-\ ТТ 8 ОДТГ\РОО.Л1//-1|Г ГГ Ч Г V О 1А~

Др. Радиша Митровић: I Светосавска школа У овоме чланку др. Р. Митровић, доцент Универзитета, об-

пање од Светосавског духа Један од главних узрока наше про пасти. Значај Св. Саве је, углавном, у. томе што је он од народа начинио нацију, од државе отаџбину. што је он српском народу дао једно идеалистичко филоЧланак претставља предавање зофско схватрње живота које у којим је г. Јоџић, министар про- духовним и културним вредносвете, отворко на Коларчевом у- стима види прави унутрашњи ниверзитету други течај против смисао и сврху живота.

чланака и расправа; овде даЈемо само кратак извод из објављених написа из најновије свеске, Вел. Јонић: Проблем наше духовне оријентације

комунизма. У овом свом значајном чланку

Главни прснблем наше српске , , саДашњице јесте у том, како повођења живинарства; али их оно г. Јонић истиче, на првом месту, вратити и оживети у српск0 м насводи на праву меру, посвећују- чињеницу' да савремено човечан р 0Д у Светосавски дух. Истим пу

ћи пуну пажњу самоме поступку ство преживљује једну „тешку и Ј претешку кризу . До ове кризе

одгајања живине. Наиме, савремено живинарство полази са становишта, да је далеко економичније напредно живинарство са ма којом сортом живине од сваког другог живинарства, ако је

оно је доведено својим Једностраним прагресом: оно је наиме много више напредрвало у правцу интелекта него што се ду ховно продубљивало и изграђивало. На овом путу, истина, постигло је велики технички навођено несавремено макар и са п редак и, у вези са овим, већи племенитим сортама. стандард ашвота, али у духовОд свих послова у живинар- ном погледу остало је још руству најважнији је посао око Д имента РН° и сирово, гурано стално себичним нагонима за марасплода живине Јер од њега за- те р и ј алним добрима. Отуд парависи успех свих других мера. до кс „култуоног варварина", тј. Књижица инж. Грујића савесно споља угла^ено.г, а изнутра приобрађује ово питање све од мо- митивног човека. Отуд и све омента ношења јајета па до ода- стале негативне појаве данашњег с. друштва. Довео Је такође и до бирања одраслога пилета за при- абрке појмова између културе и плод - цивилизације: тежња за материПосле општих упутстава, коЈ 'а јалним добрима чини да човек у вреде за извођење и природног спољној политури гледа праву те ј а Обрадовића, преко јоакима и вештачког насада, следе упут- К У ЛТ УР& На основу ове заблуде ВујлЈ^ до Стојдна Новаковића, ства за извођење пилића природ- ^п^п^игпк^^лт^г!^ 3аТИМ 16 дао Д^Ументовану криима своју врло високу Јсултуру тичку анализу Новаковићевих пу

тем и начином којим га Је Св. Сава уносио у напод: васпитањем и просвећивањем. Наша школа треба поново да постане Светосавска школа. У њој могу да буду наставници само прави Срби, надахнути и вођени Светосавским духом. Наставницима треба омогућити да се посвете искључиво своме васпитачком по зиву и вршењу своје културне мисије у традиционалном српском Светосавском духу. Др. Р. В. Ђисаловић: Стојан Новаковић као путописац У уводу своје интересантне расправе дао је др. Р. В. Ђисаловић, доцент Универзитета, сажет преглед историског разв.оја српског путописа. почевши од првог српског путописца, Доси-

топвд,а, указавши на њихове мно

ним путем а онда упутства за из- и СВ0Ј - ПОГ лед на свет" — повођење насада у инкубатору. грешно некултурним, док у ства- го б Р ојне врлине и одлике, а у Књига је тако написана да може Р .и он је садоо недовољно циви- после&њем поглављу бацио је врло добро да послужи и ономе лизован. Јаз између идеалистич- ј едан синтетичан поглед на разко се само узгред бави живинар- селГ^материТалиТтиЗг^а- В ° ј со " ског п У тописа посл е Ио * ног села и материјалистичког, а ваковнЈЈа па све до даН ас. Писац

ством зира,

жели да га рационалиИнж. С. Ђ.

теистичког и цивилизованог гра да, ископали су наши полуинтели-

Напредно обрађивање земљишта

Је дошао до ових закључака: „После Стојана Новаковића српски путопис се развијао у два правца: једни су ишли НоДобра Б. Топоровић: Поз.а- ку """" ПР """ : ' У " " '"*■ чајнији »ол орп сржт лугогас иГбиблиотеЈсвеска35-3б) Н6 ТИПОВе земљишта и п Р елази Ци (Марко Цар, Јован Дучић, Истп 76 лин % на разлагање о културном зе- сидора Секулић, Момчило Мило' мљишту, то јест о земљишту на шевић, Живко Милићевић) подиЗемљиште не само што се коме су већ спроведени извесни гли с ^~ П У Т0ПИС ва завидну виУ овоме

сину..

Др. Филарет Гранић: Монаштво у служби ближњега у старом и средњем веку Професор Теолошког факулте-

не само што разликује по својој мањој или мелиорациони радови. већој плодности, него Ј 'е и у са- отсеку обрађен је поступак заставу своме и у особинама често снивања оранице на дивљем зетолико различито, да захтева са- мљишту и све особине културсвим нарочите начине обрађива- нога земљишта у односу према ња. Ова различитост земљишта главним условима пораста биља, може бити толика, да културне као и У односу према главним та Београдског универзитета др. мере, ако нису прилагођене при- културним мерама. Филарет Гранић даЈ 'е у овоме роди земљишта могу да изневе- У другом делу књиге донета чланку преглед истакнутвдих ре, па и да изазову сасвим су- су упутства за рационално обра- дела милосрђа V старом и средпротно дејство. Према томе није ђивање културног земљишта. њем веку. У почетку, добротвор довољно упознати само све мере Сва упутства су подробно обра- на акција била Ј"е поЈ 'единачна, модерног обрађивања него је по- зложена. У овоме делу ће се чи- индивидуална. ПоЈ 'едини монлси требно претходно упознати и са- талац упознати и са свим спра- делили су милостињу, завештамо земљиште, његов састав и о- вама за напредно обрађивање зе- вали легате. Постепено ова акцисобине. мље као и са осталим сретствима ј а добиј'а организоваи и колекДобра Тодоровић у својој обрађивања и побољшања орани- тиван карактер. У нас је Св. СаКњизи Познавање и обрађивање це. Донети су и цртежи свих В а увео милосрдну делатност у аемљишта бави се овим важним важнијих пољопривредних спра- дв а наша најистакнутија манапитаљем. После увода о постан- ва. Инж. С. Ђ. стира, Хилендар и Студеницу.

Др. Винко Витезица: Проблем српског уметничког стила Уредник поворишног часописа „Српска сцена" др. В. Витезица у своме чланку додирнуо Ј "е многа значајна и актуелна уметничка питања. Између осталолга вели: „Нико не може и пе сме да одрекне народу право на васпитање. Само присталице преживслог принципа „уметности ради уметности" тврде да уметност није одговорна ни традицијама народа, ни идеалима религије и нације, ни законима друштва и морала. То је основа материјалистичког схватања модерне уметности, негација свега идејног и духовног у уметности. Проблем нашег уметничког стила има да се реши не по узору на стране стилове (како се то досад радило) већ по угледу на наше српске великане, који су изданак свога тда". Ђорђе Мано-Зиси: О значају примењене уметиости код нас Кустос музеЈ 'а др. Ђ. Мано-Зиси указује на вредност и потребу планског и практичног рада на примењеној уметности, која треба да буде дубоко џационална и пионирска. Писац између осталога вели: „За време либералистичке грађанске индустрије у XIX веку примењена уметност губи у стилу, техници и вредности. Поновни триумф духа друштвене целине над индивидуализмом и велики значај организованог по• сла добија свој видни знак у процвату примењене уметности. Наша примењена уметност има да се инспирише часном прошлошћу наших заната и актуелним животним потррбама'\ Драгутин Митровић: Нешто о нашем ћилимарству У овом корисном чланку писац говори о нашој примењеној уметности уопште, а затим специјално о ћилимарству и уса%ршавању српскога стила у овој важно.ј врсти примењене уметности. Писац предлаже отварање Института за ћилимарство у Бео граду. Тако би се од Беот^оада, временом, створио Ј 'едан велики ћилимарски центар, који би допринео економском и индустријском унапређењу земље. * На краЈ"у свеске налазе се разноврсне белешке, вести и обавештења о разним национално-про светним, школским, педагошким, научним и другим културним питањима од ширега значаја. Ови краћи написи, популарно и прегледно писани, могу !Јмати интереса и за ширу читалачку пубдн-

Јшн шник вашет полеМ Саз XX. ЈаћгћипЛег1, Мопа^звсћгШ, Еи§еп ОЈесЈеПсћз Уег1а§; Негаивцецећеп уоп О/'5еЊег М1Г51П8 ипс! Егп$1 \МПће!т Езсћтапп, V. Јаћг§ап§, НеИ 1, 1943. Ешге/рге/з КМ 1, Овај у сваком погледу одлични часопис збиља је један од весника новоевропског XX. века. Ту се из позваних пера тумаче погледи на свет, земље, народе и људе какве је његов први директор, др. Гизелхер Вирсинг још пре неколико година тумачио у, два своја предавања, одржана у. Београду. Свакога који је имао иоле разумевања за те погледе са уживањеод ће у овом првом броју за 1943 прочитати на уводном месту Вирзингова излагања о „Новом немачком свету", у виду писма једном поручнику који се бори на источном фронту. Одлични познавалац САД Фриц Мојчер у ч^анку ,Војска без традиција" приказуј"е нам узалудне покушаје Рузвелтове Америке да на импровизираној и диле* тантској бази створи нешто шта би могло да се мери са војскама старих војничких великих сила. Неколико одличних снимака са Корзике, из Јужне Француске и Туниса приказују нам тачке коЈ "е су од значаја за садашње рал 1 но збивање на Средоземљу. Следују изванредне репродукциј'е акварела и цртежа са Источнох; фронта. Има лепих песничких прилога Ханса Шварца, Бода Шита и Франка Тиса. Фридрих Шулце у етудији „Век Прометеја" даје неку врсту рехабилитације XIX. столећа. Име часописа у коме Ј 'е ово обЈ "ављено симболички доказује да прави људи XX. века додуше указуЈ 'у на многе идеолошке и друге заблуде претходног столећа, али да зато не потцењују његове велике тековине.

МАЛА ФИЛМСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА МипдегмеИ РПт, ћегаиз§ееећеп уоп Нетг v/. 5 Јзка, Уег1ац5ат${а11 НЦШц & Со., НеМеЊегз — ВегПп — 1е/р21§ 1943. Ово Ј "е наЈ 'новиЈ 'а књига из серија Чудеса филма и чудеса по« зорнлце, која под уредништвом Хајнца Сишке треба да омогући и лаику да се удуби у тајне постанка — умног, материјалног и механичког — оних дугих тра Ј чица целулоида које служе као забава, разонода, потстрек и поука милионима људи. Ова се књига може сматрати читавом малом филмском енциклопедијом састављеном од многих индивидуалних чланака, јер у написима те књиге осветљавлју се рођење и живот филма са сваког, гледишта. После неколико наниса самог издавача X. Сишке нижу се прилози о свим областима филмског, стварања, почев од угледних филмских уметника и редитеља познатих у целом свету, па све до филмских операетра из немачких пропагандних одреда на фронту и до стручњака из лабораторија за развијање и копирање. Г. В. Либенхајнер пише о теми Хармонија слике, речи и звука у филму, а Олга Чехова о »®ми Жена као филмски уметник. Ова енциклопедијска збирка спада у дела која задовољују радозналост милиона и милиона старих и младих, без обзнра на матерши језик н климатски иоЈ «.