Srpski narod

22 мај

СРПСКИ НАРОД

Страна 11

Оживљавање српског књижевног

Српски нзрод пролазно је кроз разне епохе евоје бурне и крвзве исторцје, и мало је уживао благодети мира и привредног благоста«.а, преживљавао је тешке унутрашње кризе и грађанске ратове, сукобе и револуције, ксје су немилице трошиле његрву духовну и физичку снагу и спутавале н»егов нормални културни развој ц нзпредак. Па ипак, и као упркос свим овим неповољним предусловима за једву организовану и систематску књижевну делатност, српска кљижевност се стално развијала и доносила зреле плодове духовних напора својих стваралаца. Тако је то било од првих по- 1 "јетака ср'пске Лисменбсти, још од Св. Саве и шегових ученикз и следбеника, па преко теораца наше нове књижевности, Доситеја Обрадовића и Вука Кзраџића^ све до најновијега временз. Тако је било до сада, а ако извеени знзци не варају, тако ће сада. Јер после двогодишњег мртвила у нашем кн?ижевном животу, у току последњих месеци запажа се извесна духовна -концентрација наших г^саца, ЦЈШКулља^е расутих сиам и буђеле усваваних духовних енергија. . Као шт ° је то сасвим природвр».,.,иниција-ти8а зз оживљаван&е нашег књцжеаног и култури«г жив<па дснила је и овогз путб' са најмеродавнијег места. Така је дошло до обнављања наМ најстарије књижевио-издаваустанове, Српске књижевне зЏЈЈруге; до пановног покреташа. :«5шег .најетаријег чиоо.ниса «Ј1асве?«ог глаМиМуЦ Д0 покреташд. Српског нароДа, К оји ВасвеНује пуну дажњу. не само НЗЦ ИОН аЈГН О ' (10 Л И1И чк цм и социјално-екоиомеким питањима, негО и књижевноети, уметности и науци. Нова управа Срнеде књижевне задруге, коЈој стоји на челу наш познати књадкевник др. Светнелав Стефанввић, схват ила је одмзх најхи-^ије потребе сзвременог. српсвог књижевног живота и данашње читалачке публике. Једна од Иајхнтнијих потреба наше књижевне садашњице свакако СУ репрезеитативне антологије нашег модерног књижевног стваралаштва. Досадашнје антологије потпуро су раснродате, те се ни антцкварно више це могу, ц^бавнтц. ,. јД^ би задовољила ову потреб.У, која се у последње време све еише осећа, Срцска кц>ишевна задруга припрема две значајне ; антологије: антологију српски * Несника (од Његоша до данае) и антологиЈу ерпских приповедаЧа (вд Богобоја Атанацвдвића до дзнас). Прву антологију састављзју двз цаша одлична песника: др. Сзегислаа Стефановић и Тодор Манрјловић. Уредници друпе антологије су два наш§ значајна прцповедача: Д1ладен Ст. Ћуричић и Боривоје Јевтић. До сада је био у нае обичзј да аптодогије састављзју еетети= чари и књцжевни крнтичарц. Међу?иМј Српека књижевна задруга је воверила редакццју ових сво.јих антологија самим кц>и» жевним ствараоцима који су истовремено и познати есејистн, људи истанчаног укуса и високе кшижеене културе. Зато зерује& а ће нЈихове антвлогије би*

културног живота у нас и на страни: књижевност, позориште, музика, ликовне уметности, најважније области науке. Поред чланака, оцена, приказа и бе.Јежакз, Српски народ је завео још једиу К °Р ИСН У праксу: објављи, . ван>е оригиналних књижевних Српска књнжевна задруга ће и радова у стиху и прози. На о-

живота ти на кесумњивој уметцичкој висини и .да ће испунити једну осетну празнину у нашој савременој литератури

зздовољити . потребу наше чита лачке публике и шкодске омладине, ако после ових антолОгија српских песника и приповедача припреми и објави и низ другкх антологија: на првом месту антологију српских путописаца (од Доситеја Обрадовића до данас); затим, антологију

вај начин, у недостатку једног кфижевног часописа, Српски на• род у скромном облику врши ону значајну културну мисију коју су пре ратз тако успецЈно вршили наши књижевни: часописи. Од великог значзјз за успе-

одзбраних одломзка из најзна- ш «° ожнвљрмЈм нашет књичзјнијих комада наших драма- жевног живота биће и недавно тичада и комедиографа; најзад, Ра снис а ни в е ™ки књижевни конкурс Српског народ, Књижев-

антологију српских књижевних, уметничких и позоришних критичзра и есејиста. Овзквих и сличних знтологија имз у свимз већим и 3'начајнијим литературзмз, само их ми још увек немамо: Антологија српске кљиж евне критике од др. Љубоми

ни конкурси имали су одувек за последицу развијање једне племените утакмиде међу самим писцима и активиаирање цело» купне књижевне делатности. То је нзрочито потребно данас, када су тешке животне прилчве, у

жсрнс при! ИПС ОД ДЈ^. рз Петровићз није довољна ни којима живе наши кн >™ ни и зз школску потребу, јер је од- Р а Д ниии > ^акорепи увећ мала и непотцуна. Овакве м РЈ виле _ наш кр>ижевни живот

антологије послужцле би као изврснн помоћни уџбеници успешнију наставу књижевности, оживеле би код широке чи

Више је него вероватно да ће за раеписани књижевни конкурс Српског народа пробудити из двогодишн^ег сна многе наше

ЧГЈ, V** „ Пжљлл -Т, - књижевне ствзраоце и натерзти талачке пубдике јзчи интерее за гв " т гт гч « тЈ \ / ТЛ1Л ГТ2С\ 1 О ТТРТЛП-

нзше књижевне вредности и потстакла би нове нараштзје за сзмбстално књижевно стварање.

их да се прену из своје летаргије. После дуге паузе, ћутањз и прибирања миоги наши писци _ узеће поновно перо у руке, сконДруги велики корак унапред . . центрисаће се и прионуће на но-I пг\ |б ппилннп ппви посао. У недостатку омладинског чзсописз, , Српски народ је отво-

претстављало је поновно покретзње Просветног гдасника, који,, већ деценијама испу№ав.з једну крупну. =- нзционално-кул

тедну ' круиму мциуиасши-лх«' ' турну мисију, У ре^акцији. др. Р и0 н з Р очиту омладинску рубри ■Ммимгтап^тпгЈ ППОСВеТ€ 1«

Филипа Медића, пррфесорз Универзитетз и нашег познатог научног радиикз, Иросветни гласник је у току прошле године објавио 12 свезака са богатом и разноврсном садржином- Док је пре рата Просветни гласник био искључиво посвећен претресању чието школеких и интерних просветних питања, дацзс је то ча

светних ш-11<Ј.ња, дчиа*. ј?; мј чв- • . • •„„„ сопис од много већегз значзја и Резултат Је првиаширЈМ

шцрега иитереса. Данашњи обповљени Просветнн гласник доноси — поред стручних чланака о школским н просветним пигањима — у сва? кој свесци и врло занимљиве расправе и чланке о срима проблемима наше националне кудтуре, схваћеце у најширем емислу овога појма. Између оста* логз, ту СУ чланци и раеправе о нашој савременој иационадној оријентацији, о национадном ва= спитању наше омладние, о реформи наших средњих, стручни.ч и високих шкода, о ревизији наставног програма, о обнови И препороду српског кудтурцог живота, о ртнарању. национадног репертоара нзших позориштз, о ноним зздацима српске кнзижер

СМРТ КРАЉА МИЛУТИНА фЕТАР је фијуко кроз тамну ноћ, а краљ је губио своју животну моб а пламен- из свећа треперио је тихо и врата и прозоре ветар је њихо. Владика Данило приђе одру ближе и у знак побожности тр,и прста диже: „Велики краљу! Твој Данило се зариче, над твојим одром горко нариче, ла се чује његов глас до неба, и на престолу Свевишњег, где треба. Зар сада да нас ова несрећа снађе и- зар тако да твоја звезда зађе? Да ли да величам" твоја велика дела и сва она твоја стремљења смела или да хвалим твоју мишицу јаку н твоју државничку мудрост сваку? Да величам твоју побожност смерну и православној цркви оданост верну, да се дивим твојим задужбинама славним илц твојим човечанским врлинама главним? Да ди да скидам звезде са неба и њима ге китим као цјто треба или да молим милост Божју само, да ти и Његово признање одамо? Од јада ће срце да ми пукне и болна душа немоћно да хукне, над помислиш на све наше јаде, које нам твоја смрт сад даде. Четрдесет година си паметно владао и сваком бољитку заслужно се надао, 37» твог наследника ниси одредио ' и мучНу твоју тековину средио. Сад ће да устане брат на брата, да се један са другим у коштац хвагз и тако да сви огрезну у крви и да се твоје лепо дело смрви. 0, Боже, да ли је могуће да то буде? И ко да сад стиша наше људе? . Ову молитву. управљам, Боже, Тебц, да наша ве.ра и држава пропала не би, ■свуда и на сваком месту, Боже, помози нама јадним Србима и нашој слози, јер то је била кроз историју истина права, да еамо и једино слога Србииа спасаваГ ЖАРКО ТОМАШЕВИЂ

ку, а Министарство просвете је преПоручило свима нзставницима српеког језика и књижевности у нзшим средњим и стручним школама дз шаљу уредништву најбоље израћене домаће и шкодске зздатке, реферате и друге књижевие еаставе у стиху и прози, у циљу штампања на омдадинскрј дтрани Српско^ на-

дирек/ор Београдске опере о свом раду

бчекива^а и чећ у току лрвих месеци објављен је већи 'брај успелих радова самих омладинапа од несумњиврг тздента. Активизирању нових омладицскиХ снага на кн.ижевном по* л.у лонрннсће у још рећоЈ мејш најзвљени конкурс зз најбоЈће омлздинске рздове. Овзј нови крнкурс расписује такође уредништво Српског нарвда, а награђени радови биће објављени у омладинској рубрнци иетога листа. Д-Р Р. В. Ћисалавић Лиа Оригони, чланице Снаде Лиа Оригони. риба^ка к1>и сз остррцз Лз . М^дздена .(пред

Сардинијом), еећ достз познчта нрсти и свих грана умешостц, р к§о интерпретаторка лепих ри,-

барских и морнараки.ч песамз сво.је ужа дрмовине, добнла је ономад прву награду на конкургп """7 :-■■■. еу такмичарз за нове стадне чдзизгрзђивању новог српског кул- неве миланскр Скале. Мећутим. - 1-.--- - П.,-.

савременим проблемима наше нацирналне нзуке, о. концентрацији наших духрвних енага, о

турног пдрнз и т. ,д; е?е су то на општв ЧУћење. Лиз Оригони питзња ноја зздчру дубокр у """""" «•*-•»'»•'» «">»» суштину нашег јавног животз н наше еложене данашњице.

одбилј је стални ангвжман који Ј9.ј је цонуНвц на основу пезудтзта конкурса; одбилз .је чдан — —- -- т _ ство у једном од на.ј.елавннјих анОживљавању нашег к№ИЖев- езмбла целе Н т али.је; одбилз је нешто штр хиљадама млади.х V' метннка смзтра.ју својим животч ним циљем и идеалом. НзјавиДа ,је дз је на конкуреу учестводала само због тога што је желелз „да види какав ће еуд дати о . . н?ој један од најистзкнутијих укојој су застунљене е#е - грзне метничких жириа цеде Итадијв",

ног жинота знатно је допринео недељни лнст Српски народ. Од свога првога броја, лнет доноси оддично уређену,. богату и. разноврсну културну рубрчку, . у

Нови директор Београдске опере г. Стеван Хрцсшћ познат је позоришни трудбеник, једац од оних који су је подигди после еретеког рага. И кас ј<омпо» зитбр, и каб Диригент, и као директор Опере г. Христић Показзо је зиача ,1не уснехе за подизање српске музике на уметнички ниво. Г. .Стеван Христић..школовао. св у .Лз.)п«и.ру, Рчму, ,Мос ,к .ви и. Паризу. У 11ародно прзорицп' ступио је 1912 као диригент, а 1925 пбетаје дирбктор Опере, на коме ее положаЈУ налази све до 1935 По&лв твга он је арофесор. на МузичкоЈ академији, и ди ректор музичког програма радио (Јерграла. Као композитор г. Христић пиН1е сретовну и цгксн. ну музику. НаЈпозчзт .ИЈ .а су му дела: две евите из балета 0:.ридска леГ('нда, мувКЦКв драма Сутон, народни КОМад с певањем Чучук СчанЛ, ' бзлет Охрндска легенда, уводнз муаика зз ораториЈУм Виекрсен^. .Сем. трра г Хриетић је напиеао сиенску музцку за Вбчџтог мдадожењу, Уображеног 6олфсцика, Зимску бајку, Хамлцта, Џуру игд. Од црквене музике најпрзнатчје му је Опело за мешовити хор. Хороаи, велики број .песдма.. УЗ пратњу клавира зопуцрују стварање г. Христићз, Причиком преузимкња дужности у Београдској опери г- Христић Је дао изјаву Српској сцени, из, које. доноеимо, ове одељ ке: : - ч ■'• ; — ГТп"еп м^огл ' ст"'ч ' посао и *едики, компликовани

проблеми, већи од оних који су били при оснивању Београдске оцере после оветског рата, на којимз сам тада радио... Један ,од првнх проблема је стварање и проширење данашњег мадог оперског репертоара, а у вези с тим попуњавање и јачање оперског ансакбла... За сада могу само рећи да сам решен енергично да пристуним поолу и да имам утисак да код ансамбла постоји се/икЈ н ;гл .а за ицтензивним радом. —-»«—• СЈУ1РТ ПАУЛА КАСКОГВИА " -Недарио .је у Хзновер-Миидену преминуо у 86-тој години нрофесор Пауд Каскоч^и. дугогрдншњи директор једие групе чемзчког лингвиетичкрг инст-итута, Профееор Каскорби нарочито је пазнат са евојим иетраживзњима о немачкмм именима, које де објавио V књизи Немачка породична имена с$ историског, географског и етимџлошког гледишта. Године 192,1. прдарена му је титуад почасиог доктора Универзитета у Гетингену. >ј«~-» ДОБИЈАЊЕ ХОРМОНА ИЗ С.ОЈЕ ЕОС) Усцео је ро^ушај да се од е.о.1е доби.ју. хормрци и то како ..прогастрон" (женски хормон) тако и тестореоп (мушки хоруон). Г"1рви потпомзже и уцапрећује тр^тноћу, а други повећава муцвд 1 ротенцију. Продукиија у већим количинама успелз !е заеадз сзмо јсиц за женске хормоне.

Просечан човек се и може иодносити, али нроеечан пееник никако; Хбрације Џ већ рекао да је прпсе.чан песник несрећа и за богове, и за људе/ и за КРИТИ• чаре.