Srpski narod

Страна 2

СРПСКИ НАРОД

29 мај

Ие^ши преГлеџ гмеЏџиароџних дтаЏа^а

ПЕТА ИНТЕРНАЦИОНАЛА

Г Стаљин ратује на три фронта. Први фронт је онај борбени на Коме је добио толико тешких удараца. Други фронт је унутрашњи, на коме је такође потунев. Он је увидео да не може да одушеви свој н.арод идејом светске револуције, ца је зато ство,рио појам „совјетски патриотизам" како би омогућио извесан паралелизам између иравца народне душе и нравца комунистич I ке странке. У том отступању са висова комунистичких начела . ;Стаљин је следбеник Ј1ен.ина, који је такође једном отступио веома далеко од првобитних положаја, како би добио одушке. за нову офанзиву против руског народа. Онда је то била економска : борба, у којој је Лењин имао ве; диких тешкоћа, па је зато морао 1 објавити такозвану нову вкјном ску политику, дозволити праао сопствености и слободну трговику. Затим, иојзчавши своје сна ' ге, он је прешао у офанзиву и : коначно одузео руском народу ј његову привредну слободу. ; : Исти маневар изводи сада Стз: 'љин у области политичка борбе | цротив руског народа. Он дозвољава кокетирање са илорајом | царске Русије, слави подвиге ' царских армија у многим ратовима и приређује црквене церемо,није како би показао да је престао са прогонством религије. Стаљинови комунисти знају тачг но и говоре о томе да је то привремено попуштање изазв.ано ратном ситуацијом, а да ће после рата политика комунист-лчке етранке у СССР, кренути ранијим правцем, || ' ' I ј Маннкир за Стаљина ['1 Трећи фронт на коме се СтаЉин бори, то је борба против Британоамеричке коалиције. Разоран рад комунизма осећа се не : само у земљама које нису у при| ! јатељству 6а СССР, већ и у оним које су са н>им у пријатељству. Стаљинов став неучествовања у свемогућим конференци, !јама антиевропске коалиције доказује да се он енергично бо| ри против својих пријатеља. Он је послао делегате само на једну конференцију — на конференцију за расподелу животних намирница. Али их ,је послао само зато да би захтевао да се прво намирнице шаљу у СССР за црвену војску, а тек остатак да се расподели између коалираних земаља. Тим својим ставом он је минирао конференцију тако да су поједини делегати (између осталих и амерички) напустили конференцију. Рузвелт и Черчил нису у стзн>у да спрече ту разорну делатност Стаљина, али они су се задовољили мање тешким задатком: да дотерају Стаљинову спољашност тако да он не буде сметња бар у унутрашњој погштици САД и Британије. Рузвелту је пошло за руком да претвори Стаљинове канце у маникиране нокте: Стаљин је укинуо Коминтерну. Циљ овога корака је одмах објаснила британска штампа која је истога дана писала: „Гебелсу је одузета могућност да застрашује свет комунизмом". И шведска штампа је писала да је укидање Коминтерне последица страшног утиска у свету који је учинила афера у Катину: Ста-

љин Је морао некако да прикаже да је пресгао да буде комунистичко страшило за. цео свет. Међутим, сами комунисти ван СССР својим непромишљеним резолуцијама парализовали су Стаљинов маневар, — Гебелсу није одузета могућност даљег предочавања свету комунистичке опзсноети, јер комунистичке странке а на првом месту шведска комунистичка странка изјављују потпуно отворено следећс: ,,'Због ратне снтуације било је неопходно да Трећа Коминтерна неетане са површине; али она ће да ради подземно све дотле док Стаљин буде победио у рату; онда он неће морати више да буде обазрив према буржоаским државама и онда ће Трећа интернационала поново да избије на површину".

љиновим рукама, постојаће. повезаност свих комунистичких странака на свету московским центром комунизма. Штавише, садашња нова фаза у животу комунизма даје комунистичким странкама већу могућност да спроводе своје разорне намере. Оче се проглдцЈују сада националнцм странкама, тобож независним од интернационалног центра и зато тврде да не постоје формалие препреке за њихов рад. У Еиглеској комунистичка странка је већ прешда у офанзиву и затражила од Савеза радничких организација да буде примљена у тај савез. То би значило претварање Тредуниона у комунистичку странку. Цела ова. комедија са укидањем Коминтерне захтева да се постави питање: ако је светско јединство комунизма једна иде-

званична изјава о могућности искоришћавања совјетских ваздухопловних база за британоаме' ричку авијацију која циља на Јапан. Том изјавом су хтели да нервирају Јапзн. А затим је Черчил рекао да Јапан гледа веома неповерљиво у правцу СССР. Тим речима је Черчил хтео да нервира Совјетску Унију. У погледу изазивања совјетско-јапанског рата Рузвелт је одлучнији него Черчил. Рузвелт завиди Черчилу што овај има таквог енергичног и жила§ог најамника на европском континенту као цдто је Стаљинова војска, док, међутим, Рузвелт има сасвим малаксалог најамника —■ чунгкиншку Кину. И он би хтео да добије у замену Чан Кеј Шекове војске Стаљинову војску на обали Пацифика за рат против Јапана. И Рузвелт мора да уви-

Совјетски брод уннштен немачким оружЈем у једној

Укидање Треће интернационале је провидан трик. Он је обмана и у суштини и у извођењу. На пример, Стаљинова одлука је објављена 22 маја, а пошто је Рузвелтово писмо стигло у Москву 20 маја, то Рузвелт може сада својим бирачима на претстојећим изборима да каже да је он поправио Стаљина, Међутим, Стаљин је ставио на својој наредби датум 15 мај (о томе се Американцима не каже), како би могао својим људима да каже да је учинио тај корак без Рузвелтовог притиска. Дакле, обмана са свију, страна, Интернационала субвенција Укидање Треће интернзционале не претставља никакву промену у односу демократских и комунистичких снага. „Краљ је умро. Живео Краљ!" — исто се може казати и сад: „Интернационала је умрла. Живела Интернационала!" Уместо Треће интернационале долази пета. Баш пета, а ие четврта, јер је четврту резервисао за себе Троцки. Ова пета интернационала ће имати исте функције као и Трећа, а исту и организацију, јер основа организације светске интернационале остаје непроменљива. А та основа јесте новчане субвенције из Москве. Док постоји државна благајца у Ста-

Ја, онда да ли се може идеЈа укинути једном наредбом? Ако није идеја, онда сарадња комунистичких страиака је злочиначКИ КОМПЛОТ, I : , | ј Дакле, ако Ј "е идеЈ'а, онда Ј "е укидање само комедија, ако није идеја — онда постојање комунистичких странака је злочин према народима и државама. Провокаци је Ништа се није променило после Стаљиновог трика. Иако Тајмс пише да је совјетски комунизам био ратоборан само у току првих пет година свог постанка, ни Енглези не верују у питомост комунизма. И како могу да верују кад су са толико нервозе пратили грађански рат у Шпанији! Сада британска влада стоји пред новим шпанским проблемом. Проносе се верзије да је Стаљин попустио у питању Коминтерне, али је захтевао да се учини највећи притисак на Шпанију како би изашла из нератујућег става, притисак на Турску и осим тога да СЈ 'едињене Америчке Државе објаве рат .Финској. Ова провокација рата између САД и малене Финске није ништа према оној провокацији коју сад чини Рузвелт и његов помоћник Черчил према Јапану. Ових дана је у Вашингтону пала

црноморској луци , (Фото: В. В. А.) ди да за борбу на Пацифику Британоамериканци немају војске: америчка је домобранска, британска мора да штити Индију, чунгкиншка је у расулу. И зато би заиста било корисно да се Стаљин упрегие и у пацифичка ратна кола. Али Черчил зна да би то значило огромцо слабљење Стаљинове борбене енергије у Европи, и то не само зато што би он морао пребацити један део трупа у Источни Сибир, већ и зато што би Јапанци прекинули снабдевање Совјетске Уније преко Владивостока и Николајевска. Зато је Черчил у Вашингтону био веома уздржљив у одговорима по питању развоја политичке и војне ситуације на Пацифику, Изјаве без садржаја О том састанку Черчила са Рузвелтом може се казати: километарска конферисања — милиметарски резултати. У Вашингтону није постигнуто оно што је желео Черчил — приоритет европских ратишта, ни оно што ј 'е под притиском својих стратега тражио Рузвелт — првенство пацифичког ратишта. Остаје по старом: два ратишта, два рата. А то значи и две разне политике: Сједишене Америчке Државе настављају политику грабљења наследства Британије која још није умрла. У томе је смисао пацифичког рата ,САД. А Брнта-

нија наставља цолитику мешав>а у европске ствари како би сметала најјачем континенту земљине кугле да постави ствари на место, да постави Британију са њених 45 милиона становника на меето које јој одговара код упоређења са правом 300-милионског. бдока Европе, Дакле, најважнији резултат дугачког конферисања Рузвелта са Черчилом јесте: све по старом. Све остаје по старом у логору противевропске коалиције. Американци се боре са Енглезима по индуском питању: британоамерички вазали не слушају своје наредбодавце. Тибет не цропушта ратни материјад за Чунгкицг. Египат не жели да стуод у рат. Жиро и де Гол настављају своју борбу. Иако су та два генерала сада сели за исти сто, ипак Енглези пишу да је то из-. мирење личило на свадбу у којој је момак који је завео девојку морао да дође у цркву на захтев девојчиних родитеља. Каква ће бити брачна срећа <—< е томе не мисли та родбина. По старом остају и односи између емигрантских Пољака и Чеха. Свађе између те две групе могле би да се претворе у конфликт, да су те групе имале каквог год значаја, да иису биле владе без корена у народу. И ова чешко-пољска свађа је једна од карактеристика односа у логору противевропске коалициде.

Снага Осовине У тогору Европе дошлз је 'о-. вих дана до изражаја јака солидарност између две водеће државе нашег континента. Четворогодишњица Пакта између Берлина и Рима дала је повода да се баци поглед на пут који је већ пређен и на пут којн ј"ош претстоји. Ретроспективни поглед доводи до убеђења да се блок који носи назив Осовинз потпуно оправдао и да се претворио у чврсти политички и вој'-. ни организам. Претстојећи пут тог блока који предводи народе европског континента биће пут ка победи јер су одлучна воља и снага нових идеја гаранти коначног успеха. Појавио се сада и нови значајан чинилац у борби за спас Европе. То је руски национални покрет. И тамо у ослобођенмм земљама идеја Новог, Поретка оживљује душе 80 милиона људи, а национална идеја подиже те људе на борбу против комунизма., МЕС. '"

пши АРОА ГЛАВНИ УРЕДНИК, одгово* ран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). Телефон: 20-383. ШТАМПАРИЈА „ЛУЧ", Краљице Наталије 100. ј Телефон: 21-772. Тромесечна претплатз 36 дин. шаље се преко „Пресе", «. д. Влајковићева 18.