Srpski narod

Бобара уништено, тол\<ко народног зноја упропашћено! Генерал Недиф. у сзоме прогласу потсећа како су сзесг1и и родољубиви Срби одазвали се његовом позиву да стуле »у свети бој против те црвене немани «. То су били у првом реду национални омладинци и српски сељаци, чувари свете српске груда, који су са мало оружја али са ^лного пожртвовања отерали са домаћег прага ту црвену аждају, баш кад је била разјапила своје балаве чељусти да прогута цео српски народ, тако да од српског народа не би остало ни трага ни помена. Спасавајући себе, свој пород, своЈу н>иву и своје светише српски народ показао је целом свету да је спреман на све жртве у борби против црвене куге и да је неразлучио веззн за европску, хришћанску културу. Својом свеш&у и својим снагама помагао је он носиоце борбе противу комунизма, да се угаси варница црвене ватре, коју су ■тратези светске резолуције хтели да изазову у срцу Балкана са надом да ће она са овог подручја пренети се и даље. Тако је црвени међународни олош под командом светског јеврејства, наишао на »тврд орах«, на вољу и вековну традицију српског народа, неразлучно везаног за родну груду и за своју прадедовску веру, које су му дале да згроми војнике црвене сотоне и да сачува српско име за буду^ност и српски образ пред Европом. И као што каже генерал Недић »српском народу суђено је да се бори противу некрста«, и он је бранир стопу по стопу српске земље, као непрекидно тло европске отаџбине од најезде са истока и после много жртава и крви он је пао у борби за »крст часни« бране^и на мртвој стражи европску културу. Тако је он и јуче остао веран својој историји, остао је достојан својих великих пређа, који су на Косову попожипи своје животе, дајућн времена Европи да спреми одбрану од османлијске навале. I Савлађују^и својим снагама или Цомажу&и да се искорени гамад ^рвене немани на нашем тлу, .^зпски народ је успео да сачува Мир и ред на овом европском подручју, које му је судба доделила, док су други народи на челу са Великим Немачким Рајхом водили директну борбу са црвеним хордама, које су покушале инвазију Европе. Данас он на своме сектору, одајући се предано раду и стварању, врши своју дужност лојалног и искреног члана европске • заједнице, доприносећи материјално и морално Да она коначно триумфује над заклетим непријатељем Европе, њене културе и националне индивидуалности европских народа. 1 У овом часу када англосаксонска плутократија, удружена са црвеном Москвом, под духовним воћством међународног јеврејства насрће на независност Европе, дужност српског народа јесте да и даље најбудније чува мир и ред на своме подручју, да не подлеже њиховој пропаганди са лажима и блефовима. Императив садашњости српеког народа и његове будућности јесте да свим својим снагама и сретствима допри-

носи да ее одбиЈу напади иепријатеља Езропе, јер ће само тиме сачувати свој опстанак и обезбедити себи достојно место у европској заједници. Његова је дужност данас као и јуче да послуша позив генерапа Недића: »да станете опет чврсто под моју команду и нашу српску заставу«. Српски народ ће се поново одазвати овом позиву спасиоца Србије, јер је увидео да се није покајао што је тако урадио пре две године, када је у заједници са њим сачувао своју буду^ност. Он &е га и даље Свесрдно и верно помагати у његовим натчовечанским напорима да усред овог светског вртлога сачува српски народ, чувајући као зеницу свога ока мир и ред у земљи, не поводе&и се за лажљивим гласовима и пустим обећањима. Он &е га послушати у његовим саветима да се трудимо да само радом поправимо што је пропуштено и уништено. »Не шалите се главом«, каже на крају свога прогласа генерал НедиК, јер су времена и сувише тешка и озбиљна. Нове грешке, нове непромишљености носе у себи смртну опасност за српски народ. Узалуд ћемо затварати очи пред трагичном стварношку: може нас нестати ако учинимо само и један нов погрешан корак, ако и за један тренутак подлегнемо тренутним утисцима неког дога■ђаја, верујући у могућност успеха неког подухвата. Сачуваћемо се у овим критичним данима само тако, ако знамо да је Европа данас неосвојмва тврђава, коју чува најбољи и најпожртвованији војник света, помогнут од осталих европских војника, о чију ће се свест и хероизам, као и о челик и бетон, сломити сваки непромишљени насртај на европско тло. Сва друга веровања и прогнозе јесу смртоносне варке, које могу изазвати нову катастрофу, за коју нема више лека. »С-Н«.

пски АОПД ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковив из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Пресе«, а. д. Влајковићева 8.

НЕДЕЉНИ ПРЕ ГЛЕД МЕЂУНАРОДНИХ ДОГАЂАЈА ЛОЗИНКА: НЕКАЊЕ

Берлин, 22 јуна Ратна и политичка ситуација налази се данас угл©вном у стању напрегнутог затишја. 0»о значајно стање у задње време се^врло често испољава у свету испуњеном електрицитетом и сва ки час може да се појави пламен ма на коме делу џиновског фронта. Нерви света су затегнути и сада се прикупљају снаге за изненадни скок. Из Берлива се по сматра положај европске тврђаве хладнокрено и са пуно поуздања. Противосовинска пропаганда труди се да бујицом вести утиче на нерве Европљг.на са поновним наглашавањем о припреми инвазије на европски континент. Ратни положај, а нарочито политички положај нису у складу, а с тим у вези су и појачане вести које се сваког дана пуштају кроз штампу и путем етера у свет. Фронт на Истоку је стабилизован у оном стању у коме се учврстио после слома Совјетске офанзиве према Дњепру. М&совни напади на кубански мостобран стајали су огромних жртава совјетску војску и остали су безуспешни. Јачина и огорченост тих напада указује на важ ност коју воћство црвене армије придаје том закорачењу немачке војне снаге према Кавказу. Одлучна одбрана доказала је значај који немачко ратно воћство везује за запо-седнуте области око Кубана. Питања која се у круговима страних посматрача у Берлину дискутују јесу: хоће ли немачка Врховна команда започети вову велику офанзиву на Истоку, или ће у току овог лета задржати дефанзивну тактику, остављајући совјетским снагама да бесомучно нападају и да се још јед ном искрве на бедему који је учвршћен од Лељинграда до Тзг ганрога. До с?да нема изгледа да се једна или друга страна спрема на догађаје као што су то били они у 1941 и 1942 години. И воћство и војници врше свој посао. Пажња је напрегнута, транспорти оружаних колона крећу се према југоистоку. Да ли ради одбране, или напада, то се још не може рећи. Можда ће један од наредних да на ово разјаснити. Слична је ситуација на оном

39?

ТхАбРШШ у с&Јсу [ај"1иј /

чОхдас риг.С.Бр.9И03 од 1-6-1?«

другом фронту који се протеже од северног Рта до Пиринеја и од ПиринТгја до Босфора. Немачка обавештења наговештавају само снагу отпора, благодарећи тоталној мобилизацији Немачке и свеукупне европске рад не снаге, а која се изражава у подизању одбранбених постројења невиђених сразмерз и знатног појачања продукције ратног материјала и оружја. Са противне стране долази гласање и прегласавање вести, нагађање, претње и комбинације које су у пуном смислу офанзиве на обале Европе, док из свега тога за сада још нема чињеница, коЈе одговарају узбудљивости овог наговештаја. Прзтив овог рата нерава, Немачка истиче појачану дисциплину и веруе у снагу сонственог оружја, а Итглија -- која је већ толико псстала главним објектом жчвчгне офанзиве англо-саксонске пропаганде — одговара мерама које значе прикупљање нацлоналних снага за одбрану до краја. У Берлину се, због таквог стања ствари, обраћа велика пажња унутрашњем фронту, еврзпском нервном фронту, од чијег стања зависи у многоме развЈЈ догађаја. Написи др. Гебелса у Дас Рајху и многи чланци у немачкој штампи, јасно указују на то да је унутрашњи фронт у Ве мачкој — то се увек подвлачи и понавља — по свом ставу достојан фронта, који се са оружјем у руци бори против спољњег непријатеља. Бомбардовање градова, ма колико било велико и тешко, ма колико стајало великих и материјалних жртава, није у стању да поколеба тај фронт. Унутрашња дисциплина, која се заснива на савести сваког појединца, чак и на снази свеобухватног партиског апарата, потпуна је и чврста тачка. Недавним говоримз водеће немачке личности изнеле су, у де лимичним подацима, стање ратних потенцијала и наоружања уз истовремено наглашавање са одлучним уверењем у крајњи исход борбе. За сада је међутим чека.»е лозинка, под којом се одвија филм немачког живота. Чекање није оно што ће доћи, чекање је привођење у дело одлуке, коју су немачке политичке и ратне вође свакако већ донеле. Данашња ра.тна ситуација је таква да се Немачка може одлучити на напад, или на одбрану. У том погледу је иницијатива на њеној страни. Овај напад ће доћи ако постоји индикација да се изненадном тежином удара може постићи коначан ефекат, док тактиком одбране, ако се тај ефекат не може постићи офанзивним путем, може још боље и са мање жртава. У међувремену Берлин пажљи во посматра развој догађаја на другој страни, региструјући све појаве, које показују унутрашње стање у противничком табору. Пре свега се прате поЈ &ве совјетске инфилтрације бољшевизша х аигдо-саксоцским зем -

љама кој > су пОЈачане после од луке о тобожњем распуштању Коминтерне. Затим настојања и жеље Велике Британије за коначиим уређењем Европе, па до изнуђавања Совјета код југословенске емигрантске владе, значајно је исто тако за положај противосовинске коалиције. Сједињене Америчке Државе потчиниле су, услед подређеног, положаја који према њима да* нас заузима Велика Британија, целу Јужну Америку. Африка је нов плен америчке експанзије, а од 3,700.000 инвестиција иностраног британског капитала, готово је већ једна половина, прешла у виду плаћања ратних трошкова, у америчке руке. Оно што је остало налази се под не* миновном пропасти британског, империјализма. | . | Исто тако је јасно да Рузвелт^ који жели 1944 по четврти пут, да буде изабран, мора да водн рачуна о мишљењу својих маса.< Те масе, нарочито фармери,: према написима у америчкој штампи, не увиђају зашто треба жртвовати људске животе и ж> В21Ц на рат у Европн када Сје« дињене Америчке Државе нема-> ју никаквих нарочитих интереса да ограде прогутану Африку и Јужну Америку, када још на Пацифику постоје неокрњене ја панске снаге. Велика Британи- 1 ја, напротив има интерес да се све сконцентрише на рат у Ев< ропи, јер сваким ДаноМ она гу> би све више од својих импери.јалних позиција у корист Сједињених Америчких Држава. Великој Британији се жури, а Сједињене Америчке Државе не мају никакве потребе за жур* бом, јер се њихови интереси за рат у Европи полако хладе. Истовремено у погледу тре< ћег савезника СССР влада пот-. пуна неизвесност. Његов план се не објављује званично, ала индискрецијом се сазнају његове жеље, које се протежу до обала Јадранскога мора. Стаљин се не миче, и ако се једнакз и понпвно позива на уобичајне алузије, а британски управљачи показују своју ватрену жељу да се с њим састану на медитерзж ски разговор. Званична еовјетска агенција коментарише сарад њу са англо-саксонцима, као појам који је везан за трајање ра< та. Отуда ових дана поново сб говори у енглеској озбиљној конзервативној штампи о могућ ности трећег и^ејног светскоп рата, који би се непосредно везао за два претходна. Све ово претсказује бучне насртаје на живце нашег континента. Званични кругови у Берлину прооуђују положај потпуно хладнокрвво и са пуно поуздања у коначни исход светског хрвања. Да ова година, међутим, стоји још у знаку употребе новог сна жног оружја, које неминовно спрема немачка индустрија за наоружање, може се сматрати извесним. Како ће се, супротно очекивањима, десити још ове го дине велика изненађења, она могу доћи вероватно само са ове стране. УШЦ