Srpski narod

Српски народ, 10 јула 1943

Порцелан, уметнички производ и домаћа потреба

Неколнко рени о данашњој шачкој производњи порцелака

Написао Р у д о л ф Лунгхард директор Државне стручне мајсторске школе

Постанак појма европског порцелана везан је за Немца Бетгера који је први у Европи пронашао поступак за израду порцелана и за оснивање Радионице порцелана у Мајсену године 1710. Са Мајсеном, као извором и полазном тачком, развила се не само у Немачкој него и у многим другим европским земљама читава богата порцеланска културз која, по својим основним карактерним цртама и нарочито ако узмемо као мерило за њих поређење са ређим порцеланом са Далеког Истока, има своје сопствено и оригинално европско обележје. Отуда још од првих фаза проналаска немачког порцелана можемо да разликујемо између европске културе порцелана с једне и кинеско-јапанске с друге стране. Џ ОД „МАНУФАКТУРЕ" ДО МОДЕРНЕ ИНДУСТРИЈЕ Још од првих времена проналаска немачког порцелана у Мајсену, немачкој култури порцелана неоспорно су признавали воде1пИ положај у Европи; а ту своју лепу улогу сачувао је немачки порцелан све до данашњег дана. Док су у доба оснивања првих радионица (»мануфактура«) за стварање и развијање уметничке израде немачког порцелана нарочиту заслугу стекли немачки владари, било тиме Дјто су из својих личних сретстава отварали »мануфактуре«, било што су појединим постојећим радионицама уступали велике поруџбине, у току даљег развитка, па све до нашег времена, тај су аманет прихватили с једне стране државна управа а с друге стране приватна индустрија, одржавају&и, помажући и развијајући све даље ту лепу тековину. Од некадањих најстаријих и најугледнијих немачких »мануфактура« непрекидно су се одржале, од свог оснивања па сзе до данашњег дана, Мајсенска радионица, Берлинска радионица и Нимфенбуршка радионица. Друге међу овим првим радионицама, као например Фирстенбершка мануфактура и »мануфактура« у бечком Аугартену, биле су неко време престале с радом, па су потом поново отворене и обновљене. Свака од тих старих и угледних радионица гледа свој нарочити задатак у томе да и даље чува и одржава своју сопственуЈ оригиналну традицију на пољу порцелана. Ако ни ове старе радионице, разуме се, нити су могле нити су хтеле да игноришу нове техничке тековине које су временом наилазиле — на пример, у погледу начина справљања саме смесе и конструкције пећи — оне су ипак и надаље, поред својих нарочитих одлика на пољу уметничко-занатске и мануелне вештине, остале верне својим лепим предањима нарочито са гледишта брижљивости којом је ра■ђен сваки поједини комад који је из њих излазио, не сматрајући га никад предметом неке производње у серији, него као индивидуалну творевину за себе. ЧУВАЊЕ ТРАДИЦИЈА Ове старославне радионице ематрају да је врховни и основни закон чување и одржавање велике традиције немачког порцелана, али при свему том умеју да воде рачуна и о духу времена, не само у погледу прелажења на нове облике и на нови стил сликарства на порцелану, већ и тиме што њихови вајари, нарочито обдарени за рад са порцеланом, ударају новим путевима и у погледу пластике, постигавши у том погледу велике успехе. При том мислимо, на пример, на дивне порцеланске пластике Шојриха које је тај вајар, неупоредиво обдарен баш за рад са порцела-

за порцелан у Зелбу ном, између осталог створио у Мајсечу и Берлину; алислимо на ликове животиња које је дао Есерс, толико складно прилагођене материјалу, као и на дивне творевине које је у Нимфенбуршкој радионици дао Вакерле. Таквим радом, немачке »мануфактуре« доследно су одговориле нарочитом задатку који им припада у оквиру стварања на пољу немачког порцелана и његовог одржавања у својству оригиналне културне тековине. Међутим, при свему том, од одлучујућег утицаја за даљи развитак немачког порцелана било је стварање немачкв порцеланске индустрије у правом смислу речи. Треба истави као нарочити пример немачког предузимачког духа чињеницу, што је немачка порцеланска индустрија успела да за сразмерно крзтко време направи порцелан општенародним добром у најлепшем смислу речи. Уједно, немачка индустрија порцелана каквоћом и ванредним својствима својих производа извојевала је значај и ранг једне од великих светских индустрија. СТВАРИ БЕЗ КОЈИХ НЕ МОЖЕМО При томе треба имати на уму, да је стварни развој немачке индустрије порцелана као такве отпочео пре непуних педесет година. Утолико је значзјније што је за толико кратко време порцелан, дотле одомаћен само у круговима иму*.них и повлашћених, постао општим културним добром готово свих просвећених народа. Наша данашња култура стзна и трпезарија више се уопште не даје ни замислити без порцелана; у тој вези, он је за нас постао ствар која се сама по себи разуме, без које нити бисмо хтели, нити бисмо умели да будемо. У оквиру немачке производње порцелана свакако да прво место

ПОСУЂЕ ЗА заузимају предузећа која се налазе у северном делу Баварске. Уједно су баш та предузећа најбољи, управо школски пример за стваралачку снагу немачког предузимачког духа. ГРАД ПОРЦЕЛАНА Док је оснивање фабрике порцелана Ц. М. Хученројтер у Хоенбергу на Егри, а нарочито нешто доцније оснивање предузећа Лоренца Хученројтера и Ф. Розентала у Зелбу, било полазна тачка за тај рад, временом је у том крају, а нарочито у Зелбу и његовој ближој и даљој околини, о-

снивана фабрика за фабриком. А међутим, све те фабрике без разлике нису себи ставиле у задатак израду јевтиних производа у маси, већ су се строго придржавале начела изразито квалитетне робе. Данас су већ име града Зелба, »града порцелана« и имена великих фирми Розентал и Хученројтер у целом свету одомаћени и учвршћени појмови који симболишу немачки порцелан. Поред тога, у Зелбу је 1908 године основана садашња Мајстсрска школа за порцелан која свој задатак не гледа само у обучавању стручњака за тај посао, већ и У даљем испитивачком и опитном раду којим би се дошло до нових етапа на пољу развоја немачког порцелана. Данас у порцелану гледамо не само уметничку материју која се одликује као мало која друга својом чистом белином и лепим својствима у преламању светлости, а која уз то, с обзиром на подесност за стицање племенитих уметничких облика, добија свој нерочити чар како у сликарству, тако и у вајарству. Не само у старим традиционалним немачким »мануфактурама«, него и у уметничким оделењима фабрика Розентал и Хученројтер, ова Се култура порцелана брижљиво чува и све даље развија. Не само у Немачкој, већ широм света наишле су на највеће признање творевине ових уметничких оделења, како на пољу пластике, тако и у области сликарства испод глеђи и на самој глеђи.

Смрт Роберта Бракс

ПРИМЕЊЕНА УМЕТНОСТ Али при свему том, у порцелану не гледамо само уметнички производ као такав, већ уједно и као дома^у потребу без које не можемо, која нас од јутра до мрака прати при јелу и пићу, а која својим привлачним изгледом доприноси да нам свакодневни

»МЛАДА ДЕВОЈКА« ОД Г ■'/ ■ }|.'Л\ .^2*'.: I 1 са гледишта намене појединих предмета, дали безброј савршених типова стоног посуђа, посуђа за кафу и чај, ваза, крчага и разних здела које су како по лепоти тако и по начину обраде наишле на најве&е признање.

РОФЕСОРА КЛИМША (ЕигораЈзсће Когезропбепгеп) Уметници и занатлије, техничари и истраживачи, радници и индустријалци, сви су они својим радом допринели да немачком порцелану извојују* место које му припада по нарочито) његовој лепоти и чистоти материјала. Тиме је немачки порцелан постао једним од битних израза немачког квалитетног рада и стварања, чији је назив постао општеусвојеним и чврсто укорењеним појмом широм света, један од неопходних састојака свега што подразумевамо под културом и цивилизацијом. У Соренту је умро Роберто Брако, један од најугледнијих италијааских драмских писаца. Брако је рођен 21 септембра 1862 године у Напуљу. Истакао се прво као новинар. Постигавши неочекивани успех са низом шаљивих комадића у једном чииу које је збиља био написао онако више „од шале", све већма

се посветио драмској књижевности и временом је избио у прве

редове на том пољу умног стварања. Од његових комада, у иЧАЈ ИЗРАЂЕНО ПРЕМА ПРОЈЕКТУ РУДОЛФА ЛУНГХАРДА ностранству су најпознатији: Маске, Трагедија душе, Горки живот учини складниЈим, лепшим Данас у свакодневном животу м г и пријатниЈ - им. на све стране наилазимо на ове Баш у току последњих година, предмете у чистој, једноставној комади преведени су који на немачка индустриЈ 'а порцелана Ј 'е белини, са мало али укусно сли- седам који на осам страних јеу свом раду и у својим смерови- ка или украса у боји, без прете- зика> 0сим тога> Брако је писао ма обратила пажњу и на оваЈ по- ривања у рељефном украсу, док следњи момент, трудећи се да у за нарочито свечане дане на до- и п Р иповетке °Д којих је неких што већој мери, стварањем нових му, дане радости у породици, и- 200, нарочито одабраних, сачумодела и изналажењем нових о- мамо на расположењу нарочито вано по разним збиркама и анблика, изађе у сусрет нашој же- лепо посуђе, са драгоценим сли- тологи ; ама љи да нам предмети свакодневне карским радом, предмете који употребе буду што узорније и културом што је одају, својим привлачниЈ 'е спољашности. У том зналачки рађеним украсима, ледуху су немачки уметници и ве- потом и светлећим својством сво- т је б м штаци на пољу уметничког занат- ,их б 0Ј а и уопште у сваком по- ђ ^ шго % без главе нема ства, држећи се упоредо начела гледу уметничком израдом прет- в оелности топзоа лепоте и складности са употреб- стављају стално уживање за наше ^ љеним материјалом и подесности око, ч