Srpski narod

ж ж ^

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД МЕТ/УНАРОДНИХ ДОГАЂАЈА

X?/ XV XV Ж Ж ш

Позадина и узрочне везе инвазије

Почетак инвазије на Сицили.ју пада у исто доба, када је светска јавност необично заинтесесована и објављивањем докумената француских, пољских и дру гих дипломата, ко.ји се односе на Рузвелтово припремање за рат. Између искрцавања савезничких снага на Сицили.ји и пута који .је Рузвелт превалио у току последњих неколико година у својој политици, постоји по литичка веза, коју при оцени бу дућих догађаја не треба изоставити из вида. Јужни европски фронт О војно.ј страни инвазионог подухвата Англоамериканаца на Сицили.ји се данас може рећи врло мало, јер су операције тек у своме зачетку. Сем тога ле то ствар војнога хроничара, док се ми задржавамо, по своме обичају, на разјашњењу политичке по задине и политичких момената овог на.јноВијег војног догађаја. А та политичка позадина је оно, што је данас већ у целом овом подухвату, без Обзира на његов свршетак, јасно и о чему се већ данас може дати оцена са пуно сиг.урности и без бојазни да ће политички догађа.ји ма штч демантовати. Политички је подухват, који ,је започео пре неколико дана на СицИли.ји, проилвод доста компликованих односа у протиа >совинском табору. Од уласка Лме рике у рат преко искрцав^ља англоамериканских трупа у фрзн цуској Севернод Африци па до чапнда на Сипилију иде лр)ва ликија, а све ове различите в-.јне о^ерације сто!?, опет с дедне страке узрочно у в^зи са планом бритгжске политике, која 1г још 3940 грдине — лосле избацива : ња енглеских дивизија са европ сл< г.1 запада код Денкеока - сзу своју активност упоавила у с"вгр?ае јужног Фронта поотив Евросе. Простор кзлгпу Гибралтчра и Дарданела, цела дуисинз Средг'земног м-орз била је опе* ратлионо подручје не само за во: ничке, већ и за политичке подуувате мере. За Велику Британију је европ ски јуи<ни фронт и политички и војнички од много већега зна чаја, но што је то са ма кодим другим делом нашег континента. Међу основне постулате бри танске политике ^долази на прво место владање Средоземним морем као пролазом за Индију, као подручјем, одакле се контролише цели велики део Европе који гравитира ка југу и ка-о поморском везом еа областима Блискога Истока, у којима се британски интереси све вИше и више испољавају. А тек на дру го место, после овога постулата, долази стара британска теж ња да преко пута британских острва на Ла Маншу сачува малу и слабу Холандију као сво.1 мо стобран на европском континенту. Лондон — Моеква Сама инвазиона операци .ја по литички је везана за аНглосаксонско-совјетске односе. Није, несумњиво ту толико у питању британски политички и стратегијски план, колико је потребно у овоме тренутку да се совјетскоме савезнику пружи, најзад један видљиви и опипљиви доказ о намери да се ипак приђе успостављању толико траженог другог фронта. Од самог почетка рата несумњиво Велика Британија није учинила ниједан војни потез, V коме би без потребе жртвовала своје људство. За њу је имала, — ради доби.јања времена, да се жртвује Чехословачка, за њу је имала да издахне на жртвенику рата Пољска, за њу је Француска морала да пошаље V борбу цвет своде омладине, за њу је та иста Француска морала да поднесе тешку судбину

побеђене земљс, која никад више у .будућности неће бити велика империја као што .је то била до овога рата, за њу је, најзад, жртвован читав низ малих држава почев од Норвешке па до Југославије. Из истога става треба сада да се за њу жртву.је милион за милионом руских људи, које бољшевизам баца пред немачке топове. У овоме је основа за разумење британско-совјетскога односа. Британци, нееумњивр, у свој савез са Москвом не улажу ни трунке више искрености и намере за сарадњом, но што то чине у својим осталим односима са другим земљама. Британска пословица ,по ко.јо.ј .је у корист сопствене земље дозвољено све — г1§гћ(; ог \ угоп ^, ту соип1гу, — никада се тако .јасно ни.је испољила као у овоме рату, а нарочито у односима између Велике Британије и СССР. Нико неће ваљда претпостави ти да је Кентерберијски архиепископ, производ једне од хиља дугодишњих аристократских фа милија Велике Британрџе, У ДУши одушевљен бољшевизмом, ко.ји би прво њему дошао главе и као духовном пастиру и као племићу и као човеку са највећим приходима у Британској Импери.ји. Али ипак та.ј исти архиепископ држи помпезна молепствија за спас совјетског оружја, држи говоре у кб.јима велича не само сов.јетску снагу у оружју и људству него и совјетски политички и социјални систем, и носи Лењинов орден, који су носили пр« њега шефови Чеке Цержински и Јагода, под чијим је ножем издахнуло много десетина хиљада рускога свештенства. Британски краљ, носилац монархистичке традици.је у најтрадиционалистичкој земљи света, блиски рођак уби.јеног цара Николе II, сигурно не може бити много почаствован тиме што је његов партнер револуцинар из ђурђи.јанских брда ЏугашвилиСтаљин, нити може он да буде велики и искрени пријатељ совјетског гледања џа свет, које у првоме реду и одмах где се дочепа власти скида монарсима главу. Али ипак, тдј исти краљ шаље Стаљину за рођендан савршено срдачни поздравни телеграм, поклања почасни мач Стаљинграду и слика се руку под руку са малим јевре.шном из пољскога гета Мајским, кога је пре више деценија полици.ја Његовог британског Величанства имала у сво.јој криминално.ј картотеци исто као и његовог колегу Финкелштајна — Литвинова. Дом лордова такође, када заседава под хермелинима и са крунама на седим главама својих чланова пред симболичким празним престолом у златној и пурпурној дворани Вестминстер ске палате, не може баш да гаји друкчи.је осећаје, но искрену од вратност према товаришчима у рубашкама и са качкетима, чија .је битна и основна жеља да сву ту господу са високим титулама и баснословним имањима пошаље на.јкраћим путем на други свет. Али ипак та.ј исти Горњи дом изгласава једнодушно и са великим аплаузом адресе дивљења Совјетској Унији, а његови говорници, иза којих стоје посе ди велики као каква мања европска држава, за које ради читава велика војска слугу, најам ника закупаца и кулија, држе говоре у којима се из.јашњавају за социјалне реформе. којима би се поредак Велике Британије приближио поретку кош влада у СССР. А Винстон Черчил, ко.ш .је 1917 и 1918 године био главни покретач оружане интервенције против бољшевизма који је 1940 године грмео изразима, какве никада није унотребл 3 авао чак ни неки националсопијалистички говорник, против Совјет

ске Уније, данас говори како му је једина велика жеља да се што пре састане са Стаљином. Са рсчи на дело К1еђ| ог \угон§', ту соип(:гу, било то ираво или не, било то лепо или не, мојој земЉи користи. И свака од тих гротескних појава, чи.ју по човечанство трагичну комику не треба ниједнога тренутка заборавити, спасава многим десетинама и стотинама хиљада британских војника живот, и помаже Британској Империји да продужи своју егзистен ци.ју. Јер таквим манифестаци.ја ма Британија је све до сада увек на ново нагонила Совјете да се баце у борбу, увек на ново је давала потстрека владаоцима Кремља да наставе ■ бесомучну битку и исто тако бесумучно

сразмера, као што ,|е напад на Сицилију, изискује толике припреме да се оне у року од неколико дана не могу завршити. Али то је само привидно тако. Песумњив је план за инвазију постојао већ много рани.је. НесумнјИво је и бритаиски геиерал штаб, као што је то дужност свакога генералштаба, већ ирецизно израдио све пројекте за сваку могућу евентуалност даље употребе великих агломераци.ја трупа, које је сконцентрисао у Африци. Али исто тако је несум њиво да је у интерееима Англосаксонаца било да са нападом на предстраже европског континента отпочну што касније, када би Немачка била, можда, под последицама једне даље ратне године на Истоку, ослабљена, а ситуаци.ја у Евроии, према бри-

Пипоти, јукаци овог рата, у ра зговору за времг одмора Ро1о: Вс1§га(1ег ВИс1а§'еп{иг

жртвовање својих народиих ма- ; са,- Све у корист и за величину Његовог британског Величанства и његове Имлерије. Све у корист и за величину лондонскога Сити.ја и златнога телета, које Је оковано у трезорима еигле ск& банке. Но дошао је моменат, када ове платонске мере које су Велику Британију стајале само извесног самосавлађивања и велике бу.јице речи и написа, ни.је више довољан да постигне ефекат ко.ји је Британији потребан. Још нролетос Мајски је почео у Лондону на .јавним манифеста цијама да императивно захтева стварање другога фронта. Пово дом прославе 1 маја, Стаљин 1е у својој великој и.зјази исто тако нагласио да тоажи успостављање фронта, на коме ће Британци, сем лепих речи морати да даду и прилог у крви. Почела је припрема за совјетску офаНзиву, али та офанзива ни!е кренула с места. јер је као Vслов било постављено стварање другог фронта. И у ово ценкање паде немачки противудар код Бјелгорода, ко.јим је приирема за офанзиву пресечена и претворена у очајничКу одбрану. Критичност ситуаци.је код Бјелгорода принуди ла .је, најзад. Англосаксонне на акцију. Не зато да би са совјетског фронта тиме одвукли људство или материјал, кош данас Немци тамо употребљавају, већ зато да би Совјетима дали доказа о доброј вољи и дали новог потстрека да устрају у својој борби и да не потраже решење оним путем, ко.шм је кренуо генерал Власов са сво.шм из дана у дан све већим покретом. Рећи ће се да је ово тврђење нетачно, јер операција онаких

танском гледишту, зрелвда но данас. Али, ради се о наставку тактике ко.ја почиње са молитвама Кентерберијскога архиепископа а завршава са бацањем Канађаиа, Норвежана. Пољака, Чеха, Грка, Индуса, Црнаца, Американаца и једног малог броја Енглеза против утврђене Сицилије. Молитве више нису довољне. И из овога сазнања никла је инвазија. А сем тога не треба заборавити да је .јавно мишљење енглеско га пролетари.јата, који је морао да буде пуштен под утицај совјетске нропаганде, почело вођа ма британске судбине полако да измиче из руку. Ни енглеска маса ни,:е друкчија од сваке друге масе: поводљива. лаковерна, без расуђивања и без разумевања финеса и мудрости које леже у гтоједином политичком потезу. Толико се ишло у Вели кој Британији далеко у погледу подупирања тезе о другом фронту, који ,.тек што није успостављен" — (још од пре 2 године) — да ?е, најзад, и енглеска маса то примила за готово и почела сада са своје стране да притискује на вођство бри танске политике да у погледу ових обећања заиста нешто конкретно и уради. Министар унутрашњих дела Морисон у своме говору у Лондондерију потврдио је ретком искреношћу да је инвазија на Сицилију уследила услед закона акии1 'е, који се наметнуо ради стања у коме се налази Совјетска Уни.ја.

Ратни кривац бр. 1 И тако сада бесни под насмејаним небом Средоземља у Сицилији, која је један од најлеп

ших предела Европе, немилосрдпи рат, који ће поред знатног броја во.јника уништити велики броја села и домова, цркава и културних споменика, деце и же иа. А тиге смо усноставили везу, која лежи између инвазије на Сицили.ју и политике Франклина Д. Рузвелта. Јер главии виновник који је рат покренуо, ко.ји је спречавао систематски сваки покуша.ј споразума међу европским силама, који се активно мешао у унутрашњу политику Енглеске, Француске и Пољске да би ство рио атмосферу коТа је довела до рата, — јесте Франклин Рузвелт. 1936 године .још Рузвелт је био начисто са тим да му је потребан рат. Из два разлога: ппво, јер је у. својо.ј великој амбицији желео да под њим буде остварено оно, што се у америчкој наивној унутрашњој пропаганди прокламовало под изразом „амерички век"; друго, јер : е V својо.ј унутрашњо.ј политици дошао у ћор-сокак из кога је могла да га спасе једино ратна акција, у којој би могао, под окриљем ратног овлаштења претседнику, да се претвори из демократског шефа државе у апсолутног дикТатора. Документа, која су изнесена у књизи „Рузвелтов пут у рат" не захтевају никаквог коментара. Она се не могу оповргнути ничим. Свака дискуси.ја о њима је непотребиа. Она су јасна и пре цизна и недвосмислена. Можда ће се наћи неко, ко ће тврдити да .је овај рат> био по.требан да би се кроз њега извео покушај да се сломи немачка сила, ко.ја је притисла целу Европу. Но тај закључак .је нетачан. Јер да ни,је било рата, немачка сила не би- пртисдз & в ропе данас нису' окупиране ии из ког другог разлбга, но баш зато, што је овај рат изазван, што се систематски прииремало све да до њега дође тиме ,што .је вођена политика стезања омче око врата 80 милиона Немаца. Зашто није дато у своје вре ме Немачкој учешће у колони.јама у свету, зашто није омогућен Иемачкој споразум са Пољ ском, зашто је торпедован Мин хен, зашто је против Италије примењена политика санкци.ја, зашто је вођена таква привредна политика да је већ и из самог нагона привредног самоодр нсања морала деднога дана да експлодира обручима изолације и економског притиска стегнута маса од 150 милиона. која од Си цилије до Балтичког мора претставља данас осовину Европе? Франклину Рузвелту било де потребно да стави руку на Јужну Америку и да прогута Британску Империју. И зато је био потребан рат. И зато ,је он тај рат припремао свесрдно. систематски, са виртуозношћу кодој у историји до данас нема равне. Када ће, једаред овад рат бити завршен, и ако ће тада постојати могућност објективног расматрања, онда ће историја о* вога рата започети реченицом: пат је почео јер га .је хтео Франклин Делано Рузвелт. УЕЈШЗ 1

ГЛАВИИ УРЕДНИК. одговоран за садржину листа: Велибор ЈониК ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке) Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Крвљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Пресе«, а. д. Влајковићева 8.