Srpski narod
Српскп парод, 24 ']ула 1943
БЛЕЗ ПАСНАЈ1 Прослава Хелдерлинове најчистији претставнин СТОГОДИШЊИЦе у Београду
европског духовног хероизма ве стране Пиринеја, забпуда с достојна великог брата и зато друге стране«. — Попитика: »кад може да уУиче на њега на његосу Платон и Аристотело писали о вом путу ка Богу. лолитици, као да су хтели да уре- И најзад 23 новембра 1654 годе лудницуп. Али човек врло мно- дине Паскал осећа присуство Бого цени свој разум. Он се узда га у своме срцу и у екстази бе-
Пре кратког времена наврши- ник, затим је у кратким али јез- , После овог одличног предава-* ло се 100 година од смрти вели- гровитим цртама изнео његов ња др Волфа. рецитовао је Ханс ког немачког песника Фридриха живот, његов духовни развој, Кригер, са изванредном умег-: Хелдерлина, једнога од наЈвећих његово уметничко изграђивање ничком дикцијом, десетак наји најзначајнијих немачких ду- и песничко стремљење ка најви- значајнијих Хелдерлинових песаховних стваралаца после Гетеа шим врхунцима духовног ства- ма. Овом лепом културиом при> и Шилера. Ова.ј крупан датум у ралаштва. Предавач је своја редбом Београд се достојно оду* исгорији европске културе про- излагаша илустровао цитнра- жио светлој успомени великог слављен је са дужним пиЈететом њем најкарактеристичнијих пе- песника, уметника и .човека Хелу свима европским просветним сама Хелдерлинових, са финим дерли^а.
И
у њега да реши све тајне. Он је лежи пламене редове, за које центрима, те је сасвим разумљи- естетичким анализама њихових необично горд са њиме. И Па- Ниче каже да су најдирљивија во да ни Београд у томе није високих песничких лепота, са скал му је некада много веровао. молитва: »Огањ-Бог Аврама, Бог могао изостати. Хелдерлинову дубоким улажењем у психологиАли сазнавши његову немоћ пред Исака, Бог Јакова, _ не филозо- прославу у Београду организо- ју његовог духовног "варала. ' к ' јоков , не филојо вао ^ Немачки научни институт. штва и са низом занимљивих паапсолутним, он је пун презира- ф а и научника. — Извесност. Из- у сво ј им просторијама, у прису- ралела и асоцијација. ња према њему, а нарочито пре- весност. Осећања. Радост. Мир- С тву најистакнутијих претставни- Предавач је, између осталога, ма филозофима: шта могу они у Бог Исуса Христа...« То је конач- ка немачких и наших меродав- истакао нарочити значај Хелдерствари, кад и зујање мушице пре- но преобраћање Паскала и он них фактора и знатнога броја ЛИ новог сусрета са Јелинством. кчда њихова најдубља резонова- С ада сав се посвећује вери и у наших књижевних и кУ ^турних Из овога сусрета израсла је она ва 0 ГОСТО вању Берлинске дри. п Пгии тлга !«, ........ г. . радника, познавалаца немачке тајанствена, су.дбински ватрена жавне оп ере, која је дала_ са љубав за античку Јеладу, она ,, В ајрајтским
Извођење „Тристана у Лисабону Извештај' португалских листб-
ња. Осим тога, разум је жртва одбрану својих јансенистичких у- књ^ижевности и немачког духов обмана чула и маште. Зато је ра- верења пише 18 дивних памфле- ног стваралаштва. зум потпуно несавршено оруђе та, Провенсијале, равне Демо- Хелдерлинову прославу је отсазнања и творац многих заблу- стеновим филипикама, које су В0 РИО директор Немачког науч-
. ансамблом „Три-> чежња која се у њему никад „и- стана Изолду «. дали су најла ., 1 е Ј'" аСИла ' чежња према рчко ': скави.ју критику немачкој оперпрема њеним људима и њеној ској умет „ 0 сти у четвртој годиприроди. ^ ни рата јј ист с екуло пише; мИе квих културних манифестација Хелдерлин је и радост и бол мачки уметници дади су дело 1... доживљавао интензивниЈе „его једног Немца, који је највећи
ног института др А. Шмаус, ко-
ма који други „емачки песиик музички драмски геније свих пре њега. Природа, пријатељ- времена, на један савршен наство и љубав били су у стању чин." Лист истиче диригента Ро-
Р азних философија, које оме- заувек уништиле утицај свемоћ- пи1 . ИП1 "° ^ "• та ЈУ човеку да нађе прави пут. Н их 1езуита ЈИ Је °Р ганизовао већ ни 3 ова »Унизите се немокни _ У ' кви х културних манифестациј! , ' Р У » Осетивши после тога да му је за духовно зближење међу нау у , глупа природо, узвику- Бог подарио способност убеђива- родима, за међусобно разумеваЈе најзад Паскал... Чујте Бога!« н, а он почиње да спрвма своју ње и сарадњу. . аскал је онако грандиозно Апологију хришћанства. Болест и Београдски гудачки квартет да му пруже такву усрећеност берта Хегера и сценарију профе ликао природу у њеној беско- смрт спречиле су га да изведе ^' 0СИ Ф Немечек, Андрија Весин- да ј е он мислио да им неће мо- сора Преториуса. Диарио де Ноначности, овако дубоко и ненад- до краја своју замисао и Мнели „Ј' о ћИ одолети ' 9 н . је јасно осе * ао ^ициас даје " опширан чланак. машно испитивао је човечје ср- ; е ™ ± п а г МРНТ и ТП г Д п »п» 4» ^ нда Р <-латинЈ интерпретирао опасност у којој се налазио. За- „Све појединости биле су тако це по његовим амбисима беде о дела, којв Је, на мајсторски .начин, други тим су опет наилазили часови, сав ршено простудиране да су да би најзад био усп И ,„ Ри ' 38 УВвК ,еДН ° )единствено Б Р амсове » р °ман- када ј е „апуштао и самога себе, Д0СТИ гле „иво савршенства. Пеу ишен његов и непостигнуто сведочанство ве- це .* Ј е Д Н0 °Д најрепрезентатив- П ун горког сазнаша да у свету вачи „евачице, сценарија, дири* нијих дела немачке и светске му- нема доста л, уди , да сами са со- генТ) ' ор кестар, хорови, све је
крик: Чујте Бога! Паскал је био личине европскога духа и његове зичке уметности. хришћанин, и то врло велики победе над материјом. И зато да- Одлично предавање о Хелдерхришћанин. Прави хришћанин ко- нас под сенком крила анђела смр- лину одржао је професор др . . , Г • с Рихард Волф, шеф Наставног ји Је у Јеванђељу тражио сво ЈУ ти, који се надноси над Европом, отсек и а Немачког науН цог инстиверу. Али, ма да никада није био Паскалове Мисли о судбини чо- тута у своме интересантном и неверник, он је сумњао и дуго века без Бога и о његовом опре- ЗН ачајном предавању ДР Волф лутао, док ниЈ - е наслонио своју у- делењу за царство духа добијају ј е прво окарактерисао доба, У морну главу на наручје Пребла- изузетан значаЈ - . којем је живео, и средину, у ко . гог: »Добро је, кад човек изнемогао и уморан од узалудног тражења правога добра, пружи најзад руке Спаситељу«. Први пут у 24-ој години Паскал је привучен вери и решава »да живи само за Бога и да нема другог циља осим њега«. Али тада он ниЈ *е био још потпуно спреман да истраје
бом тврдиче и да су егоисти. Та- било испуњено највећом дисцида се осећао као да обамире, „лином у познавању и служби хватала га хладна језа, као у а- д ела Рихарда Вагнера. На погонији. 0 зорници иза кулиса и у оркеАко се тако може рећи, Хел- старском простору сви су имали дерлин ,је био геније срца. Баш само једну жељу, да што боље ова претерано развијеиа способ* прикажу делб. Роберт Хегер ност осећања у вези са ствара- претставља идеалиу класу диријој је схвара0( духовно сагоревао лач ! си " нагоном д . а се искаже, да гената Вагнерових омаа,..Б е Ртилош М. Милошевић и догорео велики немачки пес- : ^ 0ЈИ ^ н9чуаено ј . а «им .унутраш- лински филхармониски орке.сд,ар њим доживљајима даде и аде-. био је, како се то очекивдло, кватан изражајии облик, то је просто божанствеи."
ИЗЛОЖБА НЕМАНКЕ УМЕТНОСТИ У МИНХЕНУ
оно што га је и сувише ра„о разорило. Тело .је живело и даље, ,, _ физички човек одолевао ,је и даИ ове године ;е Дом немачке збиљност и мисаоност, снови чо- ље али ј е душа „одлегла услед умвтности у Минхену отворио чечанства и алегорије, животна претерано јасних визија, услед своја врата хиљадама посетиоца радост и хумор, фронт и отаџби наглих муњевитих сагледања, из Немачке и целе Европе. И ове, на.земља и рад, а иза свега то- неке восте душевног зассњина ^егин, једна од најчувенијих алдо коаја V тп: „„„„„ |[ . ња; срушила се као Икар у мрак хи . скиња последњих децени.1а. Са .... Р) У Ј наме Р и - Његова ка ° * сваке године, најбољи не- га као да се ч УЈ е снажна сим- ц таму кад се усудио да при ђ е овом чувеном п евачицом, немач
Смрт Сигриде Оњегин У Лугану је умрла Сигрид О-
страст за научним истраживањима опет га обузима, а и светски живот га привлачи. Доцније, као да га болест опомиње на ову његову ранију од-
мачки умстници излажу плод фонија ратне грмљавине. ближе божанској светлости свога стварања, својих веровања, У једном своме говору на Ака- Ппи коЛ Хеллеолиновог жи К ° Г ,К,реКЛ " И * Стокхолма - ве " тежњи к V пл^п ип! • р к ра.1У лвлдерлиновог жи- зана су многоброЈна гостовања сред аЈ ~ Д еми Ји ликовних уметности у Бе вота, из његовог пера излазиле и концертне турнеје. Сигрид Ос УЛбинске борбе немачког чу, Рајхслајтер Балдур фон Ши- С У песме које су наилазиле „а његин певала је „а 13 језика са народа, у сред животне борбе рах је рекао: „Ратници и умвт- допалан ' е чак и код обојице О- оригиналних текстова. лкмпљана. Сам Хелдерлин, уну- Нзен успех има да заблагода-
луку а и његова млађа сестра. младе Европе која челиком кује ници су људи вечности". У овим трашње прогоњен, стално лебди ри не само њеиом божанственом
Жаклина, биће којв јв он највишв волео и које је још потпуније реализовало његову тежњу за апсолутном правдом, такође је утицала на њега. Поводом њеног светлог херојског лика Сент-Бев кажв да често пута сестре ј'ош потпунИЈ - е и у чистијем облику реализују најлепше особине свој 'е велике браће. И када је требало одрећи се својих религиозних уверења у духу ('ансвнистичког покрета, који је био осуђен од званичне цркве, ова дивна жена пише:
чанства; уметносг. Ова изложба је доказ животног и куљтурног виталитета Немачке као и њене несаломљиве стваралачке снаге. Оно што нам нарочито пада у очи на овој изложби, то је разноликост мотива. Животна о-
своју будућност, Немачка не за- речима је изражен став немачке у „аглим променама између мра- алту, већ и њеном певачком тем боравља на велико добро чове- нације у данашњем рату. У мо- за и жа^а. бопећи се за нов из- пераменту и музичкој интелиген менту када се ради о бити или раз и облик ко ' и °Д гова Р ао цији. Благодарећи необичиом та његовом уиутрагпњем зпачењу. ле«ту успела је да изгради и не бити, немачки народ се ин- Тада ј р Хелдертин дао пссме из- ГЛ ас у сопрану и да узме у свој стинктивно сећа вечних вредно- вднредне зретости. у ко*има је П рограм и виртуозне арије Ростц човека. Ратници и уметни- испуњеи његоч давн^тпњи сан о сини.јевих колоратура. Чак и иЦИ обоге бории панас дају ппа- дух ">вној синтгзи измећу Севера наче хе шка партија „Фиделија", ван нелокупном оазвтку иема1 и Југа ' измеНу ЊЕГОПе НеМаЧКв 33 "Р аве драмске сопране биЛа вац целокупном развт.ку немач отаџ б ине и Грчке, између садр- • ке иације. жине и форме.
је докучна овој чици.
великод пева.[ V • 'Ј'
»Опростите ми преклињем вас; говорим у претерамом болу од кога *у како осећам умрети... Знам да се говори да ниЈе на женама да бран« нстину, али ма шта се рекло због тешког времена и због наопаког стања ствари у коме се налазимо и пошто владике имају храброст жена, то оне морају имати храброст владика. А ако није на нама да бранимо истину, на нама је да умремо за истину«. И то нису била празне речи, јвр Жаклина Паскал умире у 36-ој години после три месеца од потписивања акта одрицања од јансенистичког учења. То је сестра^
? СА ИЗЛОЖБЕ X МИНХЕНУ, »СВЕЧАНИ ХОД« РЕЉЕФ ОД РОБЕН КИРХЕНА. ,