Srpski narod

^ $ ш

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

М4 М/ ж ж ж

Часопис за политику 2еН&сћгШ 1иг РоИИк. НеН 617, ЈитЏиП 1943. 1гс1апје Саг1 Неутаппз — ВегИа 8, < .. ' ' Изишао је послелљи број овог технички и садржином врло добро опремљеног политичког чаеописа. Међу чланцима у овом броју нарочито се истиче пдртрет Вилиама Темпла, кентррбериског надбискупа, од К. X. Пфефера, Лице Западне Кине» од X. Лојенбергера и „Португал као елемецт еавремене политике" од X. Биксеншица. Да.нашњи поглавар англиканске цркве В. Темпл ,је један од ретких црквених великодосто.јника, који.- сматрају д.а црква мора да. Се меша у све државне . поелове. И он се и. меша. 0.н прво даје изјаву да је данашњи енглески рат, и рат Божији и треба свим еретствима, дозв.ољеним и недозвољеним, сатрти непријатеља. О Совјетској Русији мисли да она није баш нехришћанска" и шаље поздравне телеграме Стаљину. Он се често, виђа на истој говорничкој трибини. еа врховним рабином Енглеске и са њиме је у најтешњој вези. Разуме се, да он' о- нвпријатељу иМа свбје мишљење и сматра да после победе савезника треба нарочито Немачку, потпуно сатрти. Као хришћаиеки соц^јалпрлитичар архиепископ Темпл се сматра обавезним да већ сада рад-и на стварању једног међународног тела, које ће узети управу, после рата, над Рурском облашћу и тиме заувек одузети Немачкој њен угаљ и њено гвржђе. У Лику Западне Кине, Лојенбергер на врло. интересантан начин износи своје утиске из ове огромне земље у којој је нровео дуго година. Он нам прича о . ктескиџ хецералџмд, које и сами Кпиези "назицДју'. баНдитима, али који од опљачканог новца граде најмодерније аутбстраде, универзитете који су последња реч граћевинарства и чине за свбју земљу више него сама регуларна влада. Лоје.нбергер нам говори о Кинезима и њиховом плодном земљишту, на коме каткада живе и преко 1800 становника на једном квадратном километру. У Кини такође постоје и провинције које су веће него сама Немачка са мање од два милиона становника. То .је земља чудних контраста., земља свих могућих религија, од будистичке до Ислама и нравославних. На крају се у чланку говори о политичком ставу појединих кинеских провинција. Португал, некада велика крлонијална сила, по бро]у становника, без колонија, ни.је велцка држава, али је она једна од на .јмот дернијих и најнапредиијих. Под вођством творца португалске „Нове државе", Салазара, она је за неколико година направила огроман напредак. Нбве железничке линије, јавне зграде итд. подигнути су готов.о дреко ноћи,. Али Пор^гугалија је и земља реДа, Која данас игр"а важну улогу у европско.ј политици и чија ће улога после овога рата бити јочг већа и значајнија. Биксеншиц Је добар познавалац Португалије и ово што нам он доноси је право откриће за нас, кош смо тако удаљени од те земље и са њом имамо тако мало везе.

Зашто је Јанко Веселиновић увек радо читан

Јанко Веселинввић: Изабране приповетке. Издање „Југоисток", Београд 1943, отр. 143. У колекцији Српске књиге, коју савесно уређује књижевник Ж. Милићевић, изашле су ових даца Изабране приповетке Јанка Весединовића. Књига садржи дееет приповедака: Кумова клетва, Момче, На прелу, Преслава, Чича-Пера, Град, Пуотињак, Божји слуга, Вечност. Припрветке Јанка Веселиновиг ћа увек су радо читане. Чита их и младо и старо, јер оне, касз ретко које, заиста имају трајну вредност: даровити сеоски учитељ, дао је даровиту сеоску при^ поветку, и, од Јанкове појаве као писца па све дб данас, ниједац. критичар није му оспориб приповедачки дар. И заиста Јанково приповедање, гдатко, јасно, самотециво, у толикој је мери. природно да се има утиеак како иепричане етвари баш саме од себе причају. Препричаним стварима дати снагу самопричања, у томе је величина Јанковог дара. Није, дакле, чудо што је Јанко Веселиновпћ одмах ушао у ред српских класичних писаца. Класичан пиеац, је онај који је у етању да читаочеву пажњу не само стално одржава будном, већ да пробуђену пажњу без гру бих напора увери да приповедање није опсена, већ од почетка до краја вредносг у душевном зби§ању читаоца. Дете са села, Јанко је у описивању појединаца, средине, при роде, народног живота, остао народски писац. Њему је пребацивано да је видео само лепе ствари а преко лоших да је прелазио, да је еело идеализовао и дао идиличну сеоску приповетку. То је погрешно. Јанко Веселиновић није иди-

лични пиеац: Јанко Вееелиновић је народни човек здравих живаца, здраве душе, за кога еу живот, ирирода, поетајање већ сами ро себи добро и ^епо, па се Све неравнине С нешто нзпора могу изравнати. Тај дух исконог еамодовољетва којим се и лоше и добре етране живота здравим живцима оцењују, здравим живцима распо ређују, здравим живцима превазилазе, — то је снажно животно здравље, то је урођен оптимистички такт, који је погрешно називати идилом. Идила је штура смотра радених снага, немењање животних услова: оптимистички такт је произвођачка воља, радена целисходност. По Јанку Вееелиновићу српски сељак се пати, бори, посрће и уепева, али зло никад не зацрни, не прецрни, иагонски осећајући да не поетоји ни сталност добра ни сталноет зла, већ њихова животна смена. Српски сељаци по њему нису трагични глумци веђ ЉУДИ којч људски броде, одлазе, долазе е удерењем да у животу има места И јадиковању и ашиковању. Није идиличан писац онај, који мал те не у евакој прнповетци драмско повесмо тако упреда да га чиста животна снага после је дино распреда. Свођење и саме трагедџје на драматски степен, у томе је стил .. . ведрине којим је расцолагао Јан ко Веселиновић. И није чудо што се његове ири че увек радо чнтају. ноново про читавају, без обзира до које еу мере животни примерци идцлизовани, или песимизонани, јер је Јанко,, баш као и сами његови еејваци. мајстор да од плача не направи кукњаву, од см^ха не направи церекање.

Лепо преведени, лепо опремљени Ласјзонтен

Лафонтен: Басне за децу, превео с оригцнала Драгослав Илић, илустрдвао Ђука Јацкбвић. Излци.с ,,Југоисток", БебграД 1943, стр. ' 29. Дин. 50.-.; Као и свуда тако и код нас Лафонтенове басне су одавно по знате и увек радо читане, јер је у њИма на лак и леп 'начин изражена прастара мудрост и прак тична поука. Лафбнтен је песник и миелиЛ8Ц. Кав м«елилац, он на првом месту заступа идеју да у свету свако своје зЗшто пма своје зато,. да су, како збивања у природи

Пажња! Пажња! Продавцииа златног накита Не продајте ни 1 'едног паочета Вашег златног накита. драгог камења и. злаЈ -них зуба. док ннтнуно не би били упућени у. н?ихову,, стварну данашњу вредност, Зато ако већ продајете понудите свима купцима а на послетку у Ва.цгем је интересу понудите и познатој фирми „ВРАЧАР" која ће Вам платити одмах по највишој дневнбј нени. или ће Вам бесплатно и етручнб нвопенити ..ВРАЧАР" — Београд, Палилулска улипа бр. .6. — Продужење Душанове улице — Телефон 28-706. — Дорћолска пијаца.

тако и збивања међу људима, по ^езана великим законом узрочнр сти и да је правилно разумева$>е тога закона Јфуиа људске мудрости. Као песник Лафонтен је својим даром на сјајан начин у^пео да а<ивотне поуке престави у форми којз читаоца ораспологкава ца размишљање о добру и злу. Нигде поезија није била боље у служјзи моралу но у. Лафонтецовим баснама, књига и за младе ц за старе, јер еу у њрј изнете етаре иетине, које, такорећи, увек остају младе, свеже. Преводити Лафонтенове басне ције лако јер еу рне циеане клаеичним француеким језцком. Дра гослав Илић се трудио да нревод буде што бољи:"басне су препецане на ^наш језик, можда гдегде литерарније но што би требало за децу, непоевећену још у српску литерарну терминологију, али је препев озбиљан, екладан.; - ■ ' ч - Лафонтенове басне су лепо нреведена, лепо опремљена књига, садржајни и технички добитак наше књиге уопште.

о? и о>

СВАКОДНЕВНЕ ЕМИСИЈЕ БЕОГРАДСКЕ РАДИО СТАНИЦЕ

5.00— 6.15 6.15— 7.00 7.00— 7.10 7.10— 9.00 9.00— 9.20 9.20—12.00 12.00—13.00 13.00-13.10 13.10—13.50 13.50—14.00 14.00—14.50 14.50—15.00 15.00—15.30 15.30—16.00 16.00—18.20 18.20—18.40 18.40—19.00 19.00—20.00

20.00—20.20 21.40—22,00 22.00-22.15 00.00—02.00

16.0016.05- Другарски поздрави Емисија за српске сељаке и вести на српском јеаику Вести на немачком језику „Добро јутро, драги слушаоци!" Вести Пауза Подневни концерт Вести на српском језику Подневна музика Вести на немачком језику Нешто за тебе Извештај о водостању Извештај Врховне команде с лаганим понављањем И кратке вести за војску Пауза Српске емисије Час немачке народне групе Музика за тебе „Из савремених догађаја" на немачком језику и ве« ети на страним језицима — бугарски, мађарски, фраицуски и румунски. Вечерње веети Поздрави младог београдског стражара Последње вести Поноћне мелодије. НЕДЕЉА, 1 АВГУСТ -16.05 Извештај Врховне команде на ерпском језику -17.00 Београд поздравља Бор. Суделују: Тамбурашки оркеетар Драницки, дует Катинеки, Павле Радошевић, квар тет Ђррђевић, дует Перић, „Златна петорка" и квиитет Николић

16.00—18.20 16.00—16.30 16.30—-16.35 16.35—17.00 17.00—17.30 17.30—17.40 17.40—18.10 18.10—18.20

16.00-18.20 16.00—16.30 16.30—16.35 16.35—17.00 17.00—17.30

17.30—17.40 17.40—18.10 18.10—18.20

ПОНЕДЕЉАК, 2 АВГУСТ Српске емисије Дувачки оркестар под управом Фрање Седлачека Извештај Врховне команде ; , Ј Очи чарне (плоче) "и! Квинтет Ђорђа I Јиколића свира ерпске мелодије Предавање Народна музика. Изводе: Народни.оркестар Милановић, Марија Маринковић-Бадуљи и Добривоје Јовић Из савремених догађаја. УТОРАК, 3 АВГУСТ Српске емисије Музика из тонфилмова (плоче) Извештај Врховне команде Наставак музике из тонфилмова. Изводе квартет Си* мић и Војин Поповић Народне песме и музика. Изводе: Народни оркеетар под управом проф. Петра Крстића и еолисти: Милица Павловнћ и Јован Стефановић-Курсула Предавање Народна музика. Изводе: НарОдни оркестар Обрено-' вић. Злата Јефтић и Момчилр Рајић Из еавремених догађаја СРЕДА, 4 АВГУСТ

16-00—18.20 Српске емисије 16.00—16-30 Гудачки квартет Немечек-Слатин 16 30-—16,"V Иззештај Ввховир ' команде 16.35—17-00 Камеона музика. Изводе: Виолета Симић (харфа), Илија Тодоровић (чело) и Иван Туршић (клавир) 1-7.00— 17.в0 Квнцерт мушког октета нод управом Богдана Цвејића 17.30^-17-40 Предавпње 17.40—18.10 Звуни Тамбурипа Изводе: Тамбурашки оркестар Араннки, Катарина Лилић и Бранка Гуцунски 18.10—18.20 Из савремених догађаја ЧЕТВРТАК, 5 АВГУСТ 1РЛ0—18.90 Српске емчсиге 16 00— 1630 ДудиниЈа Радио Београда 16.30—16 Извештај Впховне команде 16-35-^-17.00 Кончерт забавног оркестра под унравом Фрање Сеалзчека 17.Р0—17.30 ^онперт радио хора под управом Богдана Цгазјића 17 30т—17.^0 Ппе лаваАе 17.40—18.10 ГГечЈи час 18.10-^18.20 Из савремених. догађаја ПЕТАК. б АВГУСТ 16.00—16.39 Нзродне песме и музика. Изводи народни опкестар под упрзвпм проф. Петра Крстића. Солисти: Теодора Авееновић 1КГ(Г)—1 И?вептта< Нпуовне команде 16 35—17.00 Шлагери. И^зоди ква отет Симић и Војин Поп^вић. 17.00—18.10 Нзпочна музика. Изводе: Народни оркестар Мичановчћ. тамбулр""<и ор^рстар Аоанички. Зоока и Боглан . Буташ Ната Павловић, дует Чуковић-Павловић и Лела Лештарић 18.10—18.20 Из савремених догађаја СУБОТА. 7 АВГУСТ 18.00—18.20 Српска емисија: Гласови са позорнице.