Srpski narod
9
СРПСКИ ^ОБРОИОЉ^Ц
^ (Наставак са 7-ме стране) | Ова емисија била је прожета топлим симпатиЈама за Јуначку борбу српских добровољаца у којој се истовремено види снажно изражена антикомунистичка и проевропска одлука целог српског народа. Она је била и упознавање европске јавности са конструктивношћу српског народа, без обзира на покушаје крвн-их непријатеља и интернациоиалних плаћеника да се српски народ прикаже као деструктиван и осуђен на изгнанство из европске заједнице народа. Појава српс;ких добровољаца пред европском јавношћу, има осим тога"карактер саопштења о правилној оцени жртава и напора српског народа који мора дочекати бољу будућност. Поред труда да европску јав» ност упознају са сввјом борбом, добровољцц улажу напора и да домаћу јавност не само упознају, него и да пруже могућности и средстава за учешће у општем народном подизашу. То се огледа не само у националној акцији, него исто тако у подизању општег културно-просветног нивоа, што се постиже одржавањем аналфабетских течајева и предавањима из разних области науке, уметности, политике, привреде и других грана. Најзад, потребно је напоменути још један сектор добровољачке активности. Он је широј јавности веома мало познат, изузев особа којима, је непосредно намењен. Реч је о социјално-хуманој делатности, на коме су пољу остварени значајни резултати. Добровољци се жртвују за оздрављење и спасење српског народа. Зато никоме можда није тако тежак и близак општенародни бол, саучешће и саосећање са избеглицама, као српским добровољцима. Хиљаде и хиљаде избеглица у Бајиној Башти, после избегавања смртној опасности и спасавања. голог живота, наишло је на братски пријем ко'д
г добровољаца. Ни лично лишавање, опасносги за соиствцни жи аот од разних зараза, ни недостатак потребних материЈалних и медицинских средстава, нису у добровољцима ниЈедног гренутка поколебали одлуку о помоћи несретним Србима-избеглицама. Неколико стотина мале деце транспортовано Је сарадњом добровољаца који су у успомени код наЈМлађих унесрећених остали као ирви старатељи и искрени помагачи. Исто гако заробљеницима је упућен велики ОроЈ пакета, одвоЈених од уста и опремљених са пуно љубави. А њиховим обезглављеним породицама, остављеним самим се&и, ■ пружена Је најнеобичниЈа помоћ. После потере на терену, после умора од пешачења и борби, не предахнувши ни часка, добровољци се појављују на њивама заробљеника и сиротиње, помажући нејаке жене и децу у жетви, косидби, окопавању кукуруза и других усева. Небројена писма и речи захвалности заробљеничких породица сведоче о једном за раниЈа схватања нечувеном облику пожртвоване помоћи и старања о исхрани усамљених и нејаких. Писма захвалности» од самих заробљеника, говоре на другој страни јасно да је из далеке туђине и самоће заробљеништва са много више истине и објективности оцењен овај и друге врсте радова које добровољци пружају у свакој прилици српском народу. Тако, у неколико црта извучен, изгледа рад добровољаца изван борбе. Пуним жртвовањем, пушком, речју, пером и делом, српски добровољци залажу се за подизање свога народа, уверени да ће једино препорођени у у сваком погледу обезбеђени српски народ моћи да корисно послужи будућности и задацима који се постављају у оквиру европске заједнице народа. л. м. ч.
Некад и сад
Делегат српске владе при савезничкој команди у Светском рату 1914—1918 под Бр. 354 (1916 год.) обраћа се српској Врховној команди: Бр. 354 „Турци и Бугари не могу има<ги много муниције артилериске. Све што добију долази из Немачке. При садашњој ситуацији све пролази кроз Сићевачку клисуру. Ако би било могућности да се пошалзе одељење наших комита са француским инжињериским официрима да у Сићеву минирају и разруше какав тунел, створиле би се тешкоће снабдевања. Ако налазите за корисно предложите Сарају овакав покушај". Врховна команда са ОБр. 4923 по предњем донела је решење: „И ако би ово било могуће, за сад га не би требало вршити бар из призрења према нашем околном живљу, чија би беда била јача но користи, које би ми и савезници од тога имали. Стога предмет оставите у акта". Тако је било у рату 19141918 г. Тако су се српски меродавци 'фактори држали у оно време и акоје постојала српска војска са ВладОм и Краљем на челу. Тада није била извршена' капитулација. Српска влада и српска Врховна команда водиле су рачуна о томе да не би била јача беда српског-живља од користи које би ми и савезници од тога имали...''
Тако је било у рату 1914—1918. Онда су Србију водили паметни државници и родољуби. А данас? Шта Србима и Србији данас, у. овом рату, саветују лондонска „југословенска влада" и тзв. „Врховна команда" после пропасти у рату и после капитулације коју су они сами примили и потписали? Најбољи одговор на то питање дају непрестзно свеже хумке и страдања српског народа.
Добровољци поиажу сељачкои
Кленовник, 27 јула Недавно Је радио-Лондон у неколико својих емисиЈа аору« чивао српском сељаку да не СеЈе, или, уколико Је већ аосеЈао да пали и уништава своЈе њиае како ои на таЈ начин онемогупио жетву. Међутим, српски сељак широм целе СроиЈе свестан Је тога да недела коЈа му изроди препоручују и на коЈа га, далеко од њега, његових брига и потреба наводе, неће никоме другом наштетити до њему самом. Шјоољи одговор на злочиначке савете оних који су га уаропасгили и уароиашгеног осгавили на цедилу Јесу широка нозлаПена сраска аоља на коЈИма се, повиЈани олагим парлиЈањем поветарца, лелујају дозрели класови пшенице у коЈима се садржи живот и снага за идућу годину. Српски. сељачки народ чуо Је и разумео речи свога претседника, генерала Недића који му, делећи са њим и добро и зло, Једини може омогућити сретнију будућност. Свака стопа земље у СрОији је обрађена и већ су јасне корисне последице свесног става и разумевања сељачког сталежа, који Је увидео да је дошао последњи час када се срп ски народ мора позабавити са мим собом и сам себи, својим ра дом, изборити место под сунцем Уколико српски народ боље ис користи богате могућности сво је земље, у толико је, у већој или мањој мери, испунио своју дужност према отаџбини. Као што је тога свестан цео српски народ, а особито његов најконструктивнији сељачки део, тога су свесни и вредни становници малог сеоцета Кленовника, које се налази у близини железничке пруге Пожаревац—Костолац. Иако је Кленовник претежно рударско место и већи део његових становника запослен у послу око вађења и прераде руда, ипак није пропуштено да се сво расположиво земљиште до крајњих граница искористи и засеје. Они су своју питому земљу и плодне оранице у целости обрадили и ових дана приступило се жетви. ДОБРОВОЉЦИ НА ЊИВИ Има једна друга значајна ствар поводом жетве у Кленовнику К0Ј 'а заслужује нарочиту пажњу. Њоме се цео Кленовник одушевљава и поносно је истиче. Истина и многа се друга српска села могу подичити истом ствари, али се одушевљеним Кленовчанима чини да је то само код њих и љубоморно придржавају искључиво за своје село. Ради се о добровољцима. Многи би се могли запитати какве везе српски добровољци имају са жетвом у Кленовнику, Међутим један стари Кленовчзнин, бОрац још из прогџлог светског рата, кога смо затекли при руч-
народу
ку на њиви, нзјбоље би им то објзснио. — Да иам није било њих кзже он — не ?нам како би на време са жетвом стигли. Многе породице у Кленовнику остале су без довољно мушке радне снаге, јер се многи наши сељани налазе у заробљеништву. Ваљало је покосити жито, повезати, средити. Сами то никако на време не би могли урадити, да нам није било ове наше деце. Добровољци су нам бесплатно, не тражећи никакву награду за то, од јутра до мрака помагали и велик део посла сами завршили Гдегод је и коликогод је требало они су помагали. И то бра>тски, од срца... Милина их је било гледати како раде. Командир 18 чете којз се од недавно налззи у Кленовнику распоредио је своје људе у више радних група, ко.је су јутром одлазиле на посао код оних домаћина где се показала несташи-
Један осамнаестогодишњи добровољац, иначе ученик гимназије, ведрог опаљеног лица, бришући зно.ј који му се потоцима сливао низ чело. држећи косу у рукамз, објашњава: — Ми знамо да је данас више него икада потребна помоћ нашем народу. Спасити га док проће ратни пожар, који се без његове воље надвио и над српске кровове, једина је и највећа дужност оних који га заиста воле. На томе путу не сме бити предомишљања. Због тога смо ми и пошли у борбу и због тога су добровољци и основани Добровољци су. иако попљувани од заведених и покварених, пошли да по српским пољима и горама остављају своје кости како би народ сачували и спасли. Они сј? српском народу дали све што су имали: и животе. и младост и најбоље другове Ми смо свесни па смо тиме извршили своју дужност. — Сада када је у земљи углавном завладао ред и мир — наставља његов друг, до ступања у добровољачке редове приват-
Својим рођењем, својом крвљу, својим животом, целом својом судбином, ми смо се определили за свој народ. Са народом стојимо, с њим живимо, за њега се боримо, за њега само и умиремо. Нико и ништа нас не определи нити може определили на другу страну.
ца у радној снази. Добровољци су се овога послз, као и свих осталих који су у интересу српског народа, с одушевљењем прихватили и за кратко време дела су почела убедљивије да говоре од многих књига и речи. Неколико десетина хектзрз покошене, лепо повезане и сређене Ншенице плод .је пожртвованог рада младића из 18 чете. Занимљиво је како сами добровољци схватзју ту сво.ју најновију дужност, којој су се са толико љубави посветили. Сви се они слзжу у једноме а то је: да је њихова дужност да своме напзћеном и намућеном народу помогну. Каква ће бити врста дужности и на коме плану, то за њих није много важно. Са исто толико пожртвовањз са којим су се са пушком у руци борили против комунистичких банди, са исто толико љубави коју су показали приликом збрињзвања несретне избегличке деце, са исто толико свести какву показују прилажући свакодневно свој добровољни динар за сиромашне и незбринуте, ови омлздинци ззједно са својим стзријим друговима неуморно косе и преврћу позлаћене откосе свесни да на тај начин, раме уз раме са сељапима, стварају нове темеље Србије, која се рађа кроз крв и напор оних који је заиста воле.
5 Шјјј
м!# 1 И ове године добровољ цн су помагали сељацима у ра довима око жетве Ро1о: Ве1(?га<1ег В1Ша§еп(иг,
ни намештеник — ми сматрамо да ипак није тиме завршена наша дужност помагања и збрињавања српског народа. Зато смо се сада прихватили пољских радова, јер знамо да од исхода и резултата овогодишње жетве зависи цео један период биолошког опбтанка нашег народа. Интересовали смо се код сељака како се ови нови земљорадници сналззе јер. кзо што је познзто, поред здрзве и честите сеоске Омлздине, чији је прилив у српске добровољце све већи и већи, сељзцимз при жетви помзжу и остзли који су ненавикнути нз пољске радове. — Сјајно! — одговарзју нзм зздовољни сељзци. — Просто нисмо могли да верујемо да се варошани могу тако снаћи у нашем послу. Истина многи су се невешти испочетка намучили, али, када се хоће све се може. Чим се има воље и љубави све се да научити. А они, Бог да их поживи, баш се труде као да своје раде... Сад су научени, још мало па као да цео век ништ& друго нису ни радили већ жњели... Кленовчани су одушевљени својим добровољцима из 18 чете. Немају речи да их се нахвале. СматрзЈ'у их као своју децу. Вук Ђорђевић
ЗАШТО ЈЕ ДОБРОВОЉАЦ? На питање: „Зашто си дошао у добровољце", један добровољзц II бзтзљонз (сељак. млздић од 19 годинз) одговзрз јзсно и одлучно: „У добровољце сам дошао да браним српски народ од сваког зла, да спасавам српске главе од недела и злочина шумских бандита, да помогнем друговима да одржимо ред и мир како би наш народ у овим тешким временима могао лакше да проживи..." ! ДОКЛЕ.ТРАЈЕ ДОБРОВОЉАЧ-• КА ОБАВЕЗА? „Докле трзје добровољачка обавеза?" — питзли смо једног добровољца (сељзка од 21 годину) из 17 чете, V батаљона. За трен ока добили смо следећи одговор: „Добровољачка обавезз траЈе све док се не сврши овзј ра?, док не завладз потпун мир и ред У српском нзроду«."